Priča govori o velikoj ljubavi između jednog srpskog vojnika i Grkinje sa Krfa. Kažu da su takve ljubavi, nastale u tmurnim, sumornim, ratnim vremenima zapravo, najjače i najiskrenije.
Mladi srpski vojnik prešao je Albaniju. Na Krfu se sa ostalom napaćenom braćom vratio u život. Zaljubio se u Grkinju. Krećući na Solunski front, ka konačnom oslobođenju Srbije, svestan da se verovatno neće vratiti, u jednom pismu svojoj devojci, Krfljanki, Hondrojanis Haruli šalje reči koje je ona kasnije uz malu prepravku pretvorila u pesmu. Neki tvrde da je bilo obrnuto, da postoji pismo koje je ona napisala srpskom vojniku. Legenda ili ne…pesma i emocija su nezaboravni i večni…
Ne ljuti se na mene oko moje
Što u tudjinu odlazim
Ptica ću postati i ponovo ću tebi doći
Otvori prozor plavi bosiljku moj
I slatkim osmehom poželi laku noć
Ne ljuti se na mene, oko moje,
Što ću te sada napustiti
I dodji na kratko da te vidim
Da se od tebe oprostim
Otvori prozor plavi bosiljku moj
I slatkim osmehom poželi laku noć
Ne ljuti se, ljubavi, jer moram da idem da se borim za svoju zemlju…
Kako sa ovolikim srcem da ne pobedim…?
Preuzeto sa FB stranice Ljubavna šetnja Beogradom
