Izolovani od sveta, u dubini šuma Pčinjskog okruga, mole za pomoć zbog budućnosti svoje dece!


Nova akcija humanitarne organizacije Srbi za Srbe pokrenuta je za porodicu Cvetković. Prenosimo njihovu priču u nadi da će se veći broj osoba javiti i pomoći:

Opet nas je put odveo u jednu od najsiromašnijih opština u Srbiji, u opštinu Trgovište. Namera je bila da posetimo šestočlanu porodicu Cvetković, iz zabačenog sela Novi Glog. Priroda skoro pa netaknuta, što zbog same lokacije sela, što zbog činjenice da u selu gotovo da žive duše nema. Da nije četvoro malih Cvetkovića, Jovane (11), Marije (9), Veljka (5) i Vukašina (5), teško da bi nas ikad išta navelo, osim pukog avanturizma, da posetimo ove lepe ali opet i izuzetno surove krajeve.

Potrebna pomoć za porodicu Cvetković
Foto: HO Srbi za Srbe

„Težak je ovaj život, mora da se čovek oko svega pomuči, ali nadamo se najboljem”  – kratko je započeo razgovor otac Dejan. Međutim, Dejan nije čovek koji odustaje, a i takav je utisak ostavio. I sat vremena u njegovoj koži, bi bio preveliki teret za većinu nas. „Najteže nam je kada padne sneg. Onda smo odsečeni od svega. Zimus smo svi dobili koronu, nisu iz opštine hteli da očiste puteve, a ni da nam pošalju lekara. Tad nam je mnogo teško bilo i jedva smo izdržali. Inače je leti veoma lepo ovde, tu sam se i rodio, priroda je prelepa, ali kad imate decu, drugačije razmišljate” – zabrinut je bio Dejan.

Dejan je prijavljen da radi samo polovinu radnog vremena, kao pomoćni radnik u lokalnoj školi u kojoj je njegova ćerka Marija jedini đak. Da nema Marije, škola bi se zatvorila, a i on bi ostao bez tih skromnih primanja. „Eto i to je muka. Deca mi idu razdvojeno u školu, prelazim kolima skoro i sto kilometara dnevno, kako bih Mariju ostavio u toj školi, a Jovanu u drugoj školi, jer je peti razred. Sledeće godine će i Marija u peti razred, tako da će se škola sigurno zatvoriti, pa će i ovo moje radno mesto ukinuti”  – maltene ravnodušno je dodao Dejan, svestan neizbežnosti cele situacije.

HO: Srbi za Srbe

Supruga Marijana je druga Dejanova supruga, sa kojom ima blizance Veljka i Vukašina. U ovom zabačenom seoskom domaćinstvu sa njima živi još i Dejanova majka. Osim tog polovičnog zaposlenja u školi, Dejan je najviše usredsređen na uzgoj i prodaju krompira. To im predstavlja važan deo prihoda, i da nije toga veliko pitanje bi bilo, kako bi opstali tu gde jesu. Udaljenost škole, snegovi, samoća, nedostatak zaposlenja, nije bilo potrebno zaključiti na koji način pomoći Cvetkovićima, a Dejan nam je dodatno pojasnio situaciju: „Započeli su moji roditelji još pre nekoliko godina da grade kuću u selu Brestovac, koje se nalazi na oko 4 km od Vranja. Ukrovili smo kuću, ali je ona još daleko od završetka. To nam je životna želja, da dovršimo kuću, ili barem da uredimo donji sprat da se može živeti i da možemo da se preselimo sa decom odavde. Sve bi nam bilo onda lakše, a i ja bih sigurno lakše došao do nekog posla kada sam bliže gradu”.

A želje najmlađih, tako proste i skromne, a opet nedostižne. „Drugari nam nedostaju, nemamo sa kim da se igramo. Voleli bi da se preselimo u novu kuću, zbog drugara najviše” – rekle su nam Jovana i Marija. Nadamo da je ovo dovoljno dobro da dotakne srca dobrih ljudi, pa da u jednoj zajedničkoj akciji omogućimo da najmlađi Cvetkovići konačno upoznaju nove drugare, koji će im dolaziti u goste na druženje i igranje kada god oni to požele.

Više o porodici možete pogledati ovde.

Porodica na okupu
Foto: HO Srbi za Srbe