Milica Rajković bila je zaštitno lice grada Sindelfingena

Bila sam baš počastvovana i srećna

Devetnaestogodišnja Milica Rajković iz Sindelfingena je bila zaštitno lice na Uličnom festivalu grada Sindelfingena. Srbi ne samo iz toga grada, već i iz Štutgarta sa okolinom koji poznaju Milicu su bili veoma ponosni na nju, koja je, ne samo svojim šarmom, već i svojim držanjem i pozitivnošću zaslužila da bude pravi predstavnik Srba.

A sve je počelo prošle godine nakon folklornog nastupa upravo na Uličnom festivalu grada Sindelfingena, kada je novinar lokalnih novina pitao da li može da poseti Srpski kulturni centar i da napravi par fotografija. Slikao je igrače i tražio dozvolu njihovih roditelja da te fotografije objavi. „Mene je pitao da li može tu fotografiju, koja mu se posebno svidela da postavi negde. Mislila sam da su u pitanju novine i pristala sam. Nijednog trenutka nisam očekivala, da će se moja fotografija naći na plakatu i da će upravo moje lice najaviti ovogodišnji Ulični festival“, priča za portal Rasejanje.info Milica Rajković.

„Za mene je ta sama pojava bila veliko iznenađenje. Predsednik SKC Saša Ivanović jeste rekao da su iz grada Sindelfingena ove godine želeli da Srbi budu posebno predstavljeni, ali i dalje nisam očekivala da ću upravo ja biti izabrana. Organizatori manifestacije su pogledali fotografije tog novinara i izabrali su moju. Bila sam na poslu kada me je koleginica pozvala da mi kaže da se nalazim na plakatu. Bila sam zbunjena. Ona je veoma veselo i vrlo radosno rekla „Ćao draga, videla sam te na plakatu, mnogo lepo izgledaš, fotografija je sjajna i baš zračiš na njoj“. Nisam uopšte znala o čemu priča. Morala sam da pogledam plakat. Bilo mi je, priznajem, drago. I bila sam počastvovana ne samo što se ja nalazim na slici, već što smo mi sa našom tradicijom i deo [naše] kulture predstavljeni na plakatu“, ispričala je Milica.

Kasnije su joj Centru rekli da ni oni nisu znali kako su organizatori zamislili da predstave Srbe.

Mnogi, koji Milicu poznaju još od rođenja, su rekli da im je drago da je baš ona izabrana. Vaspitana je da poštuje zemlju svojih predaka, da je voli i rado putuje u nju. Iako je i njena majka Milka rođena u Nemačkoj, dok je bila mala rado su zajedno odlazile i uživale u Srbiji. Odlazile su zajedno za Šabac, gde joj baka Živkica i deda Radenko imaju kuću (iako je baka iz LJubovije, a deda iz Bajine Bašte). Vaspitana je i u duhu pravoslavlja, jer je upravo kao dete stalno bila na nastavi veronauke, na liturgijama, kao i na svim crkvenim proslavama. Mama i baka su joj članice Kola srpskih sestara u Štutgartu, te je sa njima često bila i učestvovala u svim neophodnim poslovima neumornih sestara. Od malena igra folklor, poštuje i ceni sve što se srpsko, završila je osam razreda Srpske dopunske škole. Pored folklora voli pesmu i glumu. Dva puta za redom, počev od svoje 13. godine bila je na audiciji „The voice od kids“ u Nemačkoj. Pevala je u horu. Voli da putuje i pored Srbije rado posećuje i druge zemlje. Dodaje da i dalje svake godine ode po nekoliko puta na kratko za Srbiju jer „biti tamo je neki poseban osećaj, koji se samo tamo doživi“. Folklor, kao poseban vid igre je posebno privlači, kao i većinu mladih u rasejanju i igraće ga još dugo.