Tesline zanimljivosti i zanimljivosti o Tesli

Lik, delo i život Nikole Tesle decenijama predstavljaju inspiraciju, pa su mnogi za života Nikole Tesle a i posle dosta o njemu pisali i prepričavali događaje. Neke od njih prenosimo kao i misli i izjave samog velikana.

Tesla i Jovan Jovanović Zmaj

Nikola Tesla i Jovan Jovanović Zmaj susreli su se prilikom jedine Tesline posete Beogradu, 2. jula 1892. godine. Tesla je tada vozom, preko Novog Sada, došao u Srbiju, a u Beogradu je tom prilikom organizovan svečani doček. Jova Zmaj je naučnika pozdravio stihovima, što je ujedno bio i jedini put da je Zmaj javno čitao svoje pesme. Tesla, iskreno dirnut ovim susretom, prišao je pesniku, poljubio mu ruku i rekao: „Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama sam čitao Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti”. Već 1894. godine u magazinu „Senčuri magazin” („The Century Magazine“), Tesla je objavio rad o srpskoj narodnoj i o Zmajevoj poeziji, kao i prevod četiri Zmajeve pesme na engleski jezik, zajedno s urednikom časopisa Robertom Andervundom Džonsonom, koji je Teslin prozni prevod stavio u stihove. U antologiji poezije različitih naroda i autora izdatoj u Londonu i Njujorku 1897. godine u izboru R. A. Džonsona pod naslovom “Pesme slobode i ostale poeme”, u drugom delu nalaze se prepevi – prevodi trinaest Zmajevih pesama. Reč je o zajedničkom Teslinom i Džonsonovom prevodu.

Tesla i Robert Andervud Džonson

Tesla je voleo da provodi vreme u krugu prijatelja porodice Džonson. Robert Andervud Džonson bio je urednik časopisa „Senčuri magazin”(„The Century Magazine“), pesnik, čovek širokog obrazovanja i kulture. Njegova žena Ketrin i on su, u svojoj kući često pozivali goste, najčešće umetnike, pisce, pesnike, kompozitore, slikare. Tesla je bio jedan od retkih naučnika koga su počastvovali svojim pozivima da ih poseti. Simpatija između Tesle i Džonsonovih bila je obostrana i uskoro se pretvorila u prisno prijateljstvo. U kući Džonsonovih Tesla je napravio mnoga prisna prijateljstva. Tu je upoznao Marka Tvena, Antonjina Dvoržaka, Radjarda Kiplinga, Teodora Ruzvelta, i mnoge druge.

Tesla i Mark Tven

Nikola Tesla je konstruisao mehanički oscillator u obliku platforme koji je imao terapeutsko dejstvo. Kako je preterana upotreba tog uređaja imala nus pojave, nastala je i šaljiva anegdota o čuvenom piscu i Teslinom prijatelju Marku Tvenu, koji je voleo da posećuje laboratoriju i koji je, ne slušajući Teslu, predugo proveo na platformi te je u panici odjurio u toalet.

Tesla i ljubav prema knjigama

Teslina ljubav prema knjigama potiče iz detinjstva. U autobiografskom tekstu on piše: „… Moj otac je imao veliku biblioteku i kada god sam mogao, trudio sam se da udovoljim svojoj strasti za čitanjem. On mi to nije dozvoljavao i pobesneo bi kada bi me zatekao na delu. Kada je otkrio da čitam u potaji, sakrio je sveće. Nije hteo da kvarim oči. Međutim, ja pribavih loj, napravih fitilj za sveće i izlih tanke štapiće i svake noći, pošto bih zapušio ključaonicu i sve šupljine oko vrata, čitao bih, često do zore, dok su svi ostali spavali i sve dok moja majka ne bi započela svoje naporne svakodnevne poslove …“

U Teslinoj biblioteci nalazi se 153 knjige sa posvetom darodavca. Ove posvete je napisalo ukupno 113 ličnosti od kojih su većina bili njegovi prijatelji ili kolege. Među darodavcima se nalaze i Bokšan Slavko, Jovan Dučić, Ivan Meštrović, Milan Vidmar, Paja Radosavljević, Mićun Pavićević, Milutin Milanković i drugi.

Dolazak za Ameriku i rad za Edisona

Po dolasku u Ameriku, Tesla je započeo rad u „Edisonovoj mašinskoj radionici“ (Edison Machine Works) strpljivo iščekujući priliku da poznatog pronalazača zainteresuje za svoje pronalaske. Međutim, do te prilike nije došlo. Tesla je naporno radio više od pola godine a do konačnog razlaza dva velika uma došlo je nakon jednog specifičnog događaja. Naime, za poboljšanja na generatorima jednosmernih struja Tesli je bila obećana nagrada od 50.000 dolara. Kada je izuzetnim naporom došao do rešenja i obavio zadatak, rečeno mu je da je to bila šala. U svom dnevniku pod datumom 7. decembar 1884. zapisao je: „Doviđenja Edisonovoj mašinskoj radionici“.

Tesla i Džozef Tomson i preoteta Nobelova nagrada za fiziku

Tokom 1891. Nikola Tesla je u časopisu The Electrical Engineer objavio rezultate eksperimenata sa električnim pražnjenjem u vakuumskoj cevi koje je protumačio kao delovanje električno nabijenih čestica. Kao odgovor na ovaj Teslin članak, engleski fizičar Džozef Tomson objavio je članak koji je osporava Teslino otkriće. Tesla je odmah odgovorio na Tomsonovu kritiku još jednim člankom u kome je napisao, između ostalog i : “…Opažena pojava je posledica kretanja malih električnih nabijenih čestica koje se velikom brzinom sudaraju s molekulima razređenog gasa…”. Samo šest godina kasnije, 1896. Tomson je u svojim eksperimentima dokazao postojanje ovih naelektrisanih čestica i nazvao ih je elektronima. Od tada se otkriće elektrona pripisuje isključivo njemu, a 1906. dobio je i Nobelovu nagradu za fiziku.

Gernsbek o Tesli

„Teslin jedini porok je njegova velikodušnost. Taj čovek, koga neupućeni često nazivaju zaludnim sanjarem, dobio je više od milion dolara od svojih izuma – i istom brzinom ih potrošio na nove izume. Međutim, Tesla je idealista najvišeg reda, a takvim ljudima novac malo znači.” H. Gernsbek

Tesline misli

„Od svih bezbrojnih fenomena što ih priroda pruža našim čulima, nijedan nas ne ispunjava tolikim divljenjem koliko nezamislivo složeno kretanje koje označavamo kao ljudski život. Njegovo misteriozno poreklo zauvek je prekriveno neprozirnom maglom prošlosti, njegovo značenje čini se nedokučivo u njegovoj beskonačnoj složenosti, a njegova sudbina skrivena je u neizmernim dubinama budućnosti. Odakle dolazi? Šta jeste? Čemu teži? Sve su to velika pitanja na koja su se mudraci svih epoha trudili da pronadju odgovor.” N. Tesla

„Svako od nas mora imati ideal koji nas vodi dalje i pruža nam zadovoljstvo, ali taj ideal možda nije materijalne prirode. To može biti religija, umetnost, nauka ili bilo šta što ima neznačajnu silu“, Nikola Tesla

• 

•