Humanitarna organizacija Srbi za Srbe već 16 godina pomaže porodice sa više dece širom Srbije, Republike Srpske, Severne Makedonije… u želji da nagradi, ohrabri, obezbedi najosnovnije uslove za život… a često, uz pomoć svojih donatora izgradi dom ili opremi kuću, renovira kupatilo… obezbedi dečije sobe…, kako bi se život tih porodica odvijao koliko toliko normalno.
„Žalosno je posmatrati muku porodica koje su se odlučile za brojno potomstvo, ne zalazeći ni na trenutak u razloge koji su tome prethodili. U situaciji u kojoj se nalazi trenutno naš narod, po pitanju nataliteta, najveće investicije moraju biti u višedetne porodice. Nažalost, problem bele kuge u Srba, kao da još uvek nije dovoljno prepoznat, ni na državnom nivou, a još manje u javnosti. S obzirom na razmere koje ovaj problem poprima iz godine u godinu, drastične mere se moraju preduzeti kako bi se srljanje u ambis nestanka našeg naroda, zaustavilo ili makar usporilo. Naša organizacija već šesnaest godina vodi borbu sa ovim tihim ubicom, koji nas neprimetno uništava. Zato je od osnivanja organizacije fokus pomoći na porodice sa velikim brojem dece, kojima treba obezbediti najosnovnije uslove za život”, istakli su članovi ove organizacije.
Njihove akcije i apele prenosimo a poslednji je pomoć za porodicu Ljubisavljević iz sela Stropsko kod Vranja. Roditelji Dragan i Dragana imaju 12 dece, četiri ćerke su zasnovale svoje porodice i sa njima sada živi njihovo osmoro dece. Humanitarna organizacija Srbi za Srbe opisala je njihov život (čiju priču prenosimo) i izjavu da će se „svojski potruditi, da nagrade hrabrost porodice Ljubisavljević, i da im uredie u potpunosti njihovu malu kasarnu, da ne spavaju više na raspadnutim krevetima, skučeni u sobama bez poda i prozora. Nebeski vojskovođa Arhangel Mihailo, svojim molitvenim zastupništvom, neka povede četu Ljubisavljevića u borbu za bezbrižnije i lepše detinjstvo!”.
A priča porodice Ljubisavljević glasi:
Svakoj vojsci neophodna je kasarna i mesto gde će vojnici u mirnodopskim uslovima imati krov nad glavom i određenu vrstu komfora, kako bi što uspešnije izvršavali dodeljene zadatke. Sa druge strane, porodice sa brojnom decom su takođe jedna vrsta male vojske, kojima je, takođe, potreban komfor i toplina porodičnog doma, kao polazna osnova za dalji razvoj, vaspitanje i odrastanje. Šta je to što povezuje vojsku i porodicu Ljubisavljević iz sela Stropsko kod Vranja? Na prvom mestu brojnost! Roditelji Dragan i Dragana, oformili su celu jednu četu dece. Jedni drugima do uva, poređalo se njih osmoro u maloj kasarni Ljubisavljevića: Anastasija (18), Andrijana (17), Tamara (16), Natalija (14), Dijana (13), Milan (9), Martina (8) i Mladen (7). Pored njih, četiri najstarije ćerke su napustile porodični dom i zasnovale svoje porodice. Osim brojnosti, druga stvar koja povezuje Ljubisavljeviće i vojsku, jeste profesionalna služba u Vojsci Srbije. Dve ćerke koje ne žive više tu, rade pri vojsci. I nije to sve. Kada smo pitali najstarije devojčice Anastasiju i Andrijanu, šta planiraju posle srednje škole, u glas su povikale: „U vojsku! Kao sestre. Ne mislimo da je to samo za muškarce. Lepo je i časno biti vojnik svoje zemlje”.
Vojničko ustrojstvo mora da postoji u ovako brojnoj porodici, ne može se drugačije funkcionisati, kako u samoj kući, tako i van kuće.
„Ne smatramo da smo pogrešili što imamo ovoliko dece, iako možda to nekome nije normalno. Zdravi su, pravi i trude se da pomažu. Najstarije ćerke idu ponekad i u nadnicu sa mnom, naravno rade neke lakše poslove, ali je bitno da žele. Moramo tako, da bi opstali. Stariji se brinu za mlađe i pomažemo se” – objašnjava nam otac Dragan, kako stoje stvari u kući.
Kuća u kojoj žive Ljubisavljevići, nije u najboljem stanju. Dograđen im je sprat, koji je finansiran od strane jedne druge organizacije, ali nije do kraja dovršen. Kuću inače dele sa Draganovim bratom. Kako sami kažu, značila bi im pomoć da se renoviraju postojeće sobe, ali i da se gornji sprat u potpunosti sredi, kako bi se dobio prekopotrebni prostor za najmlađe Ljubisavljeviće.
„Ako bude moglo, voleli bi da se taj sprat sredi. Da mogu deca da se smeste, pogotovo ove najstarije devojčice. Treba im prostora i za učenje i za neku privatnost” – dodaje majka Dragana.
Žalosno je posmatrati muku porodica koje su se odlučile za brojno potomstvo, ne zalazeći ni na trenutak u razloge koji su tome prethodili. U situaciji u kojoj se nalazi trenutno naš narod, po pitanju nataliteta, najveće investicije moraju biti u višedetne porodice. Nažalost, problem bele kuge u Srba, kao da još uvek nije dovoljno prepoznat, ni na državnom nivou, a još manje u javnosti. S obzirom na razmere koje ovaj problem poprima iz godine u godinu, drastične mere se moraju preduzeti kako bi se srljanje u ambis nestanka našeg naroda, zaustavilo ili makar usporilo. Naša organizacija već šesnaest godina vodi borbu sa ovim tihim ubicom, koji nas neprimetno uništava. Zato je od osnivanja organizacije fokus pomoći na porodice sa velikim brojem dece, kojima treba obezbediti najosnovnije uslove za život. Zato ćemo se svojski potruditi, da nagradimo hrabrost porodice Ljubisavljević, i da im uredimo u potpunosti njihovu malu kasarnu, da ne spavaju više na raspadnutim krevetima, skučeni u sobama bez poda i prozora. Nebeski vojskovođa Arhangel Mihailo, svojim molitvenim zastupništvom, neka povede četu Ljubisavljevića u borbu za bezbrižnije i lepše detinjstvo!
Podržite Humanitarnu organizaciju Srbi za Srbe u novoj misiji!
Sve načine za doniranje možete naći u našoj donatorskoj platformi: www.srbizasrbe.org/donacije