Sećanje na Savu Šumanovića i neuspelu postavku izložbe njemu u čast februara 1962.


Februara meseca, tačnije u ponoć 21. i 22. februara 1962. godine u Beogradu je na tajni način otvorena izložba posvećena velikanu srpskog slikarstva Savi Šumanoviću. Izložbu je otvorio Milić Stanković, poznatiji kao Milić od Mačve u tada poznatoj galeriji Grafičkog kolektiva. Na ovaj način tadašnji mladi srpski slikari hteli su da vrate iskopane oči Savi Šumanoviću, odsečene ruke i prste koje su nemilice čekićem smrvili živom Savi Šumanovicu tadašnje ustaše iz genocidne NDH. To sremsko „krvavo leto“ koje je upamćeno po krvavom piru sremskih ustaša pod vođstvom krvnika Viktora Tomića, pretvorilo se i u Beogradsku „krvavu zimu“, jer je izložba u Grafičkom kolektivu na silu zatvorena samo par dana pred otvaranje.

Sava Šumanović je posle rata od strane komunističke vlasti tretiran kao šovinista i velikosrbin, te je nasilno zatvaranje izložbe nastavak zabrane o istini koja je zadesila srpski narod u Drugom svetskom ratu. Tek po pisanju protesta ili „manifesta“ takođe od strane Milića Stankovića, ponovljena je izložba u sve tri sale Kulturnog centra septembra 1962. godine, zapisano je na Fejsbuk stranici POKS Požarevac.