Danas je Dan slovenske pismenosti i kulture


Ćirilo i Metodija / Vuk Stefanović Karadžić
Foto: arhiva Muzej Vuka i Dositeja

„Ako upitaš književnike grčke govoreći, ko vam je slova sačinio ili Bibliju preveo ili u koje vreme, — to retki od njih znaju. Ako li upitaš slovenske književnike govoreći, ko vam je pismena sačinio ili Bibliju preveo, — to svi znaju i odgovorivši kažu: sveti Konstantin Filosof, nazvan Ćirilo, on nam slova sačini i Bibliju prevede — i Metodije, brat njegov, jer su još živi koji su ih videli… a godine 6363 (tj. 863) od stvorenja sveta.“ (Crnorizac Hrabar, O pismenima, kraj IX veka)

Znamenita solunska braća Ćirilo i Metodije (grč. Κύριλλος και Μεθόδιος) najverovatnije su između 856. i 863. godine zabeležili prve znakove slovenskog pisma. Titanski poduhvat koji su započeli ovi romejski misionari i prosvetitelji okončao je gotovo milenijum kasnije neumorni Vuk Stefanović Karadžić, čija je ortografska reforma sa 30 slova danas konačan vid ćirilice, standardnog pisma srpskog jezika. Naviknuti da naša deca brzo nauče da čitaju i pišu, već odavno ne znamo za muke koje pripadnici drugih jezika imaju u nastojanjima da uproste svoja neusavršena pisma i pravopis. Mi tu lagodnost dugujemo ćirilici, njenim tvorcima, čuvarima i reformatorima, piše na stranici Muzeja Vuka i Dositeja, o Danu slovenske pismenosti i kulture.