Vladika Grigorije o mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju


Upojeni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije
Foto: arhiva SPC

Vladika diseldorfski i sve nemački Grigorije se u ime svih vladika oprostio od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Obraćajući se prisutnima okupljenim za trpezom koja je održana u spomen mitropolita Amfilohija episkop Grigorije je rekao da se tokom dana čulo „mnogo lepih i čudesnih reči koje opisuju njegovu ličnost“. On je rekao da je kao osamnaestogodišnjak  pre 35 poželeo da mu duhovnik bude Amfilohije, te da je to bila želja svakog mladića koji je postojao na tlu Srpske pravoslavne crkve.

„Kad sam došao kod Amfilohija, on mi je rekao: ‘Ajde ti kod Atanasija, biće ti bolje’. Mislio sam kako nemam sreće, a onda me je Atanasije celog života upućivao na Amfilohija!” rekao je vladika dodavši da je „nemoguće je da budeš kod Atanasija, a da ne budeš kod Amfilohija, jer to je prijateljstvo zadivljujuće i velika vernost u tom prijateljstvu“.

Grigorije je podsetio i na druženje sa Amfilohijevom rodbinom za vreme studija, a potom je pročitao besedu posvećenu mitropolitu, gde je naglasio da će svaki arhijerej pronaći posebno u odnosu ka Amfilohiju kao učitelju.

„Na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, on je bio onaj učitelj koji nesebično otkriva svet teologije, tumačeći nam autentično ne samo učenje o Bogu, već i sam život i sve od čega je život sačinjen. Svojom pojavom, izuzetno širokim obrazovanjem, naročito životnom energijom, nepokolebljivom i živom verom u Hrista Boga, a ponajviše svojim bezgraničnim čovekoljubljem, od prvih dana se uz svog najboljeg prijatelja Atanasija nametnuo kao naš učitelj i putevoditelj. Onaj kome se bezuslovno veruje, onaj za kojim se ide i to se ide bez zadrške. Kud on ide, mi idemo za njim, s punim poverenjem. Ali ono što je najčudesnije i najdivnije, on to nikada od nas nije tražio. Idemo za njim sa poverenjem i ljubavlju, i to čak najtežim stazama. Takav neprikosnoveni autoritet potonjeg cetinjskog arhipastira, ponad svega je izdreo iz njegove duhovne i duševne širine, kojom je umeo da prigrli i razume svako ljudsko biće, bez obzira na prirodu njegovog posrnuća ili na težinu pada. Kakvi god da smo, pred njim smo svi bili jednaki, u njegovoj ljubavi i sve razumevanju koje nam je pružao, dozvoljavajući nam svima podjednako da nesputano uzrastamo uz njegovu dobrotu i strpljenje. Takav je bio Amfilohije kao učitelj”, naglasio je Grigorije.

On je podsetio na detalj koga svi treba da se prisetimo, posebno svi mi koji živimo u raskoši. Za razliku od većina koja okreće glavu od siromašnih i siromaha Amfilohije je sa takvima pričao „kao da je car i kralj. Svakome bi dao sve što je imao kod sebe, sav novac ali i ono što je najvažnije – davao im je pažnju, bio je vrlo pažljiv prema njima“.  Slušao je sve i tako pokazivao Hristovu ljubav.

Vladika Grigorije
Foto: Pera Tučev

Amfilohije je po Grigoriju u Crnoj Gori rodio svoje duhovne sinove koji „zahvaljujući njegovoj nadljudskoj borbi mogu sada polako da upravljaju brodom kroz mirno more”.

„Nećemo moći da imamo drugog Amfilohija, jer on ne postoji. I u tom smislu možda je danas najbolja poruka da se od njega naučimo onome čime je on živeo a to je ljubav i praštanje. Nezlopamćenje”, rekao je Grigorije koji je opraštanje završio rečima:

„Ne postoji nijedan čovek koga sam sreo na zemlji kome možete reći sve u oči, sve što vam se ne sviđa, sve protiv njega i na njega i da onda očekujete da vam kaže ‘dobro ti meni reče čoveče ovu reč’. I da vas zagrli i da vas pomiluje po glavi, a ne da vam o glavi radi. To je Amfilohije. Zato je danas vaskrs. Hristos vaskrse!“