I dan danas rado se čitaju divne pesme čuvenog pesnika, boema, umetnika Miroslava Mike Antiće. Na društvenim mrežama svakodnevno se citiraju njegovi mnogobrojni stihovi, misli, pouke, pesme. Ove nedelje, preciznije u sredu 24. juna navršiće se 34 godine kako nije sa nama, ali njegova dela su toliko prisutna kao da je tu, pored nas. Za neke je poznata Mikina izjava, kako nikada u životu nije napisao prvu pesmu već drugu. Priču je preneo sajt www.balasevic.in.rs a uredio ga je tim „Bistrooki“.
„Nikada u životu nisam napisao prvu pesmu, već drugu. Prvu sam prepisao od Desanke Maksimović. Tada sam bio učenik trećeg razreda osnovne škole u jednom selu koje je bilo jako daleko, pomalo bez knjiga i svezaka, a sa pisaljkama smo pisali na tablicama. Ja sam se dokopao te Desankine knjige koja mi se strahovito svidela i odabrao jednu lepu pesmu, prepisao sam je i proglasio za svoju. Selo je selo i vrlo brzo se pročulo kako sam napisao jednu divnu pesmu. Svi su klimali glavama i govorili kako ću jednog dana biti veliki pesnik. Drugu pesmu posle nisam smeo da prepišem da me ne uhvate, a bojao sam se i da je sam napišem jer sam znao da će biti lošija. Tako sam od slave živeo ceo taj treći razred. Na kraju školske godine dečacima i devojčicama koji su odlični đaci daju se knjige na poklon. I ja sam dobio knjigu, mada nisam bio sasvim dobar đak i stalno sam nešto zamuckivao, a zamuckujem i danas. I onda kada treba nešto da kažem, dok to izgovorim, oni mi kažu da sednem i daju mi neku srednju ocenu. Za razliku od drugih koje su bile otvorene, moja je knjiga bila zapakovana u finu hartiju. Kada sam je otvorio, video sam da je to ista ona knjiga Desanke Maksimović. Moj učitelj mi je tako na jedan fin i perfidan način dao do znanja da sam nešto ukrao. Velika je sreća što je on to tada uradio, da nije, možda bih krao celoga života i onda verovatno nikada ne bih imao zadovoljstvo da nešto sam napravim. A najveće je zadovoljstvo kad čovek nešto sam stvori.“
Sajt Bistrooki uređuje tim ljubitelja i poznavaoca književnosti i muzike svojim divnim vremeplovom “bar na trenutke vraća u neka prošla, predivna vremena”. Oni su za Miku Antića rekli da je pesnik, boem, umetnik reči, usmenjak, pevač, novinar, slikar, dramatičar, scenarista, veliki spavač, kapetan broda, putnik, pustolov, ljubavnik zavičaja, astronom, ali i astrolog, paor, dečak, Banaćanin, sagovornik Prevera, partner Talja, naslednik Zmaja, filmadžija, bostandžija, graditelj, džudista, majstor svakojakih veština, reporter, zaljubljenik vozova, mislilac, bokser, opčinjen letom galeba Džonatana Livingstona, mag.
U narednom tekstu prenećemo šta su jedno o drugome rekli. Dva velika prijatelja, koja su od Desankine smrte ponovo zajedno, sa mnogim drugim velikanima i genijalcima poput njih.
