Beleška o grobu Ilije Birčanina


Grob Ilije Birčanina u manastiru Ćelije
Foto: FB Staro Valjevo

Ilija Birčanin počiva u porti manastira Ćelije, koji je do 1929, bio valjevska parohijska crkva. „Da li zbog nemirnih godina, ljudskog nemara ili nečeg trećeg, grob je, vremenom bio potpuno zapušten i zaboravljen“, zapisano je na Fejsbuk grupi Staro Valjevo, čiju priču dalje prenosimo:

Zahvalni Podgorci su 1912. očistili grob od korova, renovirali ga i podigli spomenik svome znamenitom zemljaku. Na jednoj strani spomenika pisalo je: „Iliji Birčaninu, prvoj žrtvi ustanka 1804. god. Svojem velikom pretku i zaslužnim Srbima“. Ispod toga, napisani su stihovi: „Grob tvoj nama svetli, nama sjaji; I u tmini, vek stoleće, prođe, min; Klanjaju se, plaču, ljube naraštaji; I dive se žrtvi, Birčaninu“.

Sa druge strane spomenika, napisano je:“Ilija Birčanin, obor-knez ispod Međednika. Rođen u Suvodanju, u Podgorini 1764.g, posečen od dahije Fočić Mehmed-age 1804.g. Ispod ovih stihova, dopisani su još i ovi: „Podgorina, ponosna ti, grob beleži i dug vraća. A slobodna Srbadija, Zavet čini kod tvoga groba; Sve će dati i sam život; da tu i tamo gde su braća, svud sloboda sveta sijne; I ne bude Srba roba“.

Zavet je ispunjen, ali je grob, opet, zapušten i zaboravljen. Tako je bilo sve do 1929, kada su Ćelije postale manastir. Vredne monahinje su uredile grob i na njemu zasadile bosiljak. U jednom novinskom članku iz 1931, saznajemo da se, osim Birčaninovog groba, u porti nalazilo još nekoliko grobova: jereja Joana, sina Hadži-Ruvimovog, majora Antonija Jovanovića, koji je umro 1844, babice Simke, koja je umrla 1879, a spomenik su joj podigli sinovi Jovan i Kosta, učitelji ćelijski.

Dr Vladimir Krivošejev, istoričar iz Valjeva je dodao da postoji neobična je priča o belegu na Ilijinom grobu. „Po nekim informacijama, jednom prilikom, pri rekonstrukciji manastirske crkve pala je skela i polomila spomenik. I onda je on zamenjen drugim – a već postojećim. Današnji spomenik je prenet iz Valjeva i preklesan. A u Valjevu je bio postavljen 1923, kao zamena za drveni krst koji je 1904. postavljen uz obalu Kolubare, a ispred tadašnje Gimnazije, da označi okvirno mesto Seče knezova, da bi par godina kasnije, prilikom izgradnje zgrada kasapa bio prenet u dvorište Gimnazije“.

Foto: arhiva V. Krvivošejev