Borba za svakog đaka u Srpskoj školi u Nansiju


Poruke učenika Srpske dopunske škole iz Nansija u vreme karantina
Foto: arhiva N. Francišković

Opšti prikaz rada grupe u periodu karantina Srpske dopunske škole iz francuskog grada Nansi, kao i njene dobre i loše strane za portal Rasejanje.info, pripremila je nastavnica Nataša Francišković. Ona je prenela pozitivne i negativne stane ovakvog učenje, sam rad sa učenicima, koliko su roditelji bili spremni da pomognu, traženje načina da se đaci motivišu, prikupljanje i razmeni interesantnog materijala. Takođe i kako su se izvodile vannastavne aktivnosti i kako je izgledao period izlaska iz izolacije, koji je u Francuskoj počeo početkom juna. Ceo tekst prenosimo u celosti:

Nakon što nas je pandemija korona virusa sve iznenadila i zatekla nespremne, nastavnice srpske dopunske škole u Francuskoj morale su brzo da se prilagode novonastaloj situaciji i pronađu pogodna rešenja za nastavak nastave, pa se tako pribeglo nastavi na daljinu i kreiranju e-stranice na portalu caspocas.com. Razmenjivali su se nastavni materijali među koleginicama iz Francuske, Italije i Švajcarske, a korišćenjem različitih aplikacija (LearningApps.org, Wordwall) u par nastavnih jedinica koleginica iz Italije, ponudile su se đacima i interaktivne vežbe, kao i vežbe autokorekcije.

Učenju srpskog, bilo kao maternjeg, bilo kao nematernjeg jezika, potpomogli su i razni sajtovi posvećeni nastavnom predmetu srpski kao (ne)maternji jezik, a nastavnice su se trudile da unaprede svoje znanje.

Nastava na daljinu svakako da ima svoje pozitivne, kao i negativne strane i posledice. Tako možemo da govorimo o sledećim pozitivnim faktorima:

  1. Ovaj vid nastave ne zahteva nepotrebno gubljenje vremena na odlazak tj. dolazak na čas, znajući da, u nekim mestima, nastavnice dopunske škole u inostranstvu moraju da putuju i do sat vremena do mesta održavanja nastave
  2. Veoma je pozitivno raditi od kuće: atmosfera je opuštenija, kako za predavače, tako i za učenike i paradoksalno, daljina može da učini da se stvori veoma jaka veza između nastavnika i učenika
  3. U ovakvom radu, zahteva se svakako veća koncentracija, samostalnost i kreativnost učenika, kao i nastavnika
  4. Pripremljene aktivnosti za učenike mogu biti veoma kreativne. Različiti edukativni sajtovi ponudili su besplatno korišćenje materijala, što je svakako omogućilo učenicima otkrivanje mnogobrojnih novih, zanimljivih sadržaja 
  5. Rad na daljinu zahteva dobru pripremu predavača, kao i učenika, a dovodi i do uključivanja cele porodice u rad, što zahteva i obezbeđuje međusobnu saradnju i istovremeno snaži veze unutar porodice

Negativne strane su:

  1. Ništa ne može zameniti predavanja uživo niti prisutnost jedne osobe tj. vizuelni i emotivni kontakt, kao ni govor tela
  2. U doba opšte samoizolacije, svi su se služili internetom i usled preopretećenosti mreže, počeli su da se pojavljuju razni problemi tehničke prirode, loše konekcije, pa čak i neposedovanja potrebne tehničke opreme (kompjutera i sl.)
  3. Usled rada na daljinu, nastavnici širom sveta bili su suočeni s potrebom korišćenja različitih novih programa i aplikacija, što nikako nije očigledno za svakog od nas
  4. U ovakvoj nastavi, često može biti veoma komplikovano izazvati interakciju između nastavnika i učenika, jer je komunikacija stvorena veštačkim putem i učenici nisu podjednako motivisani za rad i napredak kod kuće, kao u školi, a njihov napredak u mnogome zavisi i od porodične situacije
  5. Priprema predavaču oduzima veoma mnogo vremena, i u ovakvom vidu nastave gotovo da ne postoji mogućnost impovizacije, kojoj profesori često pribegavaju na svojim predavanjima
  6. Nastavu na daljinu može biti nezahvalno organizovati, jer je praktično nemoguće sprovesti individualni pristup nastave niti adaptirati predavanja za svakog učenika ponaosob
  7. Odsutnost nastavnika, veoma je teško ne «izgubiti» učenike na daljinu
  8. Uključenost porodice može biti negativan faktor, jer učenik radi i uči samo onoliko koliko mu to roditelj ponudi ili „dozvoli”; ne prihvata svaki roditelj da radi svake nedelje sa svojim detetom, što zbog ličnih obaveza, što zbog nezainteresovanosti

U „onlajn“ nastavi i svim njenim oblicima (konkursima, projektima), učestvovala je cela grupa iz Nansija tj. svih 12-oro dece. Zahvaljujući već utvrđenoj, dobroj saradnji s roditeljima, nastavljena je komunikacija putem telefona, kao i kontinuirana „onlajn“ komunikacija, putem internetskih „pomagala”: slanje nastavnih jedinica po uzrastima odvijalo se putem imejla, jednom sedmično. 

Da se srpski jezik, i uprkos stanju u kojem smo se nevoljno našli, učio i negovao u srpskoj dopunskoj školi u Nansiju, pokazivale su i dokazivale fotografije i radovi đaka, počev od đaka prvaka, pa do onih najstarijih, objavljivanih periodično na Fejsbuk stranici škole. «Pala» je i titula najvrednije učenice, za vreme karantina: đaku prvaku, koja je svake nedelje neumorno, sa svojim ocem, učila slova azbuke.

Najvrednija učenica za vreme karantina
Foto: arhiva N. Francišković

Svi đaci su bili uključeni u vannastavne aktivnosti tj. uzeli smo učešće na raznim književnim i likovnim konkursima. Deca su bila vredna i ceo mesec mart i polovinu aprila se pripremala za konkurse, pa je tako nastalo mnogo novih, lepih likovnih i literarnih radova koji su poslati: na konkurs „Sveti Trifun i sveti Valentin nekada i sada“, Srpske akademske asocijacije iz Niša; na deseti Međunarodni festival poezije mladih pesnika „Mašta i snovi“, Centra za kulturu Sirmijum iz Sremske Mitrovice; Udruženju „Dani ćirilice Bavanište“, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije; na umetnički konkurs „Nema frke uz unuke“, posvećen bakama i dekama za decu u dijaspori i matici, kao i na Strip – kaiš, Koronaiš konkurs Dečjeg kulturnog centra iz Beograda. Učestvovali smo i na likovnom konkursu „U susret Vaskrsu“, „Prijatelja dece Voždovca“ iz Beograda.

Mnogi svetski umetnici su nas nasmejavali svojim umetničkim delima, jer umetnost je ta koja nam pomaže da pobegnemo realnosti, bez napuštanja svojih domova. Tako su i naši mali umetnici iz srpske škole « naoštrili svoje olovke » i crtežom se borili protiv korone, pa je ona čuvena Pikasova: Svako dete je umetnik. Problem je kako da ostane umetnik kad odraste, došla do punog izražaja.

Pristizale su nam diplome i pohvale,  nagrađeno je čak 10-oro dece, a takođe smo bili pozvani i na koncert, organizovan u junu povodom završetka umetničkog konkursa „Nema frke uz unuke“’, Dečjeg kulturnog centra iz Beograda (DKCB), kada je direktor centra pobednicima konkursa dodeljivao knjige, muzičke diskove i suvenire iz Ateljea primenjene umetnosti DKCB. Nažalost, nismo mogli biti tamo drugačije do u mislima.

Svakako da se u budućnosti nastavlja podsticanje dečje maštovitosti, darovitosti i kreativnosti.

Sve literarne i likovne radove možete da pogledate i pročitate u priloženom videu:

U nastavi na daljinu u Nansiju, proučavali su se različiti sadržaji, kao npr. Mali Princ, Antoana de Sen Egziperija iliti lektira za sve generacije, priča o dečaku sa zlatnom kosom koji dolazi sa druge planete. Knjiga je svrstana u red lektira i okarakterisana kao jedna od najlepših priča svih vremena. Na srpsko-francuskom, roditelji su imali mogućnost da odrade pripremljeni čas sa svojim detetom. Čitali su se i tekstovi Jasminke Petrović, deo teksta knjige „Koga se tiče kako žive priče” Dejana Aleksića, bajke Grozdane Olujić, pribegavalo se raznim internetskim igrama, bavili smo se sportom i zdravom ishranom, smejali smo se video snimcima Jelene Angelovski itd, a neki od časova, osmišljeni su i na bilingvalnoj osnovi. Časovi su se pripremali, između ostalog, i iz Logosovog izdanja Bukvara tj. svih udžbenika poslatih učenicima u Francuskoj, zahvaljujući Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Pesma o Bukvaru, Božidara Timotijevića:

Rodilo se jedno slovo

u nečijoj maloj glavi,

jedno slovo sasvim novo,

znanju služi, pamet slavi.

Gde je slovo, tu je knjiga,

gde je knjiga, nema briga,

sve bogatstvo i imanje

daću da bih znao znanje.

Baš je bukvar knjiga fina

od davnina, od davnina,

k’o čarobna vrata neka,

iza njih te život čeka.

Svako slovo, svako slovo,

otkriva ti nešto novo,

svaka strana iz bukvara

novi svet otvara.

Tokom stidljivog izlaska francuskog društva iz izolacije, školstvo u Francuskoj je gotovo, kroz ceo mesec jun, bilo fakultativno. Tako su deca, uz svoje roditelje, imala pravo da odluče da li će se vratiti u klupe ili će i dalje nastavu pratiti od kuće, a roditelji srpske škole iz Nansija su svake subote bili anketirani na temu načina održavanja dopunske nastave na srpskom jeziku.

U subotu, 13. juna, roditelji su se odlučili za nastavak nastave na daljinu, pa je njihov izbor ispoštovan. 20. juna, nastava je bila obezbeđena deci na daljinu, kao i uživo. Času je prisustvovao samo jedan đak, ali kako to naš narod kaže „jedan, ali vredan”. Čas se odvijao uglavnom na otvorenom, u dvorištu crkvene parohije, na suncu, gde smo zaigrali igru „Pokaži, uradi” i uživali u međusobnom društvu. 27. juna, završena je školska 2019-2020. godina. Pedagoška dokumentacija uredno je predata Diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u Strazburu, a učenici su se obradovali overenim knjižicama, svedočanstvima i diplomama, koje su uspešno podeljene. Godina je validovana svim đacima, dok je jedna učenica završila posebni program osnovnog osmogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu. Svojim prisustvom, roditelji i deca učinili su ponovni susret radosnim, nakon gotovo 3 meseca rada „od kuće”.

Koliko je nastavni kadar čekao povratak đaka u klupe, verno i precizno oslikava poezija Nene Ristić iz Jagodine:

Pesma učiteljice:

U utorak sedamnaestog marta,

zakuca nam korona na vrata.

Uvede nam školu na daljinu,

zabranili nam odmor i užinu.

Latismo se posla mi od kuće,

deca vredna, tišina vandredna.

Nema „Tiše“, „Sedi lepo“, „Piši“,

nikad đaci nisu bili tiši.

Kad domaći počne da se šalje,

učitelji već smišljaju dalje.

Roditelji pregledaju, brišu,

izveštaje učitelju pišu.

Nek se više završi to stanje,

nek nam deca u školu se vrate,

učitelji da im daju znanje,

da odmore i mame i tate.

Deco draga i ovo će proći;

Jedva čekam da vam vidim lica.

Ako bude sreće, već u junu

Sladoledom časti učiteljica!

Za portal Rasejanje.info  Nataša Francišković, nastavnica i mentor srpskog jezika