Tradicionalna poseta grobljima u Burgenlandu u Austriji


Parastos palim srpskim vojnicima
Foto: FB Vladika Anrej

Kao i svake godine, grupa poklonika iz Beča je 1. novembra 2021. godine posetila mesta u Burgenlandu, gde su sahranjeni naši stradalnici u Velikom ratu, ne samo vojnici, nego i civili, starci, žene i deca. Ove godine, grupu poklonika je predvodio Episkop austrijsko-švajcarski Andrej u čijoj su pratnji bili: protojerej-stavrofor Petar Pantić, Drago Vujić, Aleksandar Lapin, protojerej Đorđe Pantelić i jerej Jovan Govedarica. Nažalost ove godine, zbog pandemije Koronavirus, samo mali broj vernika naše Crkve je prisustvovao parastosima.

Poklonici su prvo posetili groblje u Bruku na Lajti, gde se nalaze ostaci 78 naših vojnika. Potom su prisustvovali pomenu koji se održava u po zlu poznatom Nežideru, gde se nalazio jedan od najvećih logora u bivšoj Austrougarskoj, u kome je postradalo preko pet hiljada naših ljudi. Pomenu koji služi rimokatolički paroh u porti crkve (meštanima koji su stradali u Velikom ratu), prisustvovali su i lokalni političari, na čelu sa gradonačelnicom Elizabet Bom, kao i Njegovo Preosveštenstvo episkop Andrej zajedno sa ocem Aleksandrom Lapinom. Potom su svi zajedno prešli na groblje, gde se nalazi spomenik našim žrtvama ovog logora i gde je episkop Andrej, zajedno sa sveštenstvom, održao parastos. Današnji stanovnici Nojsidla se sa velikom žalošću sećaju priča svojih predaka, koji su bili svedoci mučeničkog stradanja naših zatvorenika, i nadaju se da se takve strahote više nikada neće ponoviti.

Sledeće odredište poklonika bilo je selo Frauenkirhen, gde se takođe nalazio logor, i gde je sahranjeno preko šest hiljada žrtava. Na ovom mestu, u znak sećanja na pogubno stradanje srpskog naroda  tokom Prvog svetskog rata, podignut je spomenik sa mermernim krstom na mestu gde se nekada nalazio logor.

Episkop Andrej, u svojim besedama je istakao da kroz pomene, zadobijamo priliku da se prisećamo nevino postradalih Srba ali isto tako i drugih naroda, koji umesto da se vrate svojim najbližima, postradaše i ostaviše kosti svoje na ovim mestima. Bez obzira što je prošlo više od sto godina njihovog stradanja, moramo da se držimo tradicije našeg naroda i crkve, da ne zaboravimo one koji su se već upokojili, nego, naprotiv, da se za njih pomolimo Bogu i kroz takvu molitvu ograničimo izbijanje nasilja među ljudima jer je naša vera miroljubiva.  Kao ljudi dužni smo da čuvamo uspomenu na njih, da se ovakve strahote više ne bi, ako Bog da, nikada i nikome desile. Ali kao hrišćani imamo nadu da su ovi stradalnici, koji su postradali samo zbog toga što su bili Srbi i bili pravoslavni, time i opravdani pred prestolom Božjim, i da nas tamo molitveno zastupaju u našim iskušenjima. Neka Gospod podari pokoj duše mučenicima palim za otadžbinu svoju, za krst časni i slobodu zlatnu a nas da pomiluje i upućuje u vekove vekova, amin! Sveti mučenici burgenladski, molite Boga za nas!

Izvor: FB vladika Andrej