Novi film Gorana Radića iz Bratunca posvećen reci Drini


Film „Vodeni bluz“ posvećen reci Drini
Autor filma Goran Radić

„Drina je na dubinama tamnozelena kao smaragd, u tesnacima tajanstveno crna od tame i sa srebrnastim odsjajem od ono malo sunca koje dopire sa visokog neba; negde, opet, nad šljunčanim sprudovima, opalna je kao sedef”, napio je Dragutin J. Deroko, predratni kartograf i profesor. Ova moćna reka u stara vremena nosila je ime Drinos, a narod ju je zvao Zelenika ili Zelenka, po boji rečne vode. Opisana je ne samo u delima nobelovca Ive Andrića, već i kod drugih pesnika i pisaca, ali zahvaljujući Andriću se o njoj najviše saznalo u svetu. O njenom vijuganju kroz živopisne planinske i ravničarske predele Srbije i Bosne mnogi su stvorili divne filmove a poslednji u nizu je film „Vodeni bluz“ Gorana Radića iz Bratunca u Republici Srpskoj. Portal Rasejanje.info pisao je jesenas o zajedničkom poduhvatu Gorana Radića i Katarine Petrović Tomić kada su napravili film koji je oduševio mnoge ne samo u Srbiji i Republici Srpskoj već svuda gde su Srbi – „Jesen u Valjevu“.

Kada se udruži nekoliko vrhunskih umetnika nastane pravo malo remek delo. Stihove bratunačke pesnikinje Aleksandre Petrović Matić „Vodeni bluz“ u filmu govori Katarina Petrović Tomić (rodom iz Ljubovije a sa mestom prebivališta u Valjevu). Sara Ćirković, bokserski šampion BiH iz Bratunca je devojka u spotu. Sve kadrove u divan mozaik sastavio je kamerom strasni fotograf i ljubitelj prirode Goran Radić.

Pesnikinja Aleksandra Petrović Matić
Foto: lična arhiva

„Polako sam te zahvatala pregrštima,

jutrenu caklinu pokrova tajni,

pa te uljevala,

razmičući dlanove na sitnu pukotinu…

Da ne tečeš, kao mlaz,

već da kaplješ, kap po kap…“ stihovi su Aleksandre Petrović Matić, kojima počinje priča o ovoj divnoj i moćnoj reci.

Ideja da se snimi film o Drini bila je Goranova ideja. „Oduševljen je pesnikinjom Aleksandrom Petrović Matić, čije sam stihove govorila u filmu. Sve ostalo je Goranova ideja i zamisao i napravio je divan projekat“, rekla je za portal Rasejanje.info Katarina Petrović Tomić. Za nju, kao nekoga ko je odrastao uz ovu reku Drina je inspiracija. „Sama Drina je uvek inspiracija, pogotovo meni koja tek ponekad uspem da odem do majke da je posetim, ali uvek obiđem i moju Drinu. Kroz tu reku nalazim dosta sličnosti sa samom sobom. Bila sam i učesnik regate u toku od 42 km niz Drinu i to ushićenje ne može ni da se prepriča. Kakva je to lepota u svom jednom toku. Drina je i opasna i mazna i divlja i pitoma u svakom smislu reči“, dodala je Katarina.

Video je čist dokaz entuzijazma, ljubavi ka reci, koja je dugi niz godina bila granični prostor između Zapadnog i Istočnog Rimskog carstva. Potom kroz istoriju razdvajala katolički od pravoslavnog prostora. Duž njene granice Austrougarska je sa Srbijom 1914. i 1915. vodila velike ratne operacije. Zabeleženo je da je 27.3.1896. godine Drina dostigla vodostaj 14 m veći od normalnog i poplavila ćupriju kod Višegrada, odnela varošicu Ljuboviju. Voda reke se dva puta ledila 1929. i 1942,kod Bajine Baste (Perućac, Krivi vir). U prvoj polovini 20.-og veka korišćena je za rad poznatih drinskih vodenica. Samo do 1931. godine od Bajine Bašte do Savske Race bilo ih je 53 (vodenice).

Sara Ćirković, devojka iz spota
Foto: Goran Radić

Poznato je i čuveno splavarenje Drinom. Prvi splavovi „dašćare“ i „gredare“ krenuli su iz Dervente i Perućca 1856 godine. Splavovima se odvlačila građa nizvodno za prodaju sa obronaka Tare i Zvijezde, a korišćeni su i u turističke svrhe. Krajem 19. veka u donjem toku Drine krstarili su austrougarski parobrodi i dolazili do Zvornika. „Danas je Drina poznata po svojim atraktivnim kanjonskim predelima, veštačkim jezerima, bogatstvom rečne ribe (mladica, pastrmka, šaran, klen…). Njen vijugavi rečni tok od davnina do danas u narodnom predanju zabeležen je recima „ko će krivu da ispravi Drinu“. Narodna izreka je vezana za beskoristan posao, nalik na grčku-antičku mitološku priču o Sizifu. Stoga je Drina mitska, istorijska i stvarna slika čovekovog trajanja na ovim prostorima“, zapisano na stranici Zlatiborskiokrug.net

I ovu lepu priču o moćnoj Drini završićemo opisom Ive Andrića „Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samo na nekoliko mosta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja”  (Na Drini ćuprija).

Katarina Petrović Tomić i Goran Radić
Foto: lična arhiva