Sećanje na Dobrilu Glavinić – Knez Milojković


Dobrila Glavnić – Knez Milojokvić
Foto: Vikipedija

Na današnji dan: 21. januara 1900. u Beogradu je rođena Dobrila Glavinić – Knez Milojković (1900-1987), srpska novinarka, društvena i humanitarna radnica.

Dobrila Glavinić poreklo vodi od čuvenog nahijskog kneza i sudije Knez-Milojka iz Aleksinca koji se posebno istakao u oslobodilačkim ratovima. Posebno je istaknut njegov značaj u snabdevanju naroda municijom i oslobođenje Srbije od Turaka, te pripajanje aleksinačkog, kruševačkog, zaječarskog i knjaževačkog okruga Srbiji. Dobrila je ćerka je Kosare i doktora Dobroslava Knez Milojkovića, prvog srpskog državnog hemičara, pisca srpske farmakopeje i dugogodišnjeg upravnika državne hemijske laboratorije u Beogradu, poznatog javnog radnika i novinara. Majka joj je rođena u Beogradu, kao ćerka Živane i Mihajla Kostića „Albaneza“, čiji je predak držao kafanu Albanija na Terazijama. Kako joj je majka rano umrla, Dobrila je ostala siroče. Odrasla je kod tetke, očeve rođene sestre i teče Jovana Nestorovića, državnog savetnika, čija je kuća, koja se nalazi u Resavskoj ulici broj 27, bila poznata po svom gostoljublju. U toj starinskoj kućici sa velelepnom baštom u kojoj je još iz detinjstva obožavala i negovala najlepše ruže, skupljao se najviđeniji i najpoznatiji beogradski svet.

Osnovnu školu je završila u Beogradu, a gimnaziju u Švajcarskoj, na nemačkom jeziku. U Francuskoj je studirala francuski i italijanski jezik, a u Švajcarskoj u Lucernu  „Socijalnu žensku školu“. Pored toga je u Švajcarskoj studirala muzičku i slikarsku školu.

Nakon završenih škola u inostranstvu, Dobrila se vratila u Srbij. Ubrzo je upoznala Milana Glavinića sa kojim se venčava 1923. godine. Milan Glavinić je sin Konstantina Koste Glavinića, inženjera i profesora Velike škole. Istorijat porodice Glavinić seže sve do sredine 18. veka, a svi članovi ove ugledne porodice igrali su vrlo značajnu ulogu u kulturnom životu Srbije. Po povratku u svoj rodni grad i po udaji, Dobrila se uključuje u javni život Srbije. Njena društvena i humanitarna aktivnost obeležiće njen život i njenom imenu obezbediti trag u istoriji srpskog naroda.

Zahvaljujući Dobrili, danas se u Porodičnom fondu Glavinić, koji je pohranjen u Istorijskom arhivu Beograda, čuva album sa veoma vrednim fotografijama, kako porodičnim, tako i onim koje je Dobrila slikala na raznim društvenim događajima, postavši tako svojevrsni hroničar društvenog i kulturnog života Beograda početkom i u prvim decenijama 20. veka. Iako se može reći da je udajom učvrstila svoj ugled u društvu, svakako se može reći da je ona taj ugled i zaslužila ako se ima u vidu da je njen pradeda čuveni Knez-Milojko, otac dr Dobroslav, prvi Srbin koji je u Beču doktorirao farmakologiju, a da je njena tetka po ocu poznata srpska književnica Jelena J. Dimitrijević, sa kojom je sve do smrti književnice imala veoma prisne odnose.

Velika novinarka i dobrotvor
Pomagala mnogima i objavljivala tekstove o socijalni, kulturnim i nacionalnim pitanjima svoga naroda u mnogim uglednim časopisima, čije je i urednik bila
Foto: arhiva Istorijski arhiv Beograda

Posebno se istakla u radu humanitarnih udruženja. Kao sekretar odbora društva „Kneginja Ljubica“ neumorno je radila na podizanju Doma milosrđa i crkve u Štimlju na Kosovu. Poslata je veliki dobrotvor ovoga društva. 1923. godine priredila je umetničku izložbu svojih slikarskih radova i celokupan prihod poklonila đačkom skloništu u Štimlju. Ovu izložbu su posetili i Kralj Aleksandar Karađorđević i tadašnji predsednik skupštine dr. Ivan Ribar.

Dobrila Glavinić – Knez Milojković je bila aktivna članica uprave više ženskih društava i udruženja, predstavnik istih na konferencijama u zemlji i inostranstvu, borac za ženska prava, organizator i pokretač mnogih humanitarnih akcija u Beogradu. Bila je novinar, urednik i vlasnik više listova. Pisala je članke, priče i romane. Za svoj rad odlikovana je Ordenom Sv Save IV reda, a Udruženje oficira Korpusa Ruske Carske Vojske i Mornarice u Kraljevini Jugoslaviji, za učinjenu pomoć nezaposlenim ruskim ratnicima i njihovim porodicama, uručilo joj je 1932. počasnu diplomu.

U bogatoj biografiji Dobrile Glavinić-Knez Milojković zapisano je da je bila i: predsednica Odbora gospođica „Kola srpskih sestara“, sekretar i potpredsednica sekcije „Jugoslovenskog ženskog saveza“ za Beograd, potpredsednica Odbora „Devojaka za vaspitanje i zaštitu dece“, član Uprave „Prosvete“, zatim „Srednjoškolske matice ratničke siročadi“, „Jugoslovenske Matice“, „Materinskog udruženja“, „Lige žena za mir i slobodu“, „Jednote sveslovenske žene“, sekretar i član uprave Doma učenica, član uprave starešinstva Sokolskog društva „MATICA“ Beograd, Udruženja „Domaćica i matera“, Ženskog pokreta, Društva za zaštitu životinja „Cvijeta Zuzorić“, član Francuskog kluba, član Poljske i čehoslovačke lige…

Publicistički i novinarski rad Dobrile Glavinić takođe je vredan pažnje. I u toj sferi, Dobrila se pokazala kao veoma obrazovana i načitana žena, dobra novinarka i urednica. Objavila je niz članaka i studija o mnogim socijalnim, kulturnim i nacionalnim pitanjima posmatrajući problem našeg društva i život našeg naroda, sa ljubavlju i dubokim poznavanjem naše istorije, specifičnih odlika, pregnuća i ciljeva. Na tom poslu nesebičnom i predanom, Dobrila Glavinić pokazala je puno inicijative, erudicije i poznavanje psihologije i mentaliteta našeg naroda. Svoje radove štampala je skoro u svim dnevnim novinama i književnim časopisima. Bila je urednik mnogih naših uglednih listova. Među njima su i časopisi: „Žena i svet“, Ženski svet“, „Ilustrovane novine“, kao i dnevni listovi „Pravda“ i „Vreme“. Počela je da piše još u ranoj mladosti, dok je živela u Švajcarskoj. Prvi svoj članak objavila je 1916. godine i to na nemačkom jeziku koji je odlično govorila („Vergissmeinicht“). Naročito su zapažene njene rasprave o „Ulozi žena u politici“. Zalagala se za napredno obrazovanje žena, ali ne i za njenu preterano brzu i potpunu emancipaciju. Smatrala je da žena mora postepeno da se vaspitava, socijalno, prosvetno, kulturno, pa tek onda politički. Zalagala se svim srcem za održavanje mira u svetu, jer je bila uverena da jedna žena može mnogo da doprinese pitanju mira. Držala je mnoga predavanja na te teme i to preko radija, na javnim mestima i putem štampe.

Izvor Vikipedija i Istorijski arhiv Beograda