Ambasada Srbije u Bukureštu organizovala književno veče i izložbu povodom 100-godišnjice od rođenja Vaska Pope


Govor ambasadora Tomaševića o Vasku Popi
Foto: ambasada RS u Rumuniji

Ambasada Republike Srbije u Bukureštu je, zajedno sa Nacionalnim muzejom rumunske književnosti, Institutom za istoriju i teoriju književnosti pri rumunskoj Akademiji, Udruženjem književnika Rumunije, Savezom Srba u Rumuniji i Katedrom za slovenske jezike Filološkog fakulteta Univerziteta u Bukureštu, organizovala književno veče i izložbu posvećenu 100-godišnjici od rođenja velikog pesnika Vaska Pope.

Događaj je otvorio ambasador Republike Srbije u Rumuniji Stefan Tomašević.

„Današnji skup povodom stogodišnjice od rođenja Vaska Pope mnogo je više od omaža velikom pesniku. On predstavlja blagodarje nas, srpskih i rumunskih prijatelja, za jedan od najznačajnijih mostova koji je svojim stvaralaštvom veliki Vasile Vasko Popa ostavio nama i našim pokolenjima u amanet“, istakao je Tomašević.

Govoreći o mestu koje u srpskoj i rumunskoj poeziji zauzima stvaralaštvo Vaska Pope, ambasador je naglasio da bismo mogli njegove stihove da okarakterišemo kao neizostavno tkivo zdravog organizma ili, još bolje, neophodan supstrat koji čini da taj organizam bude potpun jer mu daje dušu i smisao postojanja.

„Generacije su odrastale i odrastaće shvatajući pravi smisao ljubavi zahvaljujući arhetipskim i avangardnim delima stvaraoca i umetnika kakav je bio Vasko Popa“, rekao je ambasador Tomašević.

Ambasador je napomenuo da su niti Vaska Pope, kojima su protkani i čvrsto povezani naši narodi i zemlje, u umetničkom smislu postale koren novim pesnicima, dale su im vetar u leđa i obavezale da svojim stvaralaštvom, ali i prevodima poezije drugih naših stvaralaca, dodatno prodube našu saradnju.

„Po svemu poseban i impresivan, Vasko Popa je svojim pesničkim rečnikom obuhvatio najšire i dostigao najviše visine, klešući i udevajući svoje stihove u uslovno rečeno minijature. Njegova dela mogu se svrstati u vrhunsku filozofiju, a stil i etika postali su nova merila i svojevrstan kodeks u umetnosti. Vasko Popa obogatio je našu kulturu na vanvremenski način baš kao i velikani poput Dučića, Andrića, Rakića, Kostića, Crnjanskog i postao simbol prepoznavanja naše kulture“, zaključio je ambasador Tomašević.

Prisutnima su se između ostalih obratili i direktor Direkcije za kulturnu diplomatiju u Ministarstvu inostranih poslova Rumunije Andrej Luka, direktor Nacionalnog muzeja rumunske književnosti Joan Kristesku, akademik prof. dr Euđen Simion, pesnik i počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji Slavomir Gvozdenović, pesnikinja Ljubica Rajkić, profesorka srpskog jezika na Odseku za rusku i slovensku filologiju Fakulteta za strane jezike i književnost Univerziteta u Bukureštu, Oktavija Nedelku, docent i dr na Odseku za rusku i slovensku filologiju Dušica Ristin, zatim istraživač pri rumunskoj Akademiji dr Marija Žurka, supruga pesnika Joana Flore, Elena Flora, pri čemu je posebne redove ovim povodom, u formi referata, pripremio i pesnik Adam Puslojić.

Prisutni u sali
Foto: ambasada RS u Rumuniji

Stihove Vaska Pope interpretirali su glumci Joana Flora i Filip Ristovski. Učešće u događaju uzeli su brojni ljubitelji Popine poezije, članovi diplomatskog kora, rumunskih institucija i srpske zajednice.

Izvor: ministrastavo spoljnih poslova Republike Srbije

Ambasada Republike Srbije u Bukureštu organizovala književno veče i izložbu povodom 100-godišnjice od rođenja Vaska Pope

Ambasada Republike Srbije u Bukureštu je, zajedno sa Nacionalnim muzejom rumunske književnosti, Institutom za istoriju i teoriju književnosti pri rumunskoj Akademiji, Udruženjem književnika Rumunije, Savezom Srba u Rumuniji i Katedrom za slovenske jezike Filološkog fakulteta Univerziteta u Bukureštu, organizovala književno veče i izložbu posvećenu 100-godišnjici od rođenja velikog pesnika Vaska Pope.

Događaj je otvorio ambasador Republike Srbije u Rumuniji Stefan Tomašević.

„Današnji skup povodom stogodišnjice od rođenja Vaska Pope mnogo je više od omaža velikom pesniku. On predstavlja blagodarje nas, srpskih i rumunskih prijatelja, za jedan od najznačajnijih mostova koji je svojim stvaralaštvom veliki Vasile Vasko Popa ostavio nama i našim pokolenjima u amanet“, istakao je Tomašević.

Govoreći o mestu koje u srpskoj i rumunskoj poeziji zauzima stvaralaštvo Vaska Pope, ambasador je naglasio da bismo mogli njegove stihove da okarakterišemo kao neizostavno tkivo zdravog organizma ili, još bolje, neophodan supstrat koji čini da taj organizam bude potpun jer mu daje dušu i smisao postojanja.

„Generacije su odrastale i odrastaće shvatajući pravi smisao ljubavi zahvaljujući arhetipskim i avangardnim delima stvaraoca i umetnika kakav je bio Vasko Popa“, rekao je ambasador Tomašević.

Ambasador je napomenuo da su niti Vaska Pope, kojima su protkani i čvrsto povezani naši narodi i zemlje, u umetničkom smislu postale koren novim pesnicima, dale su im vetar u leđa i obavezale da svojim stvaralaštvom, ali i prevodima poezije drugih naših stvaralaca, dodatno prodube našu saradnju.

„Po svemu poseban i impresivan, Vasko Popa je svojim pesničkim rečnikom obuhvatio najšire i dostigao najviše visine, klešući i udevajući svoje stihove u uslovno rečeno minijature. Njegova dela mogu se svrstati u vrhunsku filozofiju, a stil i etika postali su nova merila i svojevrstan kodeks u umetnosti. Vasko Popa obogatio je našu kulturu na vanvremenski način baš kao i velikani poput Dučića, Andrića, Rakića, Kostića, Crnjanskog i postao simbol prepoznavanja naše kulture“, zaključio je ambasador Tomašević.

Prisutnima su se između ostalih obratili i direktor Direkcije za kulturnu diplomatiju u Ministarstvu inostranih poslova Rumunije Andrej Luka, direktor Nacionalnog muzeja rumunske književnosti Joan Kristesku, akademik prof. dr Euđen Simion, pesnik i počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji Slavomir Gvozdenović, pesnikinja Ljubica Rajkić, profesorka srpskog jezika na Odseku za rusku i slovensku filologiju Fakulteta za strane jezike i književnost Univerziteta u Bukureštu, Oktavija Nedelku, docent i dr na Odseku za rusku i slovensku filologiju Dušica Ristin, zatim istraživač pri rumunskoj Akademiji dr Marija Žurka, supruga pesnika Joana Flore, Elena Flora, pri čemu je posebne redove ovim povodom, u formi referata, pripremio i pesnik Adam Puslojić.

Stihove Vaska Pope interpretirali su glumci Joana Flora i Filip Ristovski. Učešće u događaju uzeli su brojni ljubitelji Popine poezije, članovi diplomatskog kora, rumunskih institucija i srpske zajednice.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije