Austrijsko-srpski pokret solidarnosti zbog mera ograničenja slobode nije održao planirani pomen za žrtve Nato bombardovanja


Korona virus neće zaustaviti sećanje na NATO bombardovanje Srbije

Austrijsko – srpski pokret solidarnosti kao i mnoga druga udruženja srpskih građana morali su da otkažu svoje zakazane pomene za sve pale žrtve tokom 78 dana Nato bombardovanja ondašnje Jugoslavije a danas država Srbije i Crne Gore. Zbog mera ograničenja slobode kretanja usled pandemije korona virusa planirani pomeni nisu održani u Beču, Štutgartu, Parizu, Minhenu…  

„Pošto nije moguće održati pomen u centru grada povodom 21. godišnjice NATO bombardovanja mi se selimo u virtuelni prostor pod motom ‘Ostajemo kod kuće, ali podsećamo’“ istaknuto je u Austrijsko – srpskom pokretu solidarnosti.

Na fejsbuk stranici „21 Jahre NATO-Krieg gegen Jugoslawien“  doneta je odluka da se postavljaju prilozi fizičkih lica, organizacija, udruženja i svih  koji žele da se prisete tog neslavnog doba po međunarodno pravo. „Mogu to biti lična sećanja na taj dan i događaje, ali i politički doprinosi ljudi koji su pružali otpor NATO agresiji. Te priloge postavljaćemo i primati narednih 78 dana, koliko je trajala i agresija“, rekao je David Štokinger iz Austrijsko – srpskog pokreta solidarnosti. On je pozvao sve da lajkuju i podele priloge sa fejsbuk profila.

„Danas je važnije nego ikada da se sećamo tog dana, jer je to bio početak razarajuće NATO politike u istočnoj Evropi i ekspanzionizma, kada je prvi put zapad pogazio međunarodno pravo. Danas vidimo da se to nastavlja u Siriji, gde isti agresor, na sličan način, isto čini“, istakao je  Štokinger. On je naglasio da „ni korona virus neće sprečiti one koji su se protivili 1999. godine NATO agresiji i to čine danas, da se sećaju na ovaj tužan dan po međunarodno pravo i na brojne žrtve“.

„Pre 21 godina NATO je napala SRJ. Vojna operacija „Saveznička sila“ izvršena je bez odobrenja Saveta bezbednosti  UN i nije bila opravdana kao odbrana saveznih sila NATO -a. Ovim napadačkim ratu, koji je bio protivan međunarodnom pravu,  bio je cilj da se svrgne Miloševićeva vlast. NATO je rat opravdao sa obrazloženjem da ima dužnost zaštiti albansko civilno stanovništvo i da je to „humanitarna intervencija“. Za vreme te „humanitarne intervencije“ ubijeno je 2.500, a ranjeno oko 6.000  osoba, među njima 2.700 dece. Takozvane kolateralne štete NATO-a obuhvatale su i dečije bolnice, škole i vrtiće. Ovim napadačkim ratu prethodila je decenija građanskih ratova na prostorima bivše Jugoslavije, u koje su se umešale i strane sile, uključujući Austriju i druge zemlje Evropske unije. I dalje postoji jasna podela na dobro i zlo: Zapad sebi pripisuje ulogu humanitarnog policajca, koji čuva red i poredak, dok samoj  Srbiji (tadašnjoj SRJ) i dalje pripada uloga agresora. Činjenica je da nakon svih ratova jedna zemlja više nije postojala, zemlja Jugoslavija, koja je pokušala da se razvije na samostalan način i koja je imala za cilj da prevaziđe nacionalno pitanje, koje su strane sile koristile za destabilizaciju zemlje“, stoji na stranici Austrijsko – srpskog pokreta solidarnosti.