Sretenje – Dan državnosti Republike Srbije

Od 2002. godine kada se kaže Sretenje pomisli se na Dan državnosti Republike Srbije, koji se prazniju 15. i 16. februara. Taj veliki praznik ustanovljen u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije — Sretenjski ustav. U Srbiji se slavio do nastanka Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Danas se ovaj praznik obeležava kao najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.

Dan državnosti obeležava se u sećanje na Sretenje 1804. godine, kada je , i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

Na Sretenje 1804. podignuta revolucija i započelo oslobađanje od Turske. Na zboru viđenijih Srba u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka. Za vožda je izabran Đorđe Petrović. Odluci da se podigne ustanka prethodila je seča knezova u Valjevu, koje su dahije preventivno pobile  zbog navodne nelojalnosti. Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje. Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine. Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju. Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, stvorio i niz važnih institucija, među kojima je Velika škola, preteča današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Na Sretenje 1835. u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije. Nazvan je Sretenjskim, a nastao je po uzoru na francuski i belgijski. Tekst ustava je bio neobično liberalan za tadašnje prilike. Napisao ga je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik. Zbog negodovanja Austrije, Turske i Rusije brzo je bio suspendovan. Velike sile su ga osudile, jer je davao previše prava običnom čoveku. U Ustavu su bila uključena zakonodavstva najrazvijenijih evropskih zemalja. Neke njegove odredbe ukazuju i na Deklaraciju o pravima čoveka i građanina, kao tekovinu Francuske buržoaske revolucije. Pod međunarodnim pritiskom, Sretenjski ustav je ukinut posle samo dve nedelje, a Davidović je smenjen. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838., 1869., 1888., 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine. To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.

Tvorac Ustava Dimitrije Davidović

Tvorac Sretenjskog ustava Dimitrije Davidović bio je političar, diplomata, ustavopisac, novinar i publicista. Rođen je 23. oktobra 1789. u Zemunu. Osnovao je prve dnevne novine u Srbije pod nazivom Novine Serbske. Njegov rad imao je znatan uticaj na srpsku kulturu početkom 19. veka. Prožet idejama Francuske revolucije i motivisan iskrenim patriotizmom Dimitrije Davidović je čitavo svoje delovanje posvetio političkom i kulturnom napretku mlade srpske države. Smatra se jednim od najpreduzimljivijih, najpismenijih ljudi onoga vremena, čovek koji je mnogo zaduži svoj narod.

Ipak kako Srbija često za života „vraća dug“ svojim velikanima Dimitrije Davidović je pred kraj života živeo u bedi, bez porodice, zaboravljen od svih. Pao je u nemilost knezu Obrenoviću i bio je proteran iz prestonice. Živeo je u Smederevu. Ostala su pisma u kojima je molio kneza Miloša Obrenovića za dodeljivanje obećanih sredstava. Umro je na svom imanju, 6. aprila 1838. gde je prvobitno i sahranjen. Grob je kasnije pronađen, a zemni ostaci su preneti na smederevsko staro groblje, gde mu je podignuta grobnica, pored crkvice iz 15. veka, gde se i sada nalazi. Na nadgrobnoj ploči, stoji jedva vidljiv epitaf, koji je on sam odredio – „Dimitrije Davidović, sav Srbin“. Na stogodišnju njegovu smrti 1938. otkrivena je spomen bista. 1953. zvanična državna štamparija ponela je naziv Dimitrije Davidović, a jedna od prvih škola u Srbiji uopšte, a prva u Smederevu, je 1959. dobila je ime po njemu.