Mladi iz Leskovca ne mogu iz Minhena za Srbiju


Spavaju po parkovima, ne mogu da se vrate u Srbiju; u konzulatu u Minhenu im rečeno da se strpe

Tridesetak Leskovčana starosti od 20 – 45 godina od četvrtka izgladneli i promrzli spavaju po klupama u parkovima u Minhenu. Austrijske vlasti im nisu dozvolile da pređu granicu i u upute se ka Srbiji, piše portal JuGmedia, kome su se naši ljudi javili sa molbom da im pomognu. Istakli su da pomoć od srpkog konzulata u Minhenu nisu dobili, već im je rečeno da se strpe.

„Nalazim se u Nemačkoj na ulici  sa još par mojih kolega iz Leskovca i okoline. Nemamo rešenje za problem, kao što ni trenutna vlast naše države nema. Ona nas ovde prepušta da se borimo kako znamo i umemo. Kažu nam da trebamo imati strpljenja, ali ne razumem gde da nađemo to strpljenje. Država se trenutno prema nama ponaša kao da ne postojimo. Samo su im penzioneri bitni, a šta je sa nama mladim ljudima koji su zarobljeni svugde po svetu? Gde je nestala ona naša stara: Na mladima svet ostaje?”, pita se dvadesettrogodišnji Nikola Nikolić iz Velike Sejanice nadomak Leskovca koji sa svojim drugovima iz Leskovca od četvrtka popodne noći provodi po parkovima u Minhenu, prenosi internet portal JuGmedia.

Mladi su ispričali da im stanodavci otkazali stanove i nemaju gde da se vrate. I danju i noću bauljaju po ulicama kao ničiji problem. Ističu da su u sličnoj situaciji još desetine i desetine Leskovčana sa kojima su kontaktu. Samo u Minhenu ih je registrovano 120, koji žele da vrate kući. I kako kažu mole da se vrate kući jer nemaju zdravstveno osiguranje a i novac im ponestaje. Takođe ne mogu ni da se jave svojima kod kuće jer nemaju gde da napune baterije svojih mobilnih uređaja.   

Nemci su im ponudili neku vrstu azila, gde su smešteni ljudi iz drugih zemalja, koje čekaju da im njihove ambasade reše problem odlaska kući. „Ali tamo je jako rizično i nebezbedno. Velika je mogućnost da se baš tamo zarazimo koronom jer nema ni maski, ni rukavica, ničega…”, dodao je Nikola.

Nekoliko naših građana iz Minhena preko društvenih mreža se raspituju gde se ovi mladi ljudi nalaze. Žele da im pomognu i da za početak odnesu neko toplo jelo.