Na današnji dan 1948. umrla Mileva Marić-Ajnštajn


Mileva i Albert Ajnštajn
Foto: Vikipedia

Na današnji dan 1948. godine u Cirihu umrla je sama i napuštena Mileva Marić Ajnštajn, srpska matematičarka i prva supruga Alberta Ajnštajna. Rođena je 1875. godine u vojvođanskom gradiću Titel. Bila je najstarije od troje dece Miloša Marića i Marije Ružić Marić. Po rođenju joj je iščašen kuk, pa se Mileva celog života borila s ovim hendikepom. Ubrzo nakon njenog rođenja Miloš je okončao vojnu karijeru i prvo prihvatio posao na sudu u Rumi, a kasnije u Zagrebu. Sa mlađom sestrom Zorkom i bratom Milošem odrastala je u brojnim gradovima.

Obrazovanje i studije

Godine 1886. Upisala je Žensku gimnaziju u Novom Sadu, ali je već sledeće godine prešla u Gimnaziju u Sremskoj Mitrovici. Bila je jedna od najtalentovanijih učenica kada su u pitanju fizika i matematika. Početkom 1890. godine pohađala je Kraljevsku srpsku školu u Šapcu, a godinu dana kasnije otac je uspeo da je upiše u srednju školu u Zagrebu, koju su pre nje pohađali isključivo dečaci. Položila je prijemni ispit i 1892. godine krenula u deseti razred.

U februaru 1894. godine dobila je specijalnu dozvolu da sluša predavanja iz fizike, a u septembru iste godine položila je završne ispite. Njene ocene iz fizike i matematike bile su među najboljima u školi, te je primila brojne nagrade. Iste godine se ozbiljno razbolela, te odlučila da se preseli u Švajcarsku i u Cirihu upiše Žensku srednju školu.

Godine 1896. položila je maturski ispit i upisala medicinu na Univerzitetu u Cirihu. Nakon jednog semestra prešla je na studije matematike i fizike na Državnoj politehničkoj školi (ETH). Položila je prijemne ispite sa prosečnom ocenom 4,25 od mogućih 6. Zato je stekla pravo da predaje fiziku i matematiku u srednjim školama, otprilike u isto vreme kada i Ajnštajn.

U grupi od šest studenata Mileva je bila jedina žena
Foto: Vikepedia

U grupi od šest studenata bila je jedina žena, te tek peta koje je uspela da upiše ETH, što je bilo impresivno jer u to vreme žene nisu rado primane na fakultete. Morale su da budu izuzetno talentovane, te prođu brojne testove kako bi upisale ETH.

U oktobru je otišla u Hajdelberg kako bi zimski semestar 1897/1898 godine slušala na Univerzitetu u Hajdelbergu. U Cirih se vratila u aprilu 1898. godine te na ETH-u slušala predavanja o diferencijalnom i integralnom računu, opisnoj i projektivnoj geometriji, mehanici, teorijskoj fizici, primenjenoj fizici, eksperimentalnoj fizici i astronomiji.

Diplomski ispit je položila 1899. godine, godinu dana posle studenata iz njene grupe. Sa prosečnom ocenom 5,05 bila je peta od šest studenata koji su diplomirali te godine. Fiziku je položila sa prosečnom ocenom 5,5, istom kao i Ajnštajn.

Ipak, godinu dana kasnije nije uspela da položi stručni ispit jer joj je prosek bio 4,0, a prosečna ocena iz matematike 2,5. Albert je položio ispit sa prosečnom ocenom 4,91.

Život s Ajnštajnom

Skoro četiri godine mlađi Albert i Mileva su se upoznali na fakultetu, a družili su se u internatu gde je ona živela. Svirala je klavir, a Albert violinu. Među njima se iz prijateljstva rodila ljubav. Dok je studirala Hajdelbergu često joj je pisao da mu nedostaje, a ubrzo su postali ljubavnici.

Njenu akademsku karijeru je 1901. godine naglo prekinulo saznanje da s Ajnštajnom čeka bebu. Ponovo je pokušala da položi stručni ispit, ali je rezultat bio isti. Prekinula je rad na diplomskoj tezi koju je pod mentorstvom profesora Hajnrika Vebera želela da unapredi u doktorsku disertaciju.

Otišla je u Novi Sad, a u januaru 1902. godine rodila je ćerku. U prepisci s Albertom koja je sačuvana može se zaključiti da su joj pre rođenja želeli dati ime Hansel, ali se Albert odlučila za ime Lisrel. Pojedini izvori kažu da je dete dato na usvajanje u Srbiji, a drugi da je preminula godinu dana nakon rođenja.

Iste godine Mileva i Albert su se preselili u Bern gde je on dobio posao u patentnom zavodu. Venčali su se 6. januara 1903. godine. Godinu dana kasnije rođen je njihov prvi sin – Hans Albert. Albert je u Bernu živeo do 1909. godine kada je dobio posao vanrednog profesora fizike na Univerzitetu u Cirihu. Počeo je da se dopisuje sa rođakom Elzom u koju je bio zaljubljen kao dečak, pa su se odnosi između njega i Mileve pogoršali. Ipak, kako bi spasili brak zajedno sa su otputovali na odmor, a 1910. godine Mileva je rodila i drugog sina kome su dali ime Eduard.

Godine 1911. porodica se preselila u Prag, jer je Ajnštajn dobio posao predavača na Karlovom univerzitetu. Ni tu se nisu dugo zadržali, nego su se sledeće godine vratili u Cirih, gde je Albert preuzeo profesorsku poziciju na ETH-u.

U julu 1913. godine Maks Planik i Valter Nernst pozvali su Ajnštajna u Berlin. On je taj poziv rado prihvatio, ali Mileva se zbog odnosa s Elzom nije slagala s odlukom da presele u Nemačku. U avgustu su odlučili da otputuju na odmor s Marijom Kiri i njenim ćerkama. Zbog Eduardove bolesti Mileva je smatrala da treba da ostane kod kuće, ali je posle odlučila da se pridruži ostalima.

U septembru 1913. godine su posetili njenu rodbinu u Novom Sadu, a dan pre povratka u Cirih, Mileva i njeni sinovi kršteni su u pravoslavnoj crkvi. Ona i deca su se vratili u Švajcarsku, a Ajnštajn je otputovao u Nemačku kako bi posetio rodbinu. Pošto je njen suprug odlučio da prihvati posao u Berlinu, Mileva je krenula u potragu za smeštajem u nemačkoj prestonici. Polovinom aprila stigli su u Berlin.

Mileva sa sinovima
Foto: Vikipedia

Odnosi između supružnika bili su vrlo napeti još od 1912. godine kada je Ajnštajn stupio u kontakt s Elzom. Mileva, koja nikada nije ni želela da preseli u Berlin, bila je vrlo nesrećna. Ubrzo joj je suprug odredio niz pravila ponašanja koja mora poštovati ukoliko želi da ostanu zajedno. 1914. godine Mileva se sa dečacima vratila u Cirih, a razvod je postao neminovan. Ajnštajn se obavezao da će finansijski izdržavati porodicu. Nakon pet godina razdvojenosti razveli su se 14. februara 1919. godine.

S obzirom da se uveliko „šuškalo“ da će Ajnštajn da dobije Nobelovu nagradu, dogovorili su se da će novac uplatiti na račun Švajcarske banke, u fond za njihove sinove. Mileva je raspolagala kamatama, ali ostatak sredstava nije mogla da koristi bez dozvole bivšeg supruga. Nakon što je 1919. godine oženio Elzu, Ajnštajn je došao u Cirih kako bi sa Milevom razgovarao o sinovima i planovima za budućnost.

U novembru 1922. godine Albert Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu. Kako su se dogovorili novac je prebacio u fondaciju za sinove, a Mileva je mogla da raspolaže jednim delom tog novca. Prema beleškama Ajnštajnove unuke Margo Ajnštajn, Nobelovac je sredstva uložio u kupovinu tri stana. U jednom je živela Mileva s decom, a druga dva je iznajmljivao.

Iako finansijski situirani, sreća za Milevu i njene sinove nije dugo trajala. Godine 1930., kada mu je bilo dvadeset godina Eduard je doživeo nervni slom, a lekari su mu dijagnostikovali šizofreniju. Premešten je na psihijatrijsku kliniku Univerziteta u Cirihu.

Zbog masovnog širenja nacizma u Nemačkoj, Albert i Elza su preselili u Sjedinjene Američke Države. Godine 1935. umrla je Milevina majka Marija, a tri godine kasnije i sestra Zorka. 1938. godine stariji sin Hans Albert je sa svojom porodicom takođe emigrirao u SAD, a Mileva je sa Eduardom ostala u Cirihu. Prodala je dva stana kako bi imala dovoljno novca za njegovo lečenje. Dugovi su se gomilali, pa je zamolila Alberta da preuzme vlasništvo nad kućom u kojoj ona živi kako ne bi izgubila dom.

Osam godina kasnije Ajnštajn je kuću prodao za 85 000 švajcarskih franaka, ali uz uslov da novi vlasnik dozvoli njegovoj bivšoj supruzi da ostane tu da živi. Ipak, Mileva je uskoro dobila zvanično obaveštenje da je njen najam istekao i da mora da se iseli. Tada je saznala da je 85 000 franaka slučajno uplaćeno na njeno ime, pa je Ajnštajn tražio da mu vrati novac. Pretio je da će izbaciti Eduarda iz svog testamenta ukoliko mu Mileva ne vrati tih 85 000 franaka.

Eduardovo stanje bilo je sve lošije, a nakon jednog nasilnog napada njegovoj majci je pozlilo. Tri meseca kasnije, 4. avgusta 1948. godine Mileva Marić je preminula. Sahranjena je na groblju Nordhajm, a za njen grob šira javnost je saznala tek 2004. godine. Njen mlađi sin je ostao na psihijatrijskoj klinici sve do 1965. godine kada je preminuo.

Porodična kuća u Novom Sadu
Foto: Vikipedia

Naučnik ili „samo“ supruga u senci genija?

Kada je u pitanju Milevin doprinos nauci, postoje dve različite teorije. Mnogi stručnjaci u oblasti fizike, kao i istoričari tvrde da je ona imala veliki uticaj na Ajnštajnova istraživanja i otkrića, pa samim tim i velika dostignuća. S druge strane, postoje i oni koji kažu da je Mileva bila njegova partnerka i da mu je možda samo materijalno pomagala u njegovim istraživanjima. Njihov prvi sin Hans Albert jednom prilikom je izjavio da je njegova majka kada se udala za Ajnštajna odustala od nauke.

Do konkretnog zaključka da li je Mileva Marić učestvovala u Albertovim istraživanjima pojedini istoričari dolaze na osnovu pisama koje su jedno drugom slali. Naime, Anastasija Hajdi Larvol, norveška istoričarka je među onima koji tvrde da su oni naučne radove pisali zajedno, te da im je plan bio da stvore i promovišu genijalnog naučnika koji će obezbediti egzistenciju za porodicu.

Dokaz za ovu tvrdnju Larvol pronalazi u pismima koje je Ajnštajn slao Milevi. U njima se mogu pročitati brojne i nežne izjave ljubavi, ali i matematički zadaci čija je rešenja tražio upravo od nje. S druge strane, Milevina pisma su malobrojna i nekompletna, a Larvol i jedan širi krug istoričara smatra da su čak i cenzurisana. Naime, oni tvrde da su iz njih izbačeni matematički proračuni i naučne instrukcije koje je davala svom suprugu.

Grob Mileve Marić Ajnštajn u Cirihu
Foto: Vikipedia

Razlog za takav vid saradnje mnogi pronalaze u samom konceptu vremena i okolnostima u kojima su živeli. U tadašnje vreme bilo je veoma retko, pa čak i zabranjeno ženama da učestvuju u naučnim istraživanjima. Tek njih nekoliko desetina je uspelo da se stekne pravo da se školuje na prestižnim univerzitetima i da razvijaju svoje talente. Larvol dodaje da su se tada naučnim istraživanjima u Evropi bavile samo tri žene.

U prilog ovim tvrdnjama idu i činjenice da je Mileva Marić tokom školovanja na Univerzitetu u Hajdelbergu proučavala fotoelektrični efekat, a nakon toga i četverodimenzionalnu geometriju koja je matematička baza teorije relativiteta. Ono zbog čega Ajnštajna danas smatramo genijem jesu upravo zaključci o ovim naučnim temama. Nobelovu nagradu za fiziku on je dobio za objašnjenje fotoelektričnog efekta.

Ne umanjujući značaj Alberta Ajnštajna Avram Fedorović Jofe ruski fizičar je izjavio da je u svojim rukama držao originalna tri najvažnija naučnikova članka potpisana s „Ajnštajn – Mariti“. Ako se uzme u obzir da je švajcarska verzija Milevinog prezimena „Mariti“, može se zaključiti da je i ona imala udela u njegovim dostignućima.

S druge strane, veliki je broj onih koji smatraju da ne postoji dovoljno dokaza kojim se potvrđuje sumnja da je Mileva pomagala Albertu tokom razvoja njegovih teorija. Među njima su čak i oni koji tvrde da upravo pisma sugerišu na njihovu saradnju, barem do 1901. godine, pre nego što su rođena njihova deca.

Značaj Mileve Marić

O značaju Mileve Marić Ajnštajn dovoljno svedoči spomenik u blizini njene kuće u Cirihu koji je podignut 2005. godine. Iste godine u Sremskoj Mitrovici postavljena je bista pred srednjom školom koju je Mileva pohađala. Još jedna bista sa likom srpske naučnice postavljena je u kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Škola u rodnom Titelu nosi njeno ime.

Šest godina nakon njene smrt postavljena je spomen ploča ispred klinike u kojoj je umrla. U junu 2009. godine je na groblju Nordhajm u Cirihu podignut memorijalni spomenik.

Mileva Marić Ajnštajn u umetnosti

Dragana Bukumirović je 1995. godine izdala knjigu „Mileva Marić Ajnštajn“. Knjiga je štampana u izdaju „Narodne knjige“, a novinarka lista „Politika“ je u njoj detaljno opisala Milevin život i značaj koji je u društvu i nauci imala.

Srpska književnica i rediteljka Vida Ognjenović je 1998. godine objavila dramu „Mileva Ajnštajn“, koja je četiri godine kasnije prevedena na engleski jezik. Ognjenović je posle dramu preradila u libreto za operu „Mileva“ koju je komponovala Aleksandra Vrebalov, a koja je premijerno prikazana 2011. godine u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Književnica i pravnica Mari Benedikt je 2016. godine objavila knjigu „Drugi Ajnštajn“ u kojoj izlaže svoja saznanja o životu Mileve Marić u senci slavnog supruga.

U američkoj dokumentarnoj TV seriji „Genije“ Milevu Marić Ajnštajn tumači glumica Samanta Koli. Serijal je zamišljen tako da publici na zanimljiv način približi velike ljude koji su svojim delima zadužili čovečanstvo.

Izvor: www.biografija.org