Vladika Andrej pozvao u odbranu Aja Sofije i manastira Hore


Vladika Andrej
Foto: Fejsbuk stranica v. Andreja

Episkop austrijsko-švajcarske eparhije Italije i Malte Andrej uputio je javno saopštenje u svoje i ime svoje eparhije pozivaju sve relevantne diplomatske, pravne, kulturne i humanitarne institucije „sa prostora naše eparhije od administrativnog srca Evrope u Ženevi i Beču do apostolskih, mučeničkih ali civilizacijskih gorostasa, Rima – kolevke prava i drevne ranohrišćanske Malte“, da konačno zaustave ovaj nastavak duhovnog genocida na prostoru nekadašnje Vizantije, današnje Turske. Vladika Andrej pozivajući u odbranu hrama Hrista – Premudrosti Božije u Konstantinopolju (Aja Sofia, Istanbul) i manastira Hore istakao je da je „pretvaranje hramova u džamije predstavlja i simboličan poraz Ataturkovog pokušaja da od Turske načini modernu državu“. On se pozitivno izrazio što deo islamskih teologa javno kritikuju pretvaranja vizantijskih hramova u džamije, isticavši da je u suprotnosti sa islamskim vrednostima tolerancije i mira. „Srpska Pravoslavna Eparhija austrijsko-švajcarska, Italije i Malte zbog svega ovoga apeluje u ovom teškom času na neophodno jedinstvo svih hrišćana sa nadom da će i današnja Evropa prepoznati pravoslavne lepote Carigrada kojima se poklonila celokupna svetska javnost, i da će ih zaštiti u ime čovečnosti i Božije ljubavi i pravde“, naglasio je episkop Andrej, čije saopštenje prenosimo u celosti:

Apel u ime čovečnosti i božje ljubavi i pravde

Stojeći na čelu Eparhije austrijsko-švajcarske, Italije i Malte, zajedno sa sveštenstvom i blizu 500.000 vernika sa ovih prostora odlučno dižemo naš zajednički glas u odbranu hrama Hrista – Premudrosti Božije u Konstantinopolju (Aja Sofia, Istanbul) i manastira Hore. Solidarišemo se u bratskoj ljubavi sa Njegovom Svetošću Patrijarhom Konstantinopoljskim Vartolomejem, njegovim episkopatom, sveštenstvom i vernim narodom koji je pored ovog kulturnog zatiranja decenijama, od Lozanskog sporazuma 1923. bio najdirektnije izložen i pritiscima i progonima žive Crkve, čiji je broj sa tadašnjih dva miliona došao na današnje dve hiljade.

Odmah posle Svete Sofije, 24. jula 2020, turski predsednik je svojim ukazom pretvorio i manastir Horu u džamiju! Pravoslavni manastir Hora,sagrađen u 6 veku, nalazi se u delu Carigrada koji se zove Vrata Adrijanupolja (Endire Kapu) i raspolaže sa predivnim mozaicima vrhunskog umetničkog dometa. Manastir je u džamiju pretvorio vezir Atik Ali Paša u 16 veku, a od 1958 je bio muzej. Pri ovome imamo u vidu da i većina hramova i manastira podignutih u oblasti Ponta, istočno od Carigrada, pretvoreno u džamije. Na žalost, grčki preci su proterani. Nijedna od prelepih fresaka koje su krasile hramove u Pontu nije sačuvana. Freske su bile prekrivene malterom i turskim ukrasima.

Apelujemo na sve relevantne diplomatske, pravne, kulturne i humanitarne institucije sa prostora naše eparhije od administrativnog srca Evrope u Ženevi i Beču do apostolskih, mučeničkih ali civilizacijskih gorostasa, Rima – kolevke prava i drevne ranohrišćanske Malte, da konačno zaustave ovaj nastavak duhovnog genocida na prostoru nekadašnje Vizantije, današnje Turske. On je, šire, u novijoj istoriji, započet ratovima devedesetih na Balkanu, i naročito izražen, posle ratnih sukoba, na Kosovu i Metohiji 2004, a nastavljen opustošenjem i, bezmalo, potpunim zatiranjem svega vrednog u jednoj od kolevki Hrišćanstva, u Siriji.

Naša je najsvetija hrišćanska dužnost i ustavna, građanska obaveza svih evropskih naroda da branimo hrišćanske tekovine na kojima počiva Evropa, kao i dostojanstvo svakoga čoveka, bez obzira na versku pripadnost ili druge razlike, jer čovek je najveća dragocenost zbog koga je, biblijski, i stvoren svet. Podsetimo, hrišćani na Istoku su zbog takve vere i takve kosmologije i antropologije iznedrili i darovali svetu, posebno u umetnosti i arhitekturi, neka dela bescen vrednosti čija je dijadema hram Svete Sofije – Premudrosti Božije u Konstantinopolju. Taj arhitektonski stil kome pripada i pomenuti hram, krase kupole koje imaju oblik planete Zemlje, koja se u svom duhovnom i materijalnom preobražavanju uznosi na nebo…

Sveta Sofija, hram koji je od 1934. godine bio muzej, za Hrišćane i za sve Crkve predstavlja prototip i obrazac, a ne samo građevinu. U njenom liku očitava se najdublji smisao hrišćanske vere i njenih vrednosti. Kada su u 6. veku, 10.000 graditelja ovoga hrama, posle samo pet godina, završili hram, on je zaista bio kozmos (grč. ukras), ukras sveta. O njegovoj duhovnoj lepoti ostaje za večnost svedočanstvo ruskih hroničara, izaslanika Kneza Vladimira, koji su u potrazi za istinskom verom prisustvovali Liturgiji u Svetoj Sofiji: Nismo znali da li smo na nebu ili na zemlji… Jer na zemlji nema takve lepote, i mi smo potpuno nemoćni da je opišemo. Jedino što znamo, to je da tamo, među ljudima, boravi Bog.

Ono što se ovih dana dešava Svetoj Sofiji i manastiru Hori u Carigradu, to može vrlo lako da se desi bilo kom drugom hramu i drugim svetinjama širom sveta. Pretvaranja Svete Sofije i manastira Hore u džamije upravo u 21. veku jeste potpuno pogrešna poruka svim onim radikalnim pokretima u svetu koji opterećuju mirno suživot ljudi na našoj planeti. Pretvaranje hramova u džamije predstavlja i simboličan poraz Ataturkovog pokušaja da od Turske načini modernu državu. Hvala Bogu, ima islamskih teologa koji javno kritikuju pretvaranja vizantijskih hramova u džamije! Naime, vele da je to u suprotnosti sa islamskim vrednostima tolerancije i mira. Takvi islamski teolozi se pozivaju na odluku Kalifa Omara (634-644) da se muslimani u osvojenom Jerusalimu, ne mole u hrišćanskom hramu Svetog Groba jer muslimani to mesto ne smatarju svojom imovinom.

Srpska Pravoslavna Eparhija austrijsko-švajcarska, Italije i Malte zbog svega ovoga apeluje u ovom teškom času na neophodno jedinstvo svih hrišćana sa nadom da će i današnja Evropa prepoznati pravoslavne lepote Carigrada kojima se poklonila celokupna svetska javnost, i da će ih zaštiti u ime čovečnosti i Božije ljubavi i pravde.