Zna se već da se u Preži Milinkoviću krilo mnogo više nego što je pokazivao i što je moglo da se vidi kroz filmove – vrhunski intelektualac, poliglota i plesač koji je snimao sa nekim od najvećih svetskih imena i glumac zbog koga je, gledajući ga na delu (u filmu „Oluja“ Alberta Latuade) Mikelanđelo Antonioni stavio upaljenu cigaretu u džep sakoa. Niko u našem filmu nije uradio više sa manje vremena provedenog na ekranu i to je već samo po sebi dostignuće.
Jednom prilikom mu je tadašnji predsednik predsedništva SFRJ Janez Drnovšek rekao (ili bolje rečeno, pitao ga) „Vi ne volite da se slikate sa političarima?“ na šta je on ozbiljno odgovorio: „Političari traju neko vreme, glumac je za sva vremena“. I zaista, sa ove distance, apsolutno se može staviti znak jednakosti između Preže Milinkovića i domaćeg filma. Imajući u vidu da je 1998. godine preminuo sam na mansardi koja nije imala ni vodu, za mene apsolutno nije čudo da se naš film sada nalazi u stanju u kom jeste. Bolje i ne zaslužujemo.
Predrag Preža Milinković rođen je na današnji dan 1933. godine. Preuzeto sa Fejsbuk stranice Beleške o filmu.
