Profesorka Tatjana Popović ponosna na projekat „Beskrajna priča“ i roman „Moje ime je Jelena“

Tatjana Popović je profesor nemačkog jezika i književnosti u osnovnoj školi Dušan Jerković u Inđiji. Poslednje četiri godine predaje srpski jezik, istoriju, geografiju i kulturu u dopunskoj školi na srpskom jeziku u glavnom gradu nemačke pokrajine Baden-Virtemberg. Krajem jula završava svoj mandat kao nastavnik u Srpskoj dopunskoj školi (SDŠ), u kojoj je bila i predsednik aktiva. Predstavljala je Srpsku školu na raznim seminarima, konferencijama i sastancima pri Ministarstvu kulture, omladine i sporta BV (koje je zaduženo i za obrazovanje). Imala je niz akcija, projekata, velikih i manjih manifestacija sa svojim đacima, humanitarnih akcija… Na sve njih je ponosna, ali ipak i makar za nijansu ističe međunarodni projekat „Beskrajna priča“, iz koga je nastao roman „Moje ime je Jelena“.

„Beskrajna priča“ je međunarodni projekat realizovan između Srpske dopunske škole u Štutgartu i osnovne škole Dušan Jerković iz Inđije. Osmislile su ga tri dobre koleginice Tatjana Popović, pedagog Nataša Milivojević i profesor srpskog jezika i književnosti Milana Pavlović. One su ujedno i bile posredovale između SDŠ iz Štutgarta i OŠ Dušan Jerković iz Inđije.

Za Tatjanu Popović projekat je poseban „jer je njegova osnovna kreativnost naizmenično pisanje jednog romana učešćem deset autora“. Učenice iz Inđije bi svake nedelje čekao deo teksta koje bi napisale njihove vršnjakinje u Štutgartu. Nakon njihovog daljeg doprinosa i ponuđenih rešenja priče su išle ponovo za Štutgart, gde se stvarao novi deo romana – i tako u krug, šest meseci dok roman nije bio završen. “Roman je priča o pet devojčica, koje žive u domu za decu bez roditeljskog staranja, u Zvečanskoj ulici, u Beogradu. Glavna junakinja je Jelena, ima 15 godina i od rođenja je u tom domu. Mi pratimo njen životni tok, zajedno sa njenom drugaricom Angelinom. Posle nekoliko stranica saznajemo da tih pet devojčica dobija priliku da odu u Štutgart. Tamo upoznaju neke druge ljude, naše ljude koji tamo žive, kao i drugu generaciju dece koja tamo žive“, istakla je Tatjana Popović.  Ona je dodala da je to dirljiva priča o neraskidivom prijateljstvu, različitim životnim putevima i sa porukom da ne treba odustajati od svojih ciljeva.

Elena Bincle, Elimija Perica, Milica Dosković, Željana Ječmenica, Aleksandra Vučić, Sofija Cvetković i Dunja Simić iz Štutgarta kao i Milica Stojanović, Dragana Vučenović i Ana Milinković iz Inđije se nisu poznavale tokom pisanja romana. Srele su se prvi put na promociji knjige u Štutgartu.

Potom su imale zajedničku promociju u Inđiji i onda još jednu u Štutgartu kada je roman preveden na nemački jezik. Pored mnogobrojnih gostiju u oba grada promociji u Štutgartu je prisustvovao ministar obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja u vladi Srbije Mladen Šarčević sa pomoćnikom ministra Vesnom Nedeljković. U Inđiji na promociji prisustvovali su predstavnici nemačke ambasade iz Beograda, a divna promocija održana je u Kulturnom centru Inđija.

Prodaja knjiga imala je humanitarni karakter. Na sve tri promocije skupljena je pozamašna količina novca, koja je namenjena Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici u Beogradu. A kupljeni su štampač fotografija Epson, foto aparat Canon Ixus, 10 kutija foto papira, 24 ketridža za štampač, seckalica za foto papir.. a preostali deo novca je predat lično. Računa se da je ovaj materijal dovoljan za izradu dečijih fotografija u naredne četiri godine.

Deca su se zahvalila na svoj način kroz lepe crteže, a oni malo stariji, koji se duže nalaze u Domu, su neizmerno zahvalni što će sada imati bar po neku fotografiju iz detinjstva i iz Doma gde su odrastali zajedno sa drugom decom kao jedna porodica. Roditelji i đaci iz Štutgarta su poklonili igračke kao i edukativne knjige za sve uzraste za biblioteku Centra, a namera im je da i dalje pomažu.

Osnovni ciljevi ovoga projekat bili su prosvetna saradnja na međunarodnom nivou, uspostavljanje trajne saradnje između škole u Štutgartu i škole u Inđiji, negovanje multikulturalnosti, negovanje  maternjeg jezika izvornih govornika i nacionalnih manjina, osavremenjavanje fakultativnog nastavnog rada, razvijanje kreativnosti, negovanje čitalačkih navika, susret i upoznavanje učesnika sličnih interesovanja i uzrasta. Pokrovitelji i finansijeri projekta bili su Generalni konzulat republike Srbije u Štutgartu i Ministarstvo za kulturu omladinu i sport pokrajine Baden-Virtemberg.

„Nakon višemesečne saradnje, rada i pisanja, svih promotivnih aktivnosti i prikupljenih sredstava, zadovoljni smo i srećni. Spojili smo dve sredine, unapredili svoj obrazovni i stvaralački rad, stekli nova prijateljstva i obezbedili veliku humanitarnu donaciju“, istakle su realizatorke projekta Tatjana Popović, Nataša Milivojević i Milana Pavlović.

Učenice iz Inđije sa svojim profesorkama tokom dve posete Štutgartu imale su priliku da vide divna mesta u glavnom gradu Baden-Virtemberga. Muzeje, zamkove, parkove, srpsku crkvu, gradsku biblioteku u Štutgartu koja se smatra jednom od deset najlepših biblioteka u svetu… One su posetile i Generalni konzulat Republike Srbije i sa svojim domaćinima su obišle još mnoga lepa mesta i okolne gradove.