Vukov lik i stas – Vuk Stefanović Karadžić izbliza


Anastas Jovanović, Vuk Stef. Karadžić, Beč, 1845-50.
Originalna fotografija čuva se u Muzeju Vuka i Dositeja
Foto: Muzej Vuka i Dositeja

Najpotpuniji opis Vukovog lika ostavio nam je njegov prvi biograf, Izmail Ivanovič Sreznjevski: „Lice mu je jedno od onih lica što se mogu videti samo u Ukrajini i Srbiji: nekako trouglasto, ispalih jagodica, upalih, malih, kestenjastih, sjajnih očiju, koje retko kad da nisu oborene u zemlju, i širokih polusedih obrva i brkova, što daje tom licu nekakav surov izraz. Po tim osobinama lako je poznati Vuka Stefanovića Karadžića, lako ga je razlikovati od stotinu drugih više ili manje originalnih lica, koja privlače na sebe pažnju u Beču“.

Po rečima njegovog biografa Vuk je bio omanjeg rasta. Milan B. Milićević ga ubraja među ljude srednjega rasta, a Rista Jovičić iz Bosne ističe sem toga da je bio „prilično krupan (i veliki)“. I Sigfrid Kaper, prevodilac naših narodnih pesama, opisuje svoga „poočima“ kao pokrupnu osobu. U austrijskim pasošima iz 1818. i 1831. stoji da je Vuk srednjeg rasta; u turskom — iz 1834. — zabeleženo je: taille petite (malog rasta). Ovome u prilog ide i kazivanje Engleskinje Lujze Kar, Vukove saputnice po Srbiji koja je očekivala, kaže, da će u Vuku sresti diva poput starih srpskih junaka, a on je, međutim, bio omalen čovek. (G. Dobrašinović, Vuk izbliza, 1972), piše Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu.

Izvor: Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu