Vukov portret Uroša Predića


Uroš Predić, Vuk Karadžić, 1934.
Foto: Muzej Vuka i Dositeja

Među brojnim Vukovim portretima, rad Upoša Predića predstavlja najtopliju interpretaciju Vukovog lika. Ima u njemu i sete izmučenog borca, i smirenosti čoveka koji je časno ispunio svoj veliki zadatak, i neke duboke zagledanosti u daleko, u budućnost možda, od koje je očekivao priznanje, ogorčen na nerazumevanje svoga vremena.

Ovaj Predićev rad zanimljiv zbog njegovog istorijata: izrađen je naime po nalogu našeg slavnog zemljaka, Mihaila Pupina, a namenjen Univerzitetu u Pitsburgu. „God. 1934. dobijam od mog slavnog prijatelja Mihajla Pupina nalog — beleži Predić u autobiografiji — da izradim u većem formatu polufigure Vuka Karadžića i Njeguša, kao njegov poklon Universitetu u Pitsburgu (Pensilvanija USA) koji je podigao Hram kulture u kome će svi kulturni narodi biti zastupljeni, svaki u svom odeljku, proizvodima svoje nauke i umetnosti“. Do jeseni iste godine rad je bio gotov. Umetnik je savesno proučio portrete iz Vukovog vremena i njegove lične predmete (fes, štap itd.) Uljani portret je, sem toga, upotpunio slikom „Srbi oko guslara“. Za rad je, kako i sam piše, dobio „laskavo priznanje“ od Univerziteta, a razume se, i toplu zahvalnost od svog prijatelja Pupina. (G. Dobrašinović, Vukov portret od Uroša Predića, 1973), zapisano je na stranici Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu.

Uroš Predić, Vuk Karadžić, 1934.