Sećanje na čuvenog glumca Dragutina Gute Dobričanina


Dragutin Guta Dobričanin
Foto: printscreen youtube

Dragutin Guta Dobričanin, čuveni sprski glumac, rođen je na današnji dan 9. jula 1922. u Prokuplju.  Ostao je najviše upamćen po ulozi Vase S. Tajčića u seriji Pozorište u kući.  Imao je on dosta ozbiljnih uloga, ali ga šira publika zna po komičnim likovima koje je doveo, mnogi bi rekli, do savršenstva. Bio je jedan od naših najvećih komičara, poznat po bezbrojnim likovima na televiziji, u pozorištu i na filmu. Svi TV gledaoci sećaju se Vase S. Tajčića iz Pozorišta u kući, Ćutologa, ili Gnjavatora iz starijih serija. Njegova komedija „Zajednički stan“ bila najpopularnija predstava posleratnog jugoslovenskog teatra. Ali Guta Dobričanin je bio mnogo više od toga: bio je izuzetan i kao čovek i kao stvaralac; osnivač Vesele večeri Radio Beograda, jedan od tvoraca beogradske škole humora, glumac, pisac, arhitekta, velemajstor u svojoj stolarskoj radionici, čovek koji peva, svira, crta i iznad svega: svima oko sebe pruža beskrajno mnogo radosti i smeha.

Obožavao je decu, pa je zato za njih mnogo i pisao i igrao, a svako dete je zvao: Sunce moje. Baš tako: Sunce moje, sa dugim, razdraganim u-u-u. Tako su i sva deca njega zvala.

Cvet u reveru, kicoški uvijeni brkovi, srednje slovo koje mu je neverovatno važno pa ga redovno ističe, oštar pogled, ozbiljan glas i zabavne reči – po svemu tome pamtimo Dragutina Gutu Dobričanina, čoveka koji je na malim ekranima ovekovečio lik slavnog Vase S. Tajčića u seriji Novaka Novaka Pozorište u kući.

Iako nije imao želju da postane glumac, već je maštao o arhitekturi i medicini, ime Dragutina Dobričanina ostaće doveka urezano zlatnim slovima u istoriju srpske glumačke scene. Gutu pamtimo po brojnim ulogama, kao što je čuveni Moca Trifković u Levacima, Vlasta u Servisnoj stanici ili Gnjavator u Dežurnoj ulici  koji neprestano uzvikuje ono neponovljivo – „Vid’o sam vas, vid’o sam vas”…

Igrao je i u Gospođi ministarki, Diplomcima, ali zaboravlja se i da je pisao. Za dramatizaciju Pinokija dobio je brojna priznanja, a njegov scenario za film Zajednički stan preveden je na čak 30 jezika.

Imao je on dosta ozbiljnih uloga, ali ga šira publika zna po komičnim likovima koje je doveo, mnogi bi rekli, do savršenstva. Ipak, Guta je više voleo drame nego komedije.

– Baviti se humorom znači raditi posao koji se stalno migolji pod rukom. Jer… Ono što je smešno danas, neće biti smešno sutra, što je smešno u Beogradu, nije u Parizu, što na Voždovcu, nije na Dorćolu… Tragedija je nešto drugo, jer i danas se za izgubljenim detetom tuguje kao i u antičko doba… – reči su slavnog glumca.

Pozorište u kući
Olga Ivanović, Dragutin Guta Dobričanin, Ljiljana Lašić
Foto: Vikipedia

Smatrao je, uz to, da između komedije i tragedije nema mnogo razlike.

– Između humora i tragedije je jedna mala, sasvim mala ništica… Na primer, jedna filmska scena u kojoj jedan puca, a drugi, pogođen pada. Ako tu presečemo kadar – to je tragedija. Ali, ako u sledećem kadru vidimo „ubicu” kako iz pištolja ištrcava vodu – to je već komedija. Za mene, humor je nadgradnja, a ne imbecilno lakrdijaštvo. Sasvim mi je razumljivo što je Tolstoj žalio što ne može da napiše komediju – govorio je Dobričanin.

Podneo je svoju bolest sa neviđenom duhovnom snagom, šaleći se do zadnjeg trenutka, baš kao njegov poslednji i izvanredni književni lik – Joko Kokot.

Umro je u Beogradu 28. novembra 1988.

Tekst o čuvenom srpskom glumcu preuzet sa stranice POKS Požarevac.