Stefan Unić mladi inovator i istraživač iz Srbije je zapaženo ime i u svetu

Stefan Unić je mladi inovator i istraživač iz Stopanja kod Trstenika. Strasni zaljubljenik u nauku pročuo se po inovaciji „Personalizovani orgonit“*. U plemenitoj želji da pomogne svojoj zemlji pre nekoliko meseci napravio je poseban projekat za Srbiju, u vezi prečišćavanja zagađene vode i zemljišta i time osvojio punu podršku i nekoliko priznanja.

Rođen 21. januara 1998. godine u Kruševcu. Osnovnu školu Jovan Jovanović Zmaj završio je u Stopanji, srednju tehničku na smeru mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje u Trsteniku. Studira proizvodne tehnologije-modul proizvodno mašinstvo na Akademiji strukovnih studija Šumadije u Trsteniku. Student je druge godine. Iza sebe ima puno nagrada osvojenih na opštinskim, regionalnim, republičkim, državnim, nacionalnim, internacionalnim, evropskim i svetskim takmičenja iz raznih oblasti. Dobitnik je nekoliko priznanja za počasnog gosta na više od deset sajmova u svetu. Čest je gost u Budimpešti, Luksemburgu, Banja Luci, u Crnoj Gori…Stefan je mentor mladim naučnim timovima iz Srbije, koordinator raznih projekata iz oblasti ekologije.

Potiče iz inovatorske porodice. „Moj pradeka bavio se inovacijama, sada moj deka, tako da je ovo i porodična tradicija Unića koji su iz Stopanje, nadomak Trstenika. Od malih nogu  sam učen da se time bavim, i jednostavno to sam zavoleo. Niko me niko primorao da nastavim tradiciju i to radim. Ljubav prema nauci je bila ogromna i zavoleo sam je još od malih nogu“, istakao je Stefan Unić za portal Rasejanje.info.

U komunikaciji je sa raznim profesorima, mentorima i drugim ljudima koji su mu puno pomogli u realizaciji ideja, izuma, pronalaska i patenta. „Mnogo mi i sada prijaju razgovori sa raznim ljudima koji se takođe bave naukom, pa uspem i od njih da naučim puno korisnih stvari koje će mi biti potrebne za život i ovo to radim“, dodao je Stefan.

Ideje su mu došle potpuno nenadano. Još od malih nogu je voleo da postane doktor pa je smišljao neke ideje koje bi pomogle medicini. Želeo je da postane i novinar, pa je takođe smišljao ideje koje bi pomogle u novinarstvu. Bilo je kaže još ideja, ali je ostao pri svojoj ljubavi da postane naučnik ili inovator i da nastavi tradiciju. „Naravno, želja mi se i ostvarila postao sam inovator za vrlo kratki vremenski period. Samo radom i upornošću sam stekao to ogromno zvanje i satisfakciju. I sada imam puno ideja, koje bih voleo da ih realizujem, ali zbog problema poput nedostatka vremena, trenutne epidemiološke situacije i sredstava morao sam napraviti kraću pauzu, ali vrlo kratku pauzu. Za to vreme ću se posvetiti novim idejama koje ću uskoro plasirati u javnost i predložiti kao korisne koje će biti za dobrobit naših naroda, da im olakšaju svakodnevni život. Moja ljubav prema građanima je ogromna i najmanje se borim za sebe, a najviše za njih“, pojasnio je Stefan.

Svoje inovacije do sada je prezentovao na raznim sajmovima u inostranstvu. Pored nagrada i priznanja poput sertifikata i priznanja za počasnog gosta dobijao je ponude za pomoć oko projekta u vezi inovacije, posebno u finansijskom smislu. On je to odbijao. „Pomoć iz inostranstva sam odbio jako puno puta, ako bi mi nekom prilikom trebala pomoć u vezi realizaciji mojih ideja ja bih pomoć zatražio od svoje zemlje, čiji sam stanovnik. Pomoć koja dolazi iz inostranstva često za sobom vuče i neke uslove, koje morate prihvatiti ako želite pomoć, ja to nisam želeo, jer ja kao autor svojih ideja, želim i da ostanem, i da ljudi prepoznaju mene kao autora, a ne nekoga iz druge zemlje. Meni je jako drago što su mi ponudili pomoć, ipak ne može svako dobiti inostranu pomoć, to je ogromna privilegija i čast za vas, kada želi neko da vam pomogne u vašem radu”, Stefanov je odgovor na pitanje zašto je odbijao pomoć iz inostranstva. „ Sa druge strane mnogo mi je drago da su moje inovacije u inostranstvu bile jako zapažene i da su se svi oduševili mojim predavanjem u vezi ekologije i prezentovanju inovacije. Kako sam ujedno i mentor mladim naučnim timovima u svetu uvek sam dobrodošao po raznim sajmovima u Belgiji, Nemačkoj, Austriji, Luksemburgu, Mađarskoj…“

Naglašava da bi saradnja sa srpskim rasejanjem bila odlična i lepa ideja, da je otvoren za svaki vid pomoći koliko je to u njegovoj moći. „Otvoren sam takođe i za svaku sugestiju ili primedbu. U komunikaciji sam sa raznim ljudima iz sveta i trudim se da to znanje koje od njih naučim, prenesem našem narodu i pomognem mu. Prihvatljiv mi je svaki vid saradnje bilo da se radi o projektima, inovacijama ili idejama. Mogu pomoći nekome koliko znam, a i mogu sa nekim odraditi i neki zajednički projekat, i to sa velikim zadovoljstvom“

Ljudi su za njegove ideje rekli da su odlične. „Većina je bila fascinirana, očarana i oduševljena mojim idejama. Puta puta su mi rekli da ću daleko dogurati. Uvideli su kod mene da postoji ogroman potencijal za nauku i poseban način razmišljana, koji nema svako. Meni su se javljale ideje puno puta i na raznim mestima, ali to je stvar ljubavi prema onome što voli. Moji drugari, prijatelji i profesori su mi uvek bili podrška u onome što radim i davali su mi ogroman vetar u leđa i dodatno me motivisali da zavolim i druge oblasti u kojima sam bio odličan, poput sporta i društvenih oblasti“, dodao je Stefan. Na naše pitanje da li ljudi u globalu razumeju njegovu ideje odgovorio je: „Pa iskreno, kako ko. Moji drugari, prijatelji, profesori i drugari ih razumeju i vole, a neko ko me ne poznajem i ne zna kakav sam ih možda ne voli, ali bitno je da imate vaš cilj i da znate čemu težite. Ja težim da mladi zavole nauku, inovacije i istraživanje, tako da  jednoga dana postanu ugledne i poznate ličnosti”.

Kaže da je sve svoje ideje do sada ostvari. Ipak postoje i neke koje nije i zbog toga mu je jako žao,  ali da se nada da će uskoro biti u prilici i da njih realizuje. Naglašava da bi jako voleo da se ostvari u Srbiji, u svom rodnom gradu Trsteniku gde je odrastao i zato što puno voli omladinu i sve građane naše zemlje. „Želeo bih da im te ideje budu od koristi”.

„Takođe bih želeo  da u budućnosti mladima predstavim nauku u što boljem svetlu, i maksimalno ih motivišem za bavljenje. Trudiću se isto da budem maksimalno dostupan svim mladim ljudima koji bi želeli da me konsultuju za bilo koju informaciju koja će im biti potrebna u vezi njihove dileme. Takođe bih želeo reći da mi je drago što sam stanovnik ove prelepe zemlje koja ima puno mlade i talentovane dece. Mladi ljudi su budućnost i u kom smeru idu oni u tom smeru idemo svi mi, ide cela zemlja, zato mladima trebamo posvetiti više pažnje i ulagati u njih. Naša zemlja je rasadnik mlade i talentovane dece i to je lepo i nešto najlepše. Ja ne volim da nabrajam svoje uspehe i da se hvalim time, oni su samo potvrda da sve ovo što sam radio do sada je potvrđeno i da je neko prepoznao moj rad i moj trud“, naglasio je Stefan za portal Rasejanje.info.

Kada smo ga pitali kako bi sebe predstavio naglasio je samo da je ČOVEK! „To zvanje mi je mnogo važno, i važnije mi je od svih dosadašnjih nagrada i priznanja koje imam. Ja sam ponosan na sve mlade ljude studente, srednjoškolce, osnovce, prijatelje i drugare koji se bore, uče i rade i uporni su u životu. Do sada sam se isto tako borio želeći da doprinesem promeni sadašnjih stvari u nauci i inovacijama, i uspeo sam koliko sam mogao. Ja sam kao i svaki drugi stanovnik ove zemlje, ništa nisam poseban i drugačiji od njih. Volim da se družim i odlazim na piće sa mojim drugarima, volim i noćne izlaske kao i svaka omladina danas, ali najviše volim bavljenje sportom sa svojim vršnjacima. Večiti sam optimista i nasmejan lik koji se trudi da bude lep uzor mladima i pomogne im u njihovim idejama i njihovom radu“.

Stefan Unić je u poslednjih nekoliko meseci puno pažnje posvetio jednom projektu koji je sproveo u vezi prečišćavanja zagađene vode i zemljišta. Taj projekat već postoji u svetu, ali je on ubacio neke inovacije i dodavanjem još nekih minerala poboljšao je njegova svojstva i primenu. „Mi veliki problem imamo sa zagađenim zemljištem, a čim imamo zagađeno zemljište onda imamo i zagađenu vodu, hranu i sve drugo i to unosimo u organizam i stvaramo sebi problem. Nemožete izvršite remidiaciju zemljišta ako ne rešite problem otpadnih voda i tako da je i to veliki problem. Moj projekat koji sam samo proučio, napisao i još uvek ga poboljšavam i unapređujem bi se moglo smanjiti zagađenje vode ako bi smo u cevkama kanalizacije koji vode do mesta gde se uliva otpadna voda postavili unutar cevi pročišćivače koji bi za nekih 40% ubili bakterije fekalnog porekla. Koliformne bakterije su uobičajene u našem okruženju i generalno nisu štetne toliko. Međutim, prisustvo ovih bakterija u vodi za piće je obično posledica problema sa sistemima za prečišćavanje vode ili sa cevima koje distribuiraju vodu i ukazuje da voda može da bude kontaminirana bakterijama koje mogu izazvati bolesti. Takođe moj projekat u vezi prečišćavanja vode pored otpadnih voda može se koristiti i za prečišćavanje vode za piće. Ovi filteri se koriste u domaćinstvu uglavnom, mogu naravno i u vodovodima, ali nisam toliko razrađivao za masovniju upotrebu, tako da ne bih ni mogao reći ništa o tome. Do sada je ovo samo projekat koji je napisan i ja kao njegov autor bih ga najbolje sproveo , ali ovde to nije moguće, tako da moram pomoć pronaći u drugim zemljama. Ipak najviše bih voleo da u svojoj zemlji realizujem svaki moj projekat i plan do sada. Za sada to nije moguće, a vreme će pokazati da li će to biti izvodljivo“, rekao je Stefan Unić.

*„Personalizovani orgonit“ predstavlja izum i stvaranje novog proizvoda. U pitanju je ekološki proizvod koji ima široki dijapazon primene. „Personalizovani orgonit“ je proizvod koji je budućnost 21. veka i prema istraživanjima koje sam sprovodio naći će se na spisku deset najtraženijih proizvoda na svetu. Njegovom primenom možemo ublažiti elektromagnetno zračenje kojima smo svakodnevno izloženi za čak 50%, možemo ih koristiti za zaštitu životne sredine, kada to kažem mislim na poljoprivredu, postavljajući ove proizvode pored biljaka nećemo imati potrebu za prskanjem hemikalijama, zato što insekti biljku neće napadati kada je u blizini „Personalizovani orgonit“. Možemo ih koristiti za čišćenje vazduha i atmosfera, oni čak uklanjaju i camtrajlsove to su tragovi koji avioni ostavljaju za sobom ti tragovi sadrže puno bioloških i hemijskih agensa, to su otrovi, teški metali, barijum, stroncijum itd, pojasnio je Stefan.