Izložba Ljube Popovića u Galeriji SANU u Beogradu traje do 20. oktobra


„ U čast Džejma Džorđa Frejzera“ Ulje na platnu iz kolekcije Moderne galerije Valjevo
Foto: Fejsbuk Galerije SANU

Do 20. oktobra ljubitelji umetnosti imaju priliku da u Galeriji Srpske akademije nauke i umetnosti pogledaju i dožive jedinstvenu retrospektivnu izložbu slika „Ljuba Popović”, istoimenog autora, jednog od najvećih imena srpske i francuske likovne scene. Reč je o postavci 45 dela, uglavnom velikih formata iz svih perioda stvaralaštva Ljube Popovića. Na ovaj događaj se čekalo preko 20 godina, a sam slikar – akademik Ljuba Popović ga nije doživeo. On je preminuo u avgustu 2016. godine. Ipak, njegovu ideju i želju su realizovali novinar i saputnica Ljube Popovića Slavica Batos i istoričar umetnosti i arhitekta Nikola Kusovac. Bilo je više pokušaja da se ova izložba i ranije otvori u Galeriji likovne i muzičke umetnosti Akademije, ali je ona tek u ovoj godini ostvarena zahvaljujući upornosti Slavice Batos i rešenosti predsednika SANU Vladimira Kostića, koji je i otvorio izložbu.

Ljuba Popović
Foto: www.ljuba.fr

Interesovanje za otvaranje ove izložbe je bilo veliko i otvaranje je obeležila neopisiva gužva u samoj Galeriji i ispred nje. Prijatelji, poznavaoci i ljubitelji Ljube Popovića, ali i i svi drugi poštovaoci umetnosti su se složili sa predsednikom SANU Vladimirom Kostićem, da je ovo „jedna je od najznačajnijih ikad priređenih izložbi, kako na tlu Srbije tako i u inostranstvu”. Izložena dela pružaju kompletan uvid u njegovu šest decenija dugu karijeru. Dela su pozajmljena iz muzejskih i privatnih kolekcija, pretežno iz Srbije, ali ih ima i iz inostranstva. Slike su grupisane u više celina: beogradski, pa prvi pariski period, osamdesete godine, zatim devedesete i period posle 2000. godine. Izuzetak čini prva sala, koja je jedina mogla da primi triptih dug osam metara „U čast Džejmsa Džordža Frejzera”, nastao između 1976. i 1978, uz koji su izložene još tri slike iz istog perioda. Jedna od njih je i „Molitva” ili „Ključ univerzuma”, naslikana 1973, koja će prvi put biti izložena u Srbiji, jer se, prema rečima Slavice Batos, odmah posle prvog izlaganja u Njujorku 1974. našla u privatnoj kolekciji.

Detalj sa slike Lavirint Apokalipse
Foto: www. ljuba.fr

„Ova slika više od četrdeset godina nije izašla iz dnevne sobe njujorških kolekcionara, ali je sticajem okolnosti 2018. kupljena na jednoj aukciji u Njujorku. Na izložbi u SANU ima i drugih Ljubinih slika, koje su relativno skoro stigle u Srbiju, a one koje su ranije viđene nikad nisu bile izložene na ovakav način – istakla je Slavica Batos.

Izložbu prati i film „Ljuba” Mišela Lansloa. Snimljen je 1974. za seriju „Slikari našeg vremena”, koja je emitovana na francuskoj televiziji. Prikazan je na televiziji samo jednom, 1975. godine. Galerija SANU je dobila ekskluzivno pravo da je prikazuje na ovoj izložbi. Posetiocima je, takođe, ponuđen raskošan katalog, u kome se nalaze tekstovi koje su napisali Nikola Kusovac i francuski filozof Alen Vijo, dok je Slavica Batos priredila hronološki pregled života i slikarstva Ljube Popovića, ilustrovan fotografijama.

Radeći na ovoj hronologiji, Slavica Batos je napravila kompletan popis svih njegovih slika, ukupno 3.000 jedinica, u koji nisu ušle slikareve grafike i skice. Po njenim rečima samo u Srbiji se nalazi 150 slika Ljube Popovića.

Uz podršću Ljube Popovića Valjevo je dobilo Modernu galeriju 1985.
Foto: www.ljuba.fr

Ljuba Popović, rođen je u Tuzli, 14. oktobra 1934. Pred početak Drugog svetskog rata se preselio sa porodicom za Valjevo, gde je završio osnovnu školu, nižu i višu gimnaziju. Prve honorare je zaradio izrađujući panoe za jedan od valjevskih bioskopa, čiji je selektor postao po završetku gimnazije. Dobio je stipendiju i mogućnost da studira na beogradskoj Akademiji za primenjenu umetnost. Međutim, promašio je rok za polaganje prijemnog ispita. Zbog toga je upisao Istoriju umetnosti i pohađao kurs crtanja u večernjoj školi u Šumatovačkoj ulici. Godinu dana kasnije upisao se na Akademiju za primenjenu umetnost, sa koje je, iz do kraja nerazjašnjenih razloga, izbačen na početku četvrte godine studija. Nastavio je da studira na Akademiji za likovnu umetnost, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, a potom i Đorđa Andrejevića Kuna i Mila Milunovića.

Usta pakla 2011.
Foto: www.ljuba.fr

Dela Ljube Popovića privukla su pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Medijala, sa kojim je Ljuba prvi i jedini put izlagao 1960. godine. U Pariz je otišao u jesen 1963. sa novcem, kako je naveo „za dve tube slikarske boje”. Već 1971. u Francuskoj je objavljena prva monografija o njemu, koja je ujedno i prva monografija u ovoj zemlji o nekom srpskom slikaru.

Karijera Ljube Popovića je obeležena velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi – u Parizu, Briselu, Njujorku, Ženevi… Imao je preko 50 grupnih izlоžbi u zеmlji i inоstranstvu. 1991. je postao član SANU. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo 1985. godine, sa njegovom stalnom postavkom kod danas i nosi ime Moderna galerija Valjevo Ljuba Popović.

Želja ili izgubljeni raj 1978. Ljuba Popović
Foto: www. ljuba.fr

Umro je u Beogradu 12. avgusta 2016, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe, dok je u Beogradu u Galeriji RTS krajem 2015. bila priređena njegova retrospektivna izložba u čast njegovog 80. rođendana. Iako je želeo da počiva u porti stare valjevske crkve Pokrova Presvete Bogorodice, gde ga je „majka kao malog vodila bezbroj puta na jutrenje”, zbog stava Crkve da u ovom hramu niko nije sahranjivan čitav jedan vek i tradicionalnog crkvenog odnosa prema slikarstvu.  Sahranjen je u naselju Brđani, na mestu buduće pravoslavne crkve, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo svoje detinjstvo i mladost. „Bio je Srbin sa velikim ‘s’, Valjevac sa velikim ‘v’, ali u isto vreme i građanin sveta”, ističu Valjevci – ali na sramotu grada njegov grob niko od nadležnih ne održava. Iz poštovanja prema jednom od najeminentnijih sugrađana, Valjevci se sami organizuju, kose travu na njegovom grobu i oko njega i uklanjaju smeće. Za njih je Ljuba bio i ostao jedan od najvećih slikara priznatih u svetu i svom Valjevu je mnogo dao, pa je to najmanje što oni mogu da učine za njega.