Roman na 3 jezika i san o filmu „MILENA” Maje Herman Sekulić


Roman Devet života Milene Pavlović Barili koji je napisala naša ugledna i svetski poznata književnica Maja Herman Sekulić, objavljen je pre godinu dana u izdanju Fondacije Milenin Dom i Galerije Milene Pavlović Barili iz Požarevca.

Knjiga je publikovana na srpskom i engleskom jeziku, a do kraja oktobra 2022. će se pojaviti i na italijanskom jeziku i biti predstavljena na Sajmu knjiga u Beogradu. Kako je Milenin otac bio Bruno Barili, italijanski kompozitor, pesnik i putopisac – ljubitelji pisane reči, u ‘zemlji u obliku čizme’, sa nestrpljenjem očekuju ovaj roman.

Maja Herman Sekulić je naš najviše nagrađen pisac u svetu. Za svoj rad dobila je više prestižnih nagrada u Americi, Izraelu, Indiji,Turskoj – samo u Italiji je u poslednjih 12 meseci dobila 4 nagrade. Objavila je 24 knjige poezije i proze od kojih su mnoge objavljene u prevodu na više od dvadeset stranih jezika i još uvek je jedina Srpkinja koja je doktorirala na prestižnom Prinstonskom univerzitetu u SAD.

Maja živi na relaciji Njujork – Beograd, a pre odlaska u Indiju na Svetski samit književnosti bila je naš sagovornik: U oktobru 1932. Rim se zaljubio u Milenine slike-portrete gde su, između ostalih, bili izloženi portreti njenog oca i grofa Safija. Novinari su je stavili rame uz rame sa mladim stvaraocima modernog italijanskog slikarstva. Musolini se zaustavio ispred njene slike hvaleći je kao ćerku našeg Barilija. Milenu su Italijani prihvatili široko otvorenih ruku, bez zadrške. U to vreme Musoliniju su se divili mnogi veliki umetnici jer on (još uvek) nije pokazao svoje pravo lice.

U ovom romanu, zahvaljujući kojem će se Italijani ponovo zaljubiti u Milenin lik i delo, saznajemo da je tada Mileni, Musolinijev zet, grof Ćano, dok je trajala njena izložba u Rimu, nudio razne povlastice i italijansko državljanstvo koje je ona odbila, a u pismu majci napisala: Znaš mamo, na dnu moje duše ima jedan plamičak, kao kandilo koje se nikada ne gasi – uvek je živo i treperi, a to je srpstvo. Moje srpsko poreklo – to su moji najdublji koreni.

Milenina majka Danica Pavlović bila je kćerka uglednog i bogatog trgovca, po ženskoj liniji praunuka Save Karađorđević. Ona je na studijama muzike, klavira i pevanja u Minhenu upoznala Mileninog oca.

Milena je, kao i autorka ove knjige sa kojom deli mnoge zanimljive biografske paralele, od malih nogu vodila nomadski život – proputovala je Italiju, Francusku i  Španiju, obišla Barselonu, Sevilju, Pariz, London, Minhen, Oslo… Ali je govorila da ni jednu varoš ne voli kao što voli Beograd u rano ujutro. I da joj nebo nigde nije lepo kao noću iznad njene požarevačke avlije. Još dok je bila devojčica, pre punoletstva, Milena je na dvoru Karađorđevića provela tri godine. Uživala je u holivudskim filmovima, modnim revijama i žurnalima. Tu se formirao njen ukus na glamuru Holivuda i dvorskih balova, jer su najveće ikone stila u to doba bile upravo kraljica Marija i kneginja Olga.

Dok je sakupljala materijal za knjigu Maja Herman Sekulić je po Njujorku tragala za Milenom, a tokom razgovora nam je otkrila: Milena je tu živela samo 6 godina, ali je uspela da ostvari Američki san. Preminula je prerano, 6. marta 1945, u 36 godini. Za tako kratko vreme postigla je mnogo toga. Koliko neko ne uradi za čitav svoj život. Poznato je da je dobila angažman u elitnom modnom časopisu Vog, kao ilustrator naslovnih strana i reklama za modnu industriju. Radila je i za druge prestižne časopise kao što su bili Harpers bazar, Taun end Kantri

Milena je u Americi upoznala i očevog prijatelja, čuvenog kompozitora Đankarla Menotija, koji joj je ponudio da radi kostime za njegov balet Sebastijan. Nakon velikog uspeha baleta, usledila je još jedna ponuda – za balet San letnje noći, a onda iznenada je usledio njen kraj!

Imala je samostalne izložbe, pisala je pesme na francuskom, španskom, italijanskom i srpskom jeziku.

Maja kaže: Milena je imala urođenu harizmu i magiju koje obuzmu svakoga ko počne njome ozbljnije da se bavi. Smatram da treba da se slavi Milenin život – njeni uspesi! Prva sam napisala da je bila preteča Endija Vorhola, koga sam znala i o tome lično s njim razgovarala. Bila je i savremenica i sapatnica Fride Kalo. Milena se u Njujorku ostvarila i kao supruga  – udala se za 12 godina mlađeg supruga, Roberta Tomasa Goselina koji je nažalost bio megaloman, biseksualac,  isuviše vezan za svoju majku -crvenokosu Rut, od koje se nije razdvajao.

Kada se zaljubila u Goselina, a potom i udala krajem 1943. konačno je stavljena tačka na njenu najveću i najdužu ljubavnu vezu sa Rodrigom, njenim Crnim Mocartom koga je upoznala i strasno volela u Evropi. Ipak je prebolela tog pijanistu poreklom sa Kube koji je bio virtuoz na klaviru, uspešno spajajući klasiku i džez, ali je prekinuo turneju po Nemačkoj jer su ga na jednom koncertu nacisti izviždali tražeći da ga izbace sa bine jer je mulat. Ali ipak jedna od retkih slika koju je Milena ponela sa sobom u Njujork bila je Portret Kreolca s Kube (slika njenog Rodriga).

Deo ovog multižanrovskog i postmodernog romana je San o filmu „MILENA”, a naša sagovornica kaže: Milena zaslužuje film koji bi je lansirao u svetu pod jednim imenom MILENA, baš kao što je prepoznatljivo i dovoljno reći FRIDA. Milena je bila hrabra, sama se uputila u Obećanu zemlju i tu počela sve iz početka. Dostigla je vrtoglave visine umetnosti i dizajna. Za samo godinu i po dana postala je poznata ličnost visokog njujorškog društva.

Ledi Gaga u ulozi Milene Pavlović Barili

Maja Herman Sekulić je počela da radi na scenariju sa jednim našim poznatim režiserom iz Beograda čije ime nije želela da otkrije. Priželjkuje da Milenu glumi Ledi Gaga. Kaže da Ledi Gaga ima harizmu i šarm kao Milena i dodaje: Film je dugotrajni proces – pripreme traju godinama. Ledi Gaga je sjajna glumica, čak i liči na Milenu. Ni jedna ni druga nisu klasične lepotice. Ne zaboravimo da je Ledi Gaga osvojila Oskara za pesmu Shallow iz filma Zvezda je rođena. Muzika je igrala veliku ulogu u Mileninom životu, a postoje želje i ideje da se po mom romanu napravi moderna opera.

Milena je bila moderna, samostalna žena, spojila je umetnost i modu, bila je preteča novog duha i novog veka. I njen odlazak sa ovog sveta je velika misterija – da li je preminula od srčanog udara ili se predozirala pilulama za smirenje. Od početka do samog kraja njen život je bio prepun emocija i strasti koje mogu da se pretoče u scenario za dobar (holivudski) film.

Maji Herman Sekulić je ukazana čast da predsedava Svetskom samitu književnosti i Svetskoj konferenciji poezije koji se organizuju 6 i 7. novembra 2022. u Čandigaru koji je glavni grad dve indijske države: Pandžaba i Harajane.

Izvor: Ona magazin
Tekst napisala: Marina Bulatović

Milena Pavlović Barili
Foto: arhiva M. Herman Sekulić