Učenici srpske škole u Francuskoj, Italiji i Sloveniji obeležili Dan Primirja


Učenici Srpske dopunske škole u Francuskoj, Italiji i Sloveniji tematskim časom obeležili su Dan primirja. Kako su istakli nastavnici deca su naučila simboliku natalijine radonde „ulogu i žrtvu srpskog naroda u Prvom svetskom ratu i da mir i ljudski životi nemaju cenu“. Oni su se pripremali za ovaj čas pa su svojim nastavnicima pokazali nacrtane natalijine ramonde, koje su u većini slučajeva bile postavljene na svoje revere, kako se od 2012. i nosi u Srbiji, nedelju dana pre kao i na dan samog praznika. Značka je kombinaciju cveta natalijine ramonde i čuvene albanske spomenice. Cvet predstavlja vaskrs srpske države koja se posle Prvog svetskog rata uzdigla iz pepela kao feniks i nastavila svoj put. Sa druge strane albanska spomenica predstavlja najveće stradanje srpskog naroda u Prvom svetskom ratu i to zbog povlačenja preko Albanije.

Đaci su imali priliku da saznaju da je u Velikom ratu učestvovalo 36 država, da je bilo mobilisano 70 miliona stanovnika. Najveće bitke vođene su na Marni kod Verdena i na Somi, kod Gorlica. Takođe Cerska i Kolubarska bitka su bile velike i presudne u Prvom svetskom ratu, koji je završen pobedom sila Antante. Posledice Velikog rata su zaista bile prevelike sa 20 miliona žrtava.
Da ima više srpskih vojničkih groblja a jedno od njih je Tije, blizu Pariza,  koje su neki od učenika posetili i učestvovali na pomenu na Danu primirja, čija je ceremonija ove godine izostala usled pandemije virusa korona. Oni koji nisu bili na Srpskom vojničkog groblju u Tijeu saznali su da na njemu počiva 756 srpskih boraca, učesnika proboja Solunskog fronta.

Priča o Srpskom vojničkom groblju TIje kod Pariza
Foto: Fejsbuk SDŠ FIS

Dosta se govorilo o srpskim vojvodama iz Prvog svetskog rata i o njihovim sjajnim podvizima o Stepi Stepanoviću, Živojinu Mišiću, Radomiru Putniku, Petru Bojoviću.. Bilo je reči i srpskoj heroini Milunki Savić, kao i Momčilu Gavriću. Za mnoge je bio iznenađujući podatak da se Momčilo Gavrić priključio srpskoj vojsci kada je imao nepunih osam godina. Čuvši da su mu Austrougarski vojnici ubili oca, majku, tri sestre, četiri brata i babu i da su mu zapalili kuću, srpski vojnici su ga prihvatili.  Nakon Cerske bitke sa osam godina je stekao čin kaplara. Učestvovao je i na Solunskom frontu gde je bio ranjen. Posle bitke na Kajmakčalanu general Živojin Mišić ga je u desetoj godini unapredio u čin podnarednika. Bio je najmlađi ratnik u Prvom svetskom ratu. Velika dobrotvorka Lejdi Pedžet zvala ga je srpski vitez, a Grci su mu postavili zlatnu ploču na Krfu. Francuski predsednik Miteran mu je 1985. godine dodelio orden, a general Lepardije rekao: „Šteta što niste bili francuski vojnik, imali biste spomenik na Jelisejskim poljima“. Preminuo je u Beogradu, 28. aprila 1993. godine.

Za Milunku Savić su mnogi znali. Čuvena srpska heroina je ujedno bila najodlikovanija žena u Prvom svetskom ratu, ali i žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Hrabra i humana odnegovala je i iškolovala mnogo dece.

Nastavni tim srpske dopunske škole iz Francuske, Italije i Slovenije je na svom portalu objavio par slika, sa časa istorije na Dan primirja. Neke od njih i mi objavljujemo.

Foto: Fejsbuk SDŠ FIS