Sretenje – Dan državnosti Republike Srbije


Zastava Republike Srbije
Foto: Wikipedia

Od 2002. godine kada se kaže Sretenje pomisli se na Dan državnosti Republike Srbije, koji se prazniju 15. i 16. februara. Taj veliki praznik ustanovljen u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije — Sretenjski ustav. U Srbiji se slavio do nastanka Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Danas se ovaj praznik obeležava kao najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.

Dan državnosti obeležava se u sećanje na Sretenje 1804. godine, kada je , i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

Zastava Prvog srpskog ustanka
Foto: Wikipedia

Na Sretenje 1804. podignuta revolucija i započelo oslobađanje od Turske. Na zboru viđenijih Srba u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka. Za vožda je izabran Đorđe Petrović. Odluci da se podigne ustanka prethodila je seča knezova u Valjevu, koje su dahije preventivno pobile  zbog navodne nelojalnosti. Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje. Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine. Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju. Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, stvorio i niz važnih institucija, među kojima je Velika škola, preteča današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Prvi Ustav Kneževine Srbije
Foto: Wikipedia

Na Sretenje 1835. u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije. Nazvan je Sretenjskim, a nastao je po uzoru na francuski i belgijski. Tekst ustava je bio neobično liberalan za tadašnje prilike. Napisao ga je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik. Zbog negodovanja Austrije, Turske i Rusije brzo je bio suspendovan. Velike sile su ga osudile, jer je davao previše prava običnom čoveku. U Ustavu su bila uključena zakonodavstva najrazvijenijih evropskih zemalja. Neke njegove odredbe ukazuju i na Deklaraciju o pravima čoveka i građanina, kao tekovinu Francuske buržoaske revolucije. Pod međunarodnim pritiskom, Sretenjski ustav je ukinut posle samo dve nedelje, a Davidović je smenjen. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838., 1869., 1888., 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine. To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.

Tvorac Ustava Dimitrije Davidović

Dimitrije Davidović tvorac Sretenjskog ustava
Foto: Wikipedia

Tvorac Sretenjskog ustava Dimitrije Davidović bio je političar, diplomata, ustavopisac, novinar i publicista. Rođen je 23. oktobra 1789. u Zemunu. Osnovao je prve dnevne novine u Srbije pod nazivom Novine Serbske. Njegov rad imao je znatan uticaj na srpsku kulturu početkom 19. veka. Prožet idejama Francuske revolucije i motivisan iskrenim patriotizmom Dimitrije Davidović je čitavo svoje delovanje posvetio političkom i kulturnom napretku mlade srpske države. Smatra se jednim od najpreduzimljivijih, najpismenijih ljudi onoga vremena, čovek koji je mnogo zaduži svoj narod.

Grob Dimitrija Davidovića na Starom smederesvkom grobu
Foto: Wikipedia

Ipak kako Srbija često za života „vraća dug“ svojim velikanima Dimitrije Davidović je pred kraj života živeo u bedi, bez porodice, zaboravljen od svih. Pao je u nemilost knezu Obrenoviću i bio je proteran iz prestonice. Živeo je u Smederevu. Ostala su pisma u kojima je molio kneza Miloša Obrenovića za dodeljivanje obećanih sredstava. Umro je na svom imanju, 6. aprila 1838. gde je prvobitno i sahranjen. Grob je kasnije pronađen, a zemni ostaci su preneti na smederevsko staro groblje, gde mu je podignuta grobnica, pored crkvice iz 15. veka, gde se i sada nalazi. Na nadgrobnoj ploči, stoji jedva vidljiv epitaf, koji je on sam odredio – „Dimitrije Davidović, sav Srbin“. Na stogodišnju njegovu smrti 1938. otkrivena je spomen bista. 1953. zvanična državna štamparija ponela je naziv Dimitrije Davidović, a jedna od prvih škola u Srbiji uopšte, a prva u Smederevu, je 1959. dobila je ime po njemu.