„PUCAJTE, JA I SADA DRŽIM ČAS“


Spomen park u Kragujevcu
Foto: arhiva Spomen park

Srbija danas obeležava Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu ustanovljen je Zakonom o državnim i drugim praznicima, a obeležava se kao sećanje na 21. oktobar 1941. i krvavu jesen. Te godine nemačke okupacione snage izvršile su masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije.

Nemci su 20. i 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu streljali više hiljada civila u znak odmazde za ubijenih 10 i ranjenih 26 nemačkih vojnika posle sukoba na putu između Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Izdata je naredba da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi a za ranjenog 50. Među 3000 streljanih stanovnika Kragujevca sa okolinom bilo je 300 učenika srednjih škola i šegrta kao i 15 dečaka čistača obuće. Najmlađe dete imalo je samo 11 godina.

Događaj predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, i jedan je od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Srbije u tom ratu. Ovim streljanjem doslovno je primenjena naredba tadašnjeg generala Franca Bema od 10. oktobra 1941. godine, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 Srba za ranjenog.

Profesor i direktor Kragujevačke gimanizaije Miloje Pavlović
pred streljanje zagrlišvi svoje učenikeizgovorio je čuvene stihove „Pucajte, ja i dalje držim čas“
Foto: arhiva Muzeja u Kragujevcu

Zločin u Kragujevcu ostao je upamćen i po rečima profesora koji je sa svojim razredom izašao na strijeljanje i rekao „Pucajte, ja i dalje držim čas“. Miloje Pavlović, profesor i direktor Muške gimnazije u Kragujevcu, 21. oktobra 1941. odbio je ponudu da mu se spase život. Stao je u stroj zajedno sa svojim đacima i sa njima poginuo.  Bio je konjički potpukovnik, učesnik balkanskog i Prvog svetskog rata. Omiljeni profesor i direktor Muške gimnazije. Organizovao je Sokolsko društvo. Imao je 54 godine, izveden je iz škole s učenicima na stratište. Završio je dva fakulteta, Filozofski i Pravni, studirao je Srpski jezik i književnost kod profesora Jovana Skerlića, koji je tražio da on ostane i bude asistent na fakultetu. Odbio je i vratio se u Kragujevac da predaje u školi. Bio je ponosni Šumadinac i ratnik. Iako mu je u stroju za streljanje bilo ponuđeno da istupi, on je to odbio, zagrlio je svoje đake i sa njima krenuo u smrt. Sahranjen je zajedno sa svojim đacima, kod spomenika „Peto tri“, koji simbolizuje pticu slomljenih krila.

Pre nego što ga je pokosio rafal mitraljeza zagralio je svoje đake i izjavio: „Pucajte, ja i sada držim čas“. Svoje đake je voleo kao svoju decu pošto sa suprugom Natalijom nikada nije mogao da ich dobije.

Prostor na kome je izvršeno streljanje 1953. pretvoren je u memorijalni park. Na ulazu je podignut monumentalni muzej „21. Oktobar“. Na spomenicima umetnički je oblikovano 10 humki, a među njima je i „Spomenik streljanim đacima i profesorima“, koji je postao simbol kragujevačke tragedije.

Komandant Franc Beme suočio se sa optužnicom za zločin u Kragujevcu. Nakon što je zarobljen u Norveškoj, izveden je na sud u sklopu Naknadnih nirnberških suđenja. Izvršio je samoubistvo. Komandant 724. puka 704. pešadijske divizije, general Adalbert Lončar je 1947. osuđen na smrt pred Vojnim sudom u Beogradu.

,,Setite se moji mene jer me više nema – Lazar“

,,Lebac sutra nemojte poslati – Jakov“

,,Dragi tata i mama, pozdrav, poslednji put -Ljubiša“

,,Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara – tvoj Boža“

,,Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je – Lazar“

,,Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi“ – Nikola Simić, inženjer streljan zajedno sa sinom Aleksandrom, gimnazijalcem od 18 godina koji je pored dopisao: ,,Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu“.

,,Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez – Paja. … Tata idi kod direktora ako vredi“.

,,Miro, poljubi decu umesto mene. Slušajte mamu deco i čuvajte se. Zbogom zauvek – vaš tata Laza“

,,Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine, i bez mene – Radislav“ … neke su od poruka koje su pred streljane uputili đaci i građani Kragujevca sa okolinom pred streljanje.

Čuvena Desanka Maksimović posvetila je pesmu Krvava bajka poginulim đacima u Kragujevcu

Stihove svoje pesme Krvava bajka recituje Desanka Maksimović