Zahvalnost Zoranu Živkoviću iz Berlina za pokazanu ljubav u sprečavanju otmice deteta


Protojerej stavrofor Dragan Sekulić iz Berlina odao je zahvalnost i priznanje Zoranu Živkoviću, koji je 18. juna uveče sprečio otmicu jedne devojčice. Sveštenik Sekulić uručio je Živkoviću u hramu Vaskrsenja Hristova na Tempelhofu, nakon svete liturgije, srebrnjak sa likom Vožda Karađorđa i knjigu  „Ohridski prolog“ Svetog Nikolaja Žičkog. Prisutni vernici su to pozdravili zajedničkom pesmom „Mnogaja ljeta“.

Paroh berlinski i arhijerejski namesnik za Severnu i Istočnu Nemačku, protojerej-stavrofor Dragan Sekulić, održao je besedu o vaspitanju dece, o problemima zlostavljanja i zloupotrebe dece u današnje vreme, napominjući da su mediji puni izveštaja o nemilim događajima koji se tiču dece, tih nevinih božijih stvorenja i tako uveo prisutni narod u događaj koji se zbio pre nekoliko dana u Berlinu. A događaj koji se zbio pokazuje hrišćansku ljubav prema bližnjem, koju je nesebično i hrabro iskazao naš vernik iz Berlina Zoran Živković, spasivši otetu dvogodišnju devojčicu od otmičara. Njegova reakcija je bila brza, mudra i nenasilnička, tako da je ovo delo propraćeno u svim većim nemačkim, evropskim i srpskim medijima.

Zoran je uspeo da spreči otmicu deteta. Naime, iz jednog ograđenog igrališta u Berlinu, 18. juna uveče, jedan muškarac oteo je jednu devojčicu. To je primetila jedna majka, koja se, spremala da krene kući sa svojom ćerkom. Na izlazu igrališta primetila je devojčicu koja je, u trenutku nepažnje njene majke, kratko razgovarala sa muškarcem, koji ju je uzeo i poneo na ramena.

O tom zapažanju žena je obavestila Zorana, koji je vlasnik jednog kioska. Zoran je odmah potrčao za muškarcem i zaustavio ga, te ga naterao da vrati dete.

„Upravo sam došao biciklom, kada mi je prišla jedna žena i rekla da jedan muškarac nosi dete koje mu ne pripada. Odmah sam potrčao za njim, par stotina metara. Kada sam ga upitao da li je to njegovo dete, počeo je da se znoji, i priznao da nije“, preneo je ovaj događaj heroj Zoran u izjavi nemačkom Bildu. On je tada istakao da je muškarac hteo da njemu preda dete, ali da na to nije pristao, već zatražio od njega da ga vrati tam odakle ga je uzeo.

Tokom povratka do igrališta Zoran je upitao nepoznatog muškarca da li je svestan šta je učinio.  „Volim decu. Ne razumem kako nemački roditelji ostavljaju svoju decu samu kući sa dadiljama. Deca su nešto najvažnije, ona su naša budućnost“, govorio mu je neznanac. Zoranu Živkoviću je srce bilo na mestu, što je doprineo da se spasi dete. „Hvala Bogu bio sam na pravom mestu u pravom trenutku“, dodao je.

Posle Liturgije vernici su u porti pojedinačno prilazili i čestitali bratu Zoranu i ostali dugo vremena u razgovoru sa njim, napominjući da njegovo nesebično i hrabro delo  treba da bude primer svim ljudima.