Foto: arhiva A. Gujon
U Novom Sadu, u Matici srpskoj danas je održana Konferencija srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona, trinaesta po redu. U radu konferencije učestvovali su predstavnici organizacija iz Srbije, Rumunije, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Srpske, Makedonije, Albanije i Crne Gore, koji su razgovarali o položaju srpskog naroda u regionu i zajedničkim aktivnostima na poboljšanju njegovog statusa.
„U sabornom duhu nastupajućeg sretenjskog praznika iskoristio sam priliku da se osvrnem na veoma dinamičnu godinu za nama koja je sasvim sigurno bila jedna od najplodonosnijih za odnose matice i srpskih organizacija u zemljama regiona. Tokom prošle godine, trudili smo se da kao Uprava budemo dostupniji udruženjima iz okruženja i da naše ograničene resurse raspodelimo na pravi način. Digitalizacijom konkursa, boljom edukacijom i redovnom komunikacijom uspeli smo za samo godinu dana da promenimo mnoge stvari“, rekao je direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.
„Konkretno, od 44 miliona dinara odobrenih za pomoć Srbima u regionu u 2021. godini, čak 86 odsto dodelili smo udruženjima iz regiona, što ranijih godina nije bio slučaj. Podsećanja radi, taj je odnos je u prethodnim godinama bio neretko u korist udruženja sa sedištem u Srbiji koja sprovode svoje projekte u regionu, što nije uvek bilo prirodno ni logično. Podržali smo 130 projekata srpskih udruženja iz regiona i to na polju ekonomije, kulture, obrazovanja i zaštite imovinskih prava“.
„Najveći deo finansijskih sredstava dodeljen je prvi put projektima ekonomskog osnaživanja srpskih povratničkih domaćinstava u Federaciji BiH, tj. u Bosanskom Petrovcu, Grahovini i Posavini. Za njih je ukupno izdvojeno 9 miliona dinara što je uloženo u stočni fond, poljoprivrednu opremu i mehanizaciju. Planiramo da ovakve projekte proširimo na srpske zajednice u Crnoj Gori“, rekao Gujon na Konferenciji. On je istakao i rad na zaštiti imovinskih prava Srba u BiH, otvaranje kancelarije za pravnu pomoć i u Beogradu te pokretanje portala „Srpska zemlja“ kao svojevrsnu onlajn kancelariju.
„Aktivni smo i u oblasti zaštite manjinskih prava srpskog naroda. U Beogradu smo prvi put nakon 10 godina organizovali sastanak dva kopredsednika međuvladine mešovite komisije za manjine između Srbije i Rumunije. Cilj je rešavanje konkretnih problema s kojima se naši sunarodnici suočavaju u svakodnevnom životu. Takođe, 17 godina od potpisivanja Sporazuma o zaštiti manjina sa Severnom Makedonijom, formirana je mešovita komisija i u Beogradu je održana prva sednica s predstavnicima Skoplja“, podvukao je Gujon.
„Sve navedeno pruža nam dosta razloga za zadovoljstvo ali i motiva da nastavimo da radimo još posvećenije u narednom periodu. Uoči Dana državnosti Republike Srbije potvrdili smo još jednom sada već očiglednu činjenicu – veze matice i Srba u regionu jačaju iz dana u dan dok srpski narod potpomognut matičnom državom polako ali sigurno obnavlja temelje bogatog kulturnog prostora kadrog odoleti lokalnim ali i globalnim izazovima“, dodao je Arno Gujon.
Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić rekao je da Pokrajinska vlada, preko Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, pruža snažnu podršku srpskom narodu u okruženju. „Pokrajinska vlada je pre nekoliko dana izdvojila 12 miliona dinara za kupovinu kuće u Beranama, koja će, kao Srpska kuća, biti tačka okupljanja svih srpskih organizacija iz te opštine“, kazao je Sofić. Najavio je, da će Pokrajinska vlada, zajedno sa Vladom Republike Srpske, finansirati izgradnju dve proizvodne hale u Milićima, u Republici Srpskoj. „Zajednički ćemo uložiti 500.000 evra u realizaciju projekta koji će omogućiti da u taj kraj dođu investitori, koji će otvoriti nova radna mesta, i time obezbediti bolji život građanima kako u opštini Milići, tako i u okolnim mestima u Podrinju“, rekao je Sofić.
Direktor Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regonu Duško Ćutilo rekao je da je Fond prošle godine sa znatno većim budžetom nego ranije podržao rad i različite projekte organizacija i institucija Srba u regionu. „Obezbeđeno je 1,5 miliona dinara za izdavaštvo na srpskom jeziku u zemljama regiona koje su članice Konferencije srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona“, istakao je Ćutilo.
Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Narodnoj skupštini Milimir Vujadinović naglasio je da je u proteklih nekoliko godina koncepcija odnosa prema našem narodu u regionu znatno promenjena. „Prvi put u budžetu Srbije planirana su sredstva za infrastrukturne projekte koji prelaze granicu države, aerodrom u Trebinju i izgradnja hidroenergetskih potencijala na Drini, a pomagane su i opštine u Srpskoj, Federaciji BiH, Crnoj Gori i Sloveniji“, rekao je Vujadinović.
