Blaženka Trivunčić koordinator Srpske dopunske škole u Francuskoj i Italiji (II deo)


Nastavni kadar u Parizu Katarina Strailović, Tmara Nacik, Blaženka Trivunčić i
Milija Jevremović se u vreme pandemije sastajao i pravio planove za dalje
Foto: arhiva B. Trivunčić

Virtuelne učinioce u doba korone okupile đake Srpske dopunske škole u Francuskoj i Italiji

Prenosimo drugi deo razgovora sa koordinatorom Srpske dopunske škole u Francuskoj i Italiji, Blaženkom Trivunčić. U prvom delu razgovora za portal Rasejanje.info smo predstavili rad Srpske dopunske škole u Francuskoj i Italiji, način organizovanja nastave, zašto je važno učiti sprski jezik,  nastavnu i vannastavnu aktivnost, motivisanost učenika i nastavnika, timski rad i odličnu saradnju nastavnika među sobom, sa roditeljima i đacima, kao i  o prednostima elektronske baze nastavnih materijala… U drugom delu pričamo o samoj organizaciji nastave na daljinu, njenim prednostima za kasniji rad ali i manama, mogućnosti povratka u učionice i rad sa đacima, o izboru nastavnih sadržaja u toku vanrednog stanja…

Logo sprske škole u Francuskoj –
– rad učenika Andrije i Mateje Stanković iz Pariza


Kao i tokom prethodnog razgovora tako je i sada koordinatorka Trivunčić je istakla da Dopunsku nastavu na srpskom jeziku za vreme pandemije vrlo uspešno su unapredile i unapređuju sve koleginice u Francuskoj i Italiji. One su korišćenjem digitalnih alata veoma kvalitetno is a dobrim rezultatima veoma uspešno vodile i još uvek vode učenje na daljinu. Ona se toplo zahvalila Milijani Jevremović, Katarina Strailović, Tamari Nacik, Ljiljani Simić, Mariji Praizović, Nataša Francišković, Nataši Radojević, Slavili Milić, Aleksandri Bursać, kao i koleginicama u Italiji Jeleni Jovanović, Dragici Doderović i Slađani Marković.

Koordinatorka Blaženka Trivunčić u srpskoj rezidenciji u Parizu
Foto: arhiva B. Trivunčić

Pandemija izazvana virusom korona i nemogućnost đaka da posećuju nastavu je verovatno i za Vas i Vaš tim bila veliki izazov. Koliko je teško bilo organizovati se?
-Razvijene marketinške aktivnosti u prethodne četiri godine, rad u projektima u kojima se koriste digitalni alati i vršnjačko učenje na daljinu, poput Projekta „Obrazovni krug“, rad na elektronskim platformama, pravljenje e-ukrštenica, asocijacija, kvizova, kontinuirana priprema uglednih tematskih časova sa interaktivnim prilozima za e-bazu „Čas po čas“, ustaljena komunikacija sa đačkim roditeljima putem imejla doprinele su da se za kratko vreme organizuje „virtuelni“ vid dopunske nastave.

Dopunska nastava na srpskom jeziku u Italiji od kraja februara, a u Francuskoj od sredine marta preusmerena je na učenje na daljinu. Planirani, a prilagođeni nastavni sadržaji dostupni su svim učenicima na načine koji su prihvatljivi većini đačkih porodica, sa ciljem održavanja redovne komunikacije sa učenicima, podsticanja na rad i praćenja rezultata rada.

Kako je izgledao i još uvek izgleda rad sa đacima?

– Sve koleginice koje izvode nastavu na srpskom jeziku organizovale su malu „onlajn“ školu na srpskom jeziku. One međusobno razmenjuju nastavne materijale, pripremaju tematske časove za mlađi, srednji i stariji uzrast, a posebno šalju lekcije đacima koji srpski uče kao strani jezik.

Formirane su „učionice“ u svim grupama i na imejl adrese đačkih roditelja jednom nedeljno šalju se predviđene lekcije sa domaćim zadacima, pesmice, filmovi, kvizovi, pozivi za učešće na konkursima.

Da li ste zadovoljni rezultatima?

– Analiza rada nastave na daljinu pokazuje da je odabir načina komunikacije koji odgovara većini đačkih porodica važan činilac, od koga zavisi broj angažovanih učenika. Prema izveštajima koleginica, u različite oblike rada uključeno je dosta đaka. Povratne informacije u vidu urađenih domaćih zadataka, učešće na konkursima i zadovoljstvo đačkih roditelja prilagođenošću nastavnih materijala pokazuju da sve koleginice uspešno vode učenje u posebnim okolnostima. Saradnja u izradi tematskih časova dovodi do kvalitetne pripreme časova i unapređuje ih.

Koordinatorka Blaženka Trivunčić u Srpskom kutlurnog centru u Parizu
podučava učenike srpskom jeziku, kulturi, istoriji…
Foto: arhiva B. Trivunčić

Koji su nedostaci ovakvog vida nastave?

– Nedostaci ovakvog vida nastave ogledaju se u nemogućnosti obrade zahtevnijih nastavnih sadržaja i kontinuiranog praćenja napredovanja svih učenika. Đački rad umnogome zavisi od podrške porodičnog okruženja. Porodice navode da su deca opterećena nastavom na daljinu u redovnoj školi, te je potrebno naći pravu meru i pažljivo osmisliti časove.

Na čemu se posebno vodilo računa o izboru nastavnih sadržaja u toku vanrednog stanja?

– Izbor nastavnih sadržaja iz Posebnog programa obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu zasnovan je na kriterijumu da učenik može samostalno i/ili uz podršku porodice da razume gradivo i da sa radošću radi kod kuće. Neizostavne su vežbe pisanja i čitanja, slušanje muzičkih kompozicija, istorijske i kulturološke pitalice i otkrivalice. Uz obradu nastavnih sadržaja osmišljavaju se i edukativne elektronske igre jer su takvi alati deci privlačni i bliski.

Izbor nastavnih sadržaja prilagođen je aktuelnoj situaciji, tematski objedinjen, diferenciran prema uzrastima i stepenu govorenja srpskog jezika, namenjen samostalnom radu, usmeren na utvrđivanje, propraćen interaktivnim prilozima.

Onlajn nastavu su podržali mnogi roditelji
Foto: arhiva B. Trivunčić

Da li se na svim punktovima koristio isti program?

– Program je isti, ali su izvori, metode i načini realizacije različiti. U istočnoj Francuskoj i u pojedinim grupama u Pariskom regionu koleginice đacima zadaju i lekcije iz udžbenika, bukvara, čitanki i radnih svezaka, koji su veoma korisni i nedavno poslati svim učenicima u Francuskoj, zahvaljujući zameniku direktora Rastku Jankoviću i Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova.

Na konkurs koji raspisuje Uprava za saradnju posalat je projekat „Digitalna učionica u funkciji unapređenja dopunske nastave u Parizu“ u martu. Kako je virus sve zaustavio, Kancelarija je obnovila konkurs od 18. maja, a srpska škola je prilagodila projektne rokove i obnovila slanje na konkurs. Nadamo se da ćemo od sledeće školske godine, ukoliko sredstva za projekat budu odobrena, obezbediti sva neophodna tehnička sredstva i kroz digitalne alate unaprediti sam nastavni proces.

Autor projekta je koordinator, realizatori sve nastavnice u Pariskom regionu, Udruženje „Francusko-srpsko prijateljstvo iz Sen Mora“ organizacija preko koje je predat projekat, a podržao ga je Savez Srba Francuske i preporuku napisao Romeo Milošević, potpredsednik Saveza.

U Italiji se učenje na daljinu odvija i putem Vac-ap-a ili Fejsbuk učionice, u zavisnosti od procene koleginica koji će način realizacije biti najuspešniji i koji oblik komunikacije najviše odgovara većini učenika. Koleginica Dragica Doderović povezala je đake iz svoje matične škole u Beogradu i učenike iz Italije putem grupe „Dragičini radoznalci“, dok je Jelena Jovanović otvorila Fejsbuk učionicu gde postavlja nastavne sadržaje, domaće zadatke i đačke radove.

Ipak nastavnici nisu samo postavljali priloge, već su se trudili da rezultat budu vidljivi.

– Opšti zaključak je da nije dovoljno samo poslati nastavne priloge, već je potreban podsticaj, razgovor, pohvala, javna promocija rada. Veće nastavnika se, na predlog koordinatora, složilo da se pažnja posveti realizaciji aktuelnih konkursa i aktivnostima koje „bude“ dečju radoznalost; javna promocija učeničkog stvaralaštva snaži motivaciju.

Sa đačke ekskurzije u Tršiću rodnom mestu Vuka Karadžića
realizovao Svesrpski dečji sabor sa DKC-om i Kancelarijom, pod pokroviteljstvom
predsedništva… (učestvovali i đaci iz Francuske)
Foto: arhiva B. Trivunčić

Imate i primer kako se „onlajn“ nastava razvija i unapređuje?

– Koleginica Marija Praizović (istočna Francuska) u aprilu je pokrenula slobodnu aktivnost „Gradimo prijateljstva“ u saradnji sa nastavnicom francuskog Slađanom Jovičić iz OŠ „Stefan Dečanski“ iz Beograda. Đaci se na zadate teme dopisuju imejlovima na oba jezika, koriguju jedni drugima greške, pri čemu kroz učenje sklapaju prijateljstva.

Jelena Jovanović (Italija) spremila je u aprilu video-zapis (snimila čas o Milošu Obiliću nastao na osnovu njenih istraživanja) kako bi motivisala đake starijeg uzrasta. (Postavila je film u Fejsbuk učionicu sa zadacima i materijalom u pisanoj formi).

Nataša Radojević, honorarna nastavnica u Strazburu i Kolmaru, uradila je interesantan čas sa temom ljubavi i potrudila se da svojim učenicima pošalje snimljeni video na kome ona izražajno kazuje „Šašavu pesmu“ Mike Antića.

Veće nastavnika u Pariskom regionu koristi interaktivne materijale na platformi poput „Wordwal-a“, otključane digitalne lekcije raznih izdavačkih kuća, a korisna je i besplatna Android aplikacija i sajt „Serboverb“ za brzu konjugaciju srpskih glagola, čiji je autor prof. Dejan Stošić sa svojim timom iz Tuluze.

Dan slovenske pismenosti obeležen je zajedničkim susretom preko Zoom platforme povodom „Čitalačke značke“ sa bibliotekarima i stručnim saradnicima Kulturnog centra Čukarica u Beogradu i osnovnih škola Dositej Obradović, Ujedinjene nacije, Stefan Dečanski. Učestvovale su učenice iz Pariza i istočne Francuske kao i koleginica Marija Praizović, koja je obezbedila knjige i realizovala „Čitalačku značku“ ove školske godine. Đaci iz svih škola su jedni drugima predstavljali pročitane knjige. Ovaj susret je početak nove saradnje i proširivanja „Čitalačke značke“, uz obezbeđivanje potrebnih knjiga u sve gradove gde se izvodi nastava na srpskom.

Sa đacima uvek u akciji i na intersantim mestima
Foto: arhiva B. Trivunčić

Vidite li prednost ovakvog načina organizovanja?

Verujem da ćemo imati priliku da se tokom leta usavršavamo na nekom od postojećih seminara o korišćenju digitalnih alata i unapređivanju nastave na daljinu. Danas su svim prosvetnim radnicima potrebna i neophodna znanja u oblasti informacionih tehnologija, a podrazumeva se rad u osnovnim alatima kao što su Vord, obrada fotografija, pravljenje plakata, uređivanje jednostavnih e-platformi. Pre nekoliko dana pohađali smo besplatan vebinar „Progovori da vidim ko si – kultura govora i usmenog izražavanja“, koji je akreditovan od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, i koji je ponudio niz praktičnih saveta za razvijanje i primenu tehnika u negovanju kulture govora i srpskog jezika.

Onlajn nastava se odvija, ali većina đaka bi volela da ponovo bude u klupama. Da li će to biti izvodljivo u ovoj školskoj godini?

– Prema zvaničnoj odluci italijanskih vlasti, redovne nastave u Italiji neće biti do septembra. U Francuskoj je počelo postepeno otvaranje redovnih škola po zonama, u područjima koja su manje ugrožena i to za pojedine mlađe razrede i decu iz porodica medicinskih radnika i drugih (u ovoj situaciji) prioritetnih profesija, uz poštovanje propisanih mera zaštite.

Povratak učenika dopunske nastave na srpskom jeziku na časove zavisi od odluka francuskih inspekcija, dozvola opštinskih vlasti da se nastavi sa korišćenjem sala pri udruženjima, opšte situacije (stepena ugroženosti određenog regiona).

Ipak poslednjih dana su stigle i lepe vesti?
 – Da, nastava je za sada počela u Obervilijeu, po posebnim uslovima (najviše pet učenika po terminu) kao i u crkvi Svete Petke u Bondiju (Epon). Pariski region je još uvek u narandžastoj zoni i ne dobijamo dozvole za početak nastave. Takođe, dužni smo da anketiramo đačke porodice da li će dovesti decu, a kako ni u većini redovnih francuskih škola nisu započeti časovi i još uvek su na snazi posebne mere zaštite, moramo se držati svih procedura zemlje prijema. Okupljanja sa decom (gde bude dozvoljeno) više će biti simboličnog karaktera, u malim grupama i sa ciljem održavanja kontinuiteta i pripreme za sledeću školsku godinu.

Upis za narednu školsku godinu je u toku. Potrudili ste se i uradili lepe plakete, video pozive učenika…

– Od 20. maja započeli smo elektronski upis jer se pretpostavlja da ćemo školsku godinu završiti „onlajn“. Sve koleginice su dobile uputstva o pripremama za kraj školske godine, ocenjivanju, uređivanju pedagoške dokumentacije.

Škola je besplatna i pod pokroviteljstvom je Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Pored učenja jezika i korisnih stvari u srpskim školama, učenici stiču i neraskidiva prijateljstva. Za prijavu za upis roditelji treba da popune predviđeni formular, za koji treba da se jave nastavnicima, koordinatoru, predstavnicima ambasade Republike Srbije ili najbližem predstavništvu generalnog konzulata RS.

Koordinatorka Blaženka Trivunčić

Autor i koautor više stručnih radova
iz oblasti didaktike, srbistike i kulture
Blaženka Trivučnić
Foto: arhiva B. Trivučnić

Blaženka Trivunčić rođena je u Pljevljima, odrasla u Jagodini, školovala se u Beogradu. Profesor je srpskog jezika i književnosti. Od 2001. Do 2015. Radila je kao nastavnik srpskog jezika u  Osnovnoj školi Branislav Nušić u Beogradu potom do 2019. kao nastavnik dopunske nastave na srpskom jeziku u Pariskom regionu. Pored navedenih aktivnosti vezanih za razvoj i unapređene Dopunske nastave, Koautor je i koordinator Projekta Obrazovni krug za Srbiju, Francusku i Italiju, a od 2020. i za Nemačku i Rumuniju.

Učesnik je više stručnih seminara iz oblasti didaktike, srbistike i kulture. Autor je i koautor radova iz jezika i književnosti objavljenih u stručnim časopisima. Bavi se istraživačkim radom lingvističkog kontakta francuskog i srpskoj jezika. Od septembra 2019. se nalazi na mestu koordinatora Srpske dopunske škole za Francusku i Italiju, a pre toga je četiri godine radila kao nastavnik u Srpskoj dopunskoj školi. Profesor  je srpskog jezika i književnosti, autor i urednik internet stranice dopunske nastave na srpskom jeziku u Francuskoj – Moja Srbija – to sam ja, zatim školske stranice na Fejsbuku Sprski Pariz.

Ivana Milutinović, učenica 1. razreda u Kulturnom centru u Parizu poručila je da se uželela srpske škole, ali i da je naučila sva slova ćirilice
Foto: Fejsbuk stranica Srpski Pariz