„Dete mi je na rukama umiralo, jedva smo je spasili!ˮ – iako invalid, Dejan ne odustaje od borbe za svoju decu!

Još jednu tužnu i tešku sudbinu preneli su članovi humanitarne organizacije Srbi za Srbe. Ovoga puta je reč o porodici Marković iz Bačkog Gradišta kod Bečeja, kojima ova organizacija želi da sagradi kući. Reč je porodici sa četvrto male dece, gde je otac Dejan invalid i srčani bolesnik. Ćerki Milici po rođenju je morao da se operiše želudac, koja se godinama bori sa težim oblikom astme a žive u trošnoj i vlažnoj kući. Prenosimo priču ove humanitarne organizacije:

Mojoj Milici su pre devet godina, odmah po rođenju, morali operisati želudac. Nosio sam je jedva živu. Znate li kako je to kad vam dete umire na rukama? Digao sam čitavu frku u bolnici da bih je spasao! – ispričao je Dejan Marković iz Bačkog Gradišta kod Bečeja. Mala Milica danas je vredna i vaspitana devojčica, mada ima teži oblik astme. Zbog toga koristi pumpice i lekove, ali čim se malo više zaigra krene gušenje.

Zbog nje mi je najteže. Ima astmu, a kuća nam je puna vlage. Temelji su loši, cevi su pukle, čitava kuća tone. Vidite i da nam je plafon potpuno ulegao. Ne postoji, nažalost, ništa što možemo uraditi da bismo sanirali i spasli ovu kuću. Pitanje je dana kada će se srušiti – jada se Dejan.

Ovaj brižni otac zajedno sa Anitom brine o još troje dece, Mariji (7), Milošu (4) i Maji (4 meseca). Nažalost, više od 50% je invalid. Ima šećer, a imao je i dva infarkta zbog čega mu je ugrađen stent. Na stolu pogled privlači bukvalno 10 paketa lekova.

Deca su moji biseri, sve smo ih na M nazvali. Morao sam, nažalost, da manem tešku fizikaliju zbog šećera i infarkta. Prvi je bio pre tri godine, a drugi pre dva meseca. Rekoše mi i da šest meseci moram da ležim, ali evo, kako? Pa ne mogu Anitu i decu gledati kako se muče! Da me ko hoće zaposliti, ja bih i radio, pa kredit, pa polako, da sređujemo ovo – dodaje.

Iako zaposlenja za Dejana nema, to ga ne sprečava privatno da radi šta god stigne. Drže i prasiće, jagnjad i dosta pilića. Tu je i bašta.

To sve uzimamo od socijale kad se nakupi i kad se zaradi po nešto. Mada vala dođe mu lakše kupiti kilo mesa. Deca me već par godina napadaju da uzmemo i tele, ali ne vredi, ne mo’š nakupiti 300-400 evra na gomilu nikako. Ovako mi solidno živimo, pravimo sve domaće, deca mi imaju jesti, samo ta kuća… Za sve se izborimo, ali za tu investiciju ne moremo!

Devojčice se na pitanje šta žele postide, a na pitanje da li bi pre igračku ili kuću, kažu kuću. I stvarno im je hitno potrebna pomoć oko kuće. Ova je stara i puna pukotina, pola od cigle, pola od naboja. Ne zaslužuje niko da živi u ovakvim uslovima, a kamoli četiri anđela!

Ja bih najviše voleo da ostanemo u ovom mestu. Tu sam odrastao, tu su grobovi! – zaključuje Dejan. Uprkos teškom životu, Markovićima ne ne dostaje vedrine. Ponosni su i na jedinog sina: Joj, Miloš nam je mnogo dobar, ali nestašan. Bio je kažnjen u vrtiću, pitamo mi zašto, a on, kad su deca legla da spavaju, uzeo da udara u bubnjeve!

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće akciju prikupljanja sredstava za kupovinu nove kuće porodici Marković. Pozivamo dobre ljude širom sveta da nam u tome pomognu svojim donacijama. Vreme je da i za njih dođu neki lepši i bezbrižniji dani!  Sve načine za doniranje možete naći u našoj donatorskoj platformi: www.srbizasrbe.org/donacije