Reakcija članova HO SPOJI iz Inzbruka – dodati da je Diana Budisavljević spasavala srpsku decu

Pozdravljena je odluka da se vrtić u Ulici Burghart Brajtner preimenuje i da nosi ime Gradski dečiji vrtić Rajhenau istok. Diana Budisavljević

Upravni odbor humanitarne organizacije Srpske pravoslavne omladine Inzbruk (SPOJI) reagovao je na tekst, objavljen u listu Inzbruk informiše. Pomenuti list je napisao da će se gradski dečiji vrtić u ulici Burgharda Brajtnera preimenovati i nositi ime „Gradski dečiji vrtić Rajhenau istok. Diana Budisavljević“. Ideja je pozdravljena ali je članovima HO SPOJI zasmetalo što se nijednom rečju ne pominje da je Diana Budisavljević spasila na desetina hiljada uglavnom srpske dece. Zato su oni uputili otvoreno pismo članovima Senata grada Inzbruka i predstavnicima Odbora za kulturu grada Inzbruka, kao i celokupnoj javnosti u Inzbruku i Austriji u kojima su sa jedne strane čestitali preimenovanje dečijeg vrtića, poštovanje lika i dela Diane Budisavljević ali su ujedno zamolili da se ubuduće ne izostavlja poreklo spašene dece, jer se time naglašava važnost kulture sećanje i empatije prema tim žrtvama.

Celo pismo prenosimo u celosti:

Poštovani članovi Senata grada Inzbruka,

Poštovani članovi Odbora za kulturu grada Inzbruka,

Poštovane dame i gospodo,

Dragi sugrađani,

Kao što već znate, Srpska pravoslavna omladina Inzbruk (SPOJI) se u okviru rada na kulturi sećanja od 2010. bavi tematikom o Diani Budisavljević. Zato nas još više raduje što je sada odlučeno, da se gradski dečiji vrtić u ulici Burgharda Brajtnera preimenuje i da će ubuduće nositi ime „Gradski dečiji vrtić Rajhenau istok. Diana Budisavljević“.

Smatramo da ste ovde odradili veoma dobar posao u okviru kulture sećanja, jer je potrebna i određena doza hrabrosti da jedan vrtić, koji je do sada bio imenovan po nacističkom lekaru Burghardu Brajtneru, preimenujete po inzbruškoj spasiteljki dece, Diani Budisavljević (devojački Obekser), ali da istovremeno ostavite ulicu imenovanu po Brajtneru (sa sve potrebnim znakovima koji ukazuju na njegovu nacističku prošlost i dela protiv čovečnosti), a u kojoj se nalazi vrtić. Tako se stvara uspešna konfrontacija sa istorijom Drugog svetskog rata i priprema put za uspešnu kulturu sećanja.

Takođe pozdravljamo i ispravno napisano ime Diane Budisavljević, koje je planirano da stoji na tabli na ulasku u vrtić, jer je to jedina ispravna verzija koju je koristila i Diana nakon udaje za dr Julija Budisavljevića, iako sigurno ne bi bilo pogrešno da se doda i „devojački Obekser“. Tako isto piše na njenom nadgrobnom spomeniku na inzbruškom Zapadnom groblju. To što želite da napišete „Budisavljević“ sa crticom iznad slova „ć“ takođe nas raduje, jer se ista ta crtica često zanemaruje, što je u slučaju većine eks-jugoslovenskih imena jednostavno pogrešno. Za mnoge to je samo sitnica, ali za nas, koji već predstavljamo treću ili čak četvrtu generaciju u Austriji, to je od velikog značaja i važnosti i svedoči o velikom poštovanju, jer smo i mi pre svega Austrijanke i Austrijanci i želimo da se osamostalimo u našoj novoj domovini i da budemo prihvaćeni.

Pomenute tačke nas veoma raduju i zato Vam čestitamo na ovom mestu za uspešno obavljen posao, kao i za uspešno vođenje našeg grada Inzbruka u znaku mira i humanosti.

S druge strane nas veoma rastužuje što se u tekstu o imenovanju dečijeg vrtića, koji je danas izašao u zvaničnom glasilu grada Inzbruka Inzbruk informiše nijednom rečju ne spominje da se radi o desetine hiljada pretežno srpske dece, koju je Diana spasila. Skoro svi se vrlo dobro sećamo diskusije o tekstu na planiranoj spomen-ploči za Dianu Budisavljević na njenoj rodnoj kući „Obekser-Haus“ u samom centru Inzbruka, koja je i dalje u toku. Krajem maja ove godine poslali smo Vam detaljno pismo sa sve prilozima osoba i institucija, eksperata za temu „Akcija Diana Budisavljević“ i kulturu sećanja.

U tim dokumentima potvrđuju, hrvatska istoričarka dr Nataša Mataušić (od 1999. članica Upravnog odbora i prethodno dugogodišnja predsednica Spomen-područja Jasenovac), srpski istoričar dr Milan Koljanin (Institut za savremennu istoriju Beograd), kao i Muzej žrtava genocida u Beogradu, da je Diana spasila pretežno srpsku decu kao i dvoje hrvatske dece. Zatim u tim i u vezi s tim dokumentima potvrđuju eksperti za kulturu sećanja kao i preživeli, a među njima mr Andreas Baumgartner (predsedavajući Međunarodnog Mauthauzen komiteta), dr Vilhelm Kues (autor prve knjige na nemačkom o Dianinoj akciji – „Dianina lista“), gospođa Jelena Radojčić i gospodin Dušan Jerinić (oboje ih je Diana spasila kao decu od sigurne smrti) kao i Udruženje logoraša Jasenovca, da je potrebno, kada je reč o Dianinoj akciji spašavanja dece, uvek navesti ko su bile žrtve kao i njihovo poreklo. Ukoliko se to ne čini, jedan veoma važan aspekt kulture sećanja se ne može u potpunosti ispoštovati, te nije moguće odati potrebnu poštu ni Diani niti žrtvama.

Na kraju treba spomenti da ne želimo da se stekne pogrešan utisak, da mi hoćemo da predstavimo „Srbe“ kao jedine i „večite“ žrtve. Naprotiv, nama je stalo do toga, da se ispoštuje princip savremene kulture sećanja, koji glasi da je potrebno da se jasno i precizno stavi do znanja ko su bile žrtve. Na području koje je obuhvatalo današnju Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i delove severne Srbije, po Hitlerovom blagoslovu i uz podršku nacističkog državnog aparata, čiji su deo bili i brojni Austrijanci, postojala je tzv. Nezavisna Država Hrvatska. Fašistički režim koji joj je pripadao, sprovodio je groznu rasnu politiku i stvorio logore smrti u kojima je stotine hiljada Jevreja, Roma i Srba stradalo u genocidu počinjenim nad njima. Diana je imala sreću što je barem dobila odobrenje da izvlači srpsku decu iz tih logora smrti. Tako je spasila preko 10.000 srpske dece, dok je dvoje hrvatske dece spašeno kroz zalaganje Stjepana Dumića (direktor Karitasa) i njenog bivšeg podržavaoca dr Marka Vidakovića, kako ona i piše u njenom dnevniku. 

Dozvolite nam s tim u vezi da postavimo jednu paralelu. Zamislite kako bi  npr. naši jevrejski sugrađani reagovali kad bi naše institucije u kontinuitetu izostavljale činjenicu da su žrtve Holokausta bili Jevreji. Upravo u tome i jeste ključna tačka savremene kulture sećanja, jer ako ne nazovete žrtve pravim imenom, ispostavlja se da počinioci zlodela pobeđuju, jer je njihov cilj i bio da se identitet žrtava zauvek izbriše. Hoćemo time da skrenemo pažnju na to da principi kulture sećanja, koji važe za žrtve drugih naroda, kao npr. za Jevreje, Rome i Jermene, takođe trebaju biti primenjeni u slučaju srpskih žrtava. Štaviše, mnogi među nama imaju rodbinu koja je bila žrtva genocida u logoru smrti Jasenovac ili na drugim stratištima. Stoga, takođe imamo emocionalnu potrebu da izrazimo svoje nezadovoljstvo i da se izjasnimo protiv zaborava ovih ljudi.

U nadi da imate razumevanje za našu reakciju i našu zabrinutost, zamolili bismo Vas da ubuduće ne izostavljate poreklo spašene dece i time naglasite važnost kulture sećanja i empatiju prema tim žrtvama. Još jednom Vam čestitamo na odluci da vrtić u gradskom naselju Rajhenau preimenujete u „Dianin vrtić“ i želimo Vam mnogo snage i dobro zdravlje u ovim teškim vremenima pandemije virusa kovid-19, u kojoj se ponovo pokazuje da moramo podržavati jedni druge ukoliko ovu situaciju hoćemo da rešimo za dobrobit svih ljudi u našem gradu Inzbruku.