Vek i po postojanja Valjevske gimnazije – „Skoro da nema događaja u Valjevu bez prisustva naše školeˮ – Predrag Jevtić, direktor


Direktor Valjevske gimnazije Predrag Jevtić poklanja sliku gimanizije čuvenom Matiji Bećković
Foto: arhiva P. Jevtić

Valjevska gimnazija je u ovoj godini obeležila 150 godina postojanja. Veliki jubilej vredan ne samo pažnje, već i ogromnog poštovanja, planiran je da se proslavi velelepno i vredno sećanja, upravo onako, kako ova obrazovna institucija, koja je stvorila mnoga poznata imena i zaslužuje. Međutim, pandemija koronavirusa je zaustavila planirano, velike proslave su odložene za narednu godinu, uz pretpostavku da to pandemiološki uslovi dozvole. Velika svečana proslava na Dan škole (23. novembra) je održana virtuelno, kao i niz „onlajnˮ tribina sa nekadašnjim đacima, a sada uspešnim i u svetu poznatim i priznatim naučnicima, profesorima, umetnicima i sportistima.

Za direktora Valjevske gimnazije Predraga Peđu Jevtića, kao i za ceo kolektiv i same učenike Valjevske gimnazije, nemogućnost proslave je veliko razočarenje i tuga. „Proslavljanje takvog vrednog i velikog jubileja je moralo da se odloži za neka bolja vremena. Sve vreme se osećalo prisustvo straha u okruženju, tako da ni malo nije bilo jednostavno proslavljati i praviti slavlje u trenutku, kada je veliki broj roditelja naših učenika bio pozitivan na koronavirus, neki učenici, a i neke kolege su u tom trenutku bile u izolaciji… U jednoj takvoj situaciji, obeležavati i proslavljati veliki jubilej, skrenuti pažnju na Valjevsku gimnaziju i zahvaliti se nekome – a pandemija bukti – nije išlo. Zdravlje sadašnjih i bivših učenika i profesora Valjevske gimnazije, kao i njenih gostiju, bilo nam je na prvom mestuˮ, rekao je u razgovoru za medijski portal Rasejanje.info Predrag Peđa Jevtić.

Predrag Peđa Jevtić, direktor gimanizije
Foto: arhiva P. Jevtić

Kako ste bili osmislili proslavu 150 godina postojanja?

– Bilo je planirano dosta toga. Između ostalog, svečana akademija za Dan škole i publikacija monografije. To su trebala da nam budu dva najvažnija događaja. Monografija je u toku izgrade, ali je sam virus tokom cele godine otežao njeno pisanje. Ona će izaći tokom naredne godine, dok će akademija, nadamo se, biti za naredni dan škole. U međuvremenu, naučni skup je pomeran dva puta. Skup je trebao da se održi sa više od 50 učesnika, od kojih su više od polovine doktori nauka. Tema je istorija Valjevske gimnazije. Novi datum, koji se trenutno pominje, bio bi početak marta. Videćemo da li će pandemija dozvoliti da se i tada realizuje.

I gimnazijalci su se spremali za proslavu?

– Da. Izašlo je nekoliko publikacija iz štampe. Neke od njih su jubilarne, kao što su prevodilačke sveske i časopis aktiva stranih jezika, u kome su učestvovali sadašnji učenici i profesori Valjevske gimnazije, kao i nekadašnji i učenici i profesori, koji su sada profesori širom sveta. Poslali su razne priloge na raznim jezicima koji su prevedeni na srpski jezik. Nastala je lepa zbirka i kolekcija vrlo kvalitetnih radova za časopis na preko 100 strana.

Izašao je i jubilarni godišnjak, publikacija prof. Milorada Belića, koji je sada u penziji. Publikacija je i uvod za monografiju i sadrži tekstove i članke, koji se neće naći u monografiji, a vrlo su važni i za razvoj škole i za istoriju Valjevske gimnazije.

Pored toga, izašao je časopis Fizika i tehnika sa preko 50 naslova, koje su napisali sadašnji i bivši učenici i profesori. To je jedan izuzetno kvalitetan časopis. Pokrenut je osamdesetih godina u ondašnjoj Jugoslaviji i bio je jedini školski časopis za fiziku, koji je evo opstao i do dan danas.

Pored njih, izašli su iz štampe školski časopis Gimnazijalac, zatim Almanah i časopis Literarne sekcije. Oni nisu jubilarni – jubilarni će se pojaviti na proleće u drugom polugodištu ove školske godine.

Kakav je osećaj biti na čelu ustanove koja slavi vek i po postojanja?

– Osećaj samog jubileja je izuzetan. Činjenica da škola proslavlja vek i po postojanja je za nas jako bitna i značajna. U ovom trenutku imamo obavezu, da se prisetimo mnogih događaja i mnogih ličnosti koje su obeležile istoriju Valjevske gimnazije. Takođe, da pomenemo i sadašnje učenike i profesore, kao i da pošaljemo poruku onima koji će doći i koji tek treba da dođu u Valjevsku gimnaziju. Želja nam je i da skrenemo pažnju javnosti kakva je Valjevska gimnazija bila kao škola kroz 150 godina svoje istorije. Ko su to bili njeni đaci, koji su događaji obeležili školu, uspesi i nagrade koje su ostvarili i osvojili njeni učenici, profesori pa i sama škola, koja je priznanja dobila.

„Naša zgrada je izuzetne lepote“ – Valjevska gimnazija
Foto: arhiva P. Jevtić

Koja je Vaša prva i spontana asocijacija kada se pomene Valjevska gimnazija?

– Tradicija. Sve ono što je Valjevska gimnazija negovala tokom 150 godina. Naravno, škola je nastojala da prati nove i moderne trendove, pa zato imamo sedam smerova. Da smo se oslanjali samo na tradiciji i istoriju, imali bi dva smera. Naša zgrada je izuzetne lepote. To govori o samoj činjenici koliko se brine i koliko je ljubavi uloženo u našu školu. Valjevska gimnazija jeste tradicionalnog izgleda ali je prilično opremljena unutra. Veliki broj učionica je moderno opremljen i osposobljen za modernu nastavu.

Kada čujete da se kaže „150 godina Valjevske gimnazijeˮ, kakve se emocije javljaju kod Vas?

– 150 godina naše škole je veliki jubilej. Valjevska gimnazija je jedna od najznačajnijih obrazovno-vaspitnih institucija, ne samo u gradu Valjevu, već i u celoj Srbiji. Teško je zamisliti bilo koji događaj u Valjevu, bilo koje dešavanje, kulturno ili naučno, a da u tome ne učestvuje Valjevska gimnazija na bilo koji način: da li je to događaj koji se odvija u svečanoj sali Valjevske gimnazije, ili u njemu učestvuju naši učenici, profesori, nekadašnji učenici, nekadašnji profesori. Nemoguće je razdvojiti bilo kakvo dešavanje u gradu od Valjevske gimnazije. Značaj za državu je takođe veliki, jer je naša škola u samom vrhu po svim kriterijuma rada i ocenjivanja. Dakle, Valjevska gimnazija je u samom vrhu gimnazijskog obrazovanja u Srbiji.

Ponosan i na kolektiv i na bivše i aktuelne đake
Valjevske gimnazije Predrag Jevtić
Foto: arhiva P. Jevtić

Pomenuli ste da gimnazija ima sedam različitih smerova.

– Da. Upravo taj veliki broj smerova (sedam) je ono što Valjevsku gimnaziju razlikuje od drugih škola. Pored prirodno-matematičkog i društveno-jezičkog smera, koji su tradicionalni smerovi naše škole, imamo još i specijalizovano matematičko, informatičko odeljenje IT filozofsko, zatim bilingualno odnosno dvojezično odeljenje, u kome učenici deo nastave slušaju na francuskom odnosno nemačkom jeziku. Pored svega toga, naša škola je i osnovna. Svi ti smerovi pružaju mogućnost našim đacima i budućim gimnazijalcima da pronađu sebe i svoje mesto u školi i da što kvalitetnije izaberu ono čime će se baviti. Sa druge strane, to predstavlja određeni teret za naše profesore, koji su prinuđeni da se konstantno usavršavaju, nadograđuju i da prate veliki broj planova i programa, što nije ni malo jednostavno.

Po čemu je Valjevska gimnazija jedinstvena?

– Osim velikog broja smerova ono što izdvaja našu školu je i sama zgrada – kako spoljašnji, tako i unutrašnji izgled. Škola, koja je izgrađena 1906. godine, izuzetne je lepote i dan danas je prilično očuvana. Svi brinemo o njoj i to i profesori i učenici podjednako.

Kako je biti direktor Valjevske gimnazije?

– Od prvog dana sam isticao, da je biti direktor Valjevske gimnazije istovremeno i velika obaveza i čast. Kako vreme prolazi, rekao bih da se povećava i jedno i drugo. Obaveze su velike – na prvom mestu oko naših učenika, njihovog obrazovanja i prijemnih ispita, a potom i oko organizacije same škole; mnoge stvari moraju da se reše „u hodu”. Čast je biti sa svima njima, sa bivšim učenicima Valjevske gimnazije. Među njima je i Matija Bećković, sa kojim sam upravo povodom obeležavanja 150 godina naše škole gostovao u dve radio-emisije. Matija je izabran za predsednika odbora za obeležavanje 150 godina Valjevske gimnazije. U jednom trenutku sam rekao, da mi je gostovanje sa Matijom Bećkovićem izuzetna čast i da se nikada u životu nisam zapitao koliko je realno i ostvarivo biti sa Matijom u jednoj emisiji. Na moju veliku čast on mi je replicirao da je za njega posebno čast što je u društvu direktora Valjevske gimnazije. Takva pohvala zaista motiviše.

Uneli ste i neke novine po Vašem dolasku na mesto direktora Valjevske gimnazije.

– Da, ima i nekih novina. Ono što najviše pripisujem nekom mog angažovanju je uvođenje specijalizovanog informatičkog smera „IT”, koji je pokrenut odmah nakon mog dolaska na čelo Valjevske gimnazije. Osim toga, povećali smo i broj odeljenja u gimnaziji, pa je samim tim i broj učenika i sam kolektiv daleko veći nego ranije.

Biblioteka Valjevske gimnazije
Foto: Rasejanje.info

Modernizovali ste i biblioteku i pri tom dobili nagradu za najbolju školsku biblioteku?
– Da. Biblioteka je modernizovana i pre dve godine smo dobili nagradu za najbolju školsku biblioteku. Trudimo se da pratimo tokove modernog obrazovanja – ne samo u Srbiji, već i u Evropi i trudimo se da se povezujemo sa nekim školama iz regiona. Sarađujemo sa jednom gimnazijom iz Piaćence u Italiji, sa jednom iz Kranja u Sloveniji, a u toku su pregovori i sa jednom gimnazijom iz Frajburga u Nemačkoj.

Pored toga, trudimo se da budemo otvoreni za saradnju, kao i  da tu saradnju ponudimo drugima. Takođe, prihvatamo druge predloge, trudimo se da naši đaci budu prisutni na raznim manifestacijama. Nažalost, ponovo se vraćamo na koronavirus, koji je mnoge od ovih planova poremetio, ali se iskreno nadam da ih je samo odložio za neko vreme.

Valjevci su poznati da su veliki lokal-patrioti. Kakvo je Vaše iskustvo sa bivšim učenicima Valjevske gimnazije?

– Svaki đak, koji je prošao kroz Valjevsku gimnaziju, izuzetno je vezan za školu. Mnogi učenici se javljaju i nude pomoć. Posebno žele da podrže nagrađivanje sadašnjih učenika i žele da i oni osete tu vezu, da bivši učenici brinu ne samo o školi već i o njima. Takođe, šalju poruku da su tu da primećuju njihova znanja, dostignuća i da žele da ih motivišu.

Šta biste voleli da ostvare nove generacije gimnazijalaca?

– Svako vreme ima neku svoju težinu i svoje probleme. Nije lako postići velike rezultate, teško je biti gimnazijalac, ima se veliki broj aktivnosti. Mi želimo i smatramo, da je obaveza svakog gimnazijalca da dobije dobro i opšte obrazovanje. Profesori su tu da ponude učenicima dobro obrazovanje, a sa druge strane učenici su tu da tu ponudu prihvate. Mi na tome radimo. Jasno nam je da to u ovom vremenu nije jednostavno, ali je naša obaveza da naše đake pripremimo za što bolji život u ovim složenim okolnostima.

I za kraj, koja bi bila Vaša poruka i aktuelnim i bivšim gimnazijalcima?

– Valjevska gimnazija uvek misli na svoje učenike i uvek će u danima koji dolaze moći da istakne da se ponosi što su oni bili ili što su đaci te ustanove. Sa druge strane, mislim da će svaki đak moći sa ponosom da istakne da je učenik Valjevske gimnazije i da se nijednog trenutka ne postidi ni imena ni obrazovanja koje je stekao u našoj školi.

Svečana sala Valjevske gimnazije je uvek puna lepih dešavanja
Foto: arhiva P. Jevtić

Biografija direktora Valjevske gimnazije

Predrag Peđa Jevtić je 41. direktor Valjevske gimnazije. Na tom mestu je od 2018. godine. U ovoj ustanovi je od 1985. godine, kada je kao osnovac prolazio školu matematike Integral i dodatnu nastavu. Gimnaziju je upisao 1990. kao učenik specijalizovanog matematičkog odeljenja. Učesnik je nekoliko republičkih takmičenja iz matematike. Matematički fakultet je završio u Beogradu 2000. godine i počeo da radi u Ekonomskoj školi u Valjevu, da bi godinu dana kasnije postao i profesor matematike u Valjevskoj gimnaziji. Time mu se ostvarila životna želja mu bude profesor matematike i to baš u svojoj gimnaziji. Do izbora za direktora škole predavao je pored matematike i geometriju i numeričku matematiku. Supruga Aleksandra takođe radi u gimnaziji – profesor je informatike. Starija ćerka Milica je učenik prvog razreda specijalizovanog matematičkog odeljenja u gimnaziji, dok je mlađa Marija učenik četvrtog razreda osnovne škole.

Unutrašnjost Valjevske gimnazije
Foto: arhiva P. Jevtić