Žaklina Marković Mitić, Milisav Đurić i Aleksandra Vojinović održali književno veče u Beogradu


Članovi Udruženja srpskih pisaca Švajcarske Žaklina Marković Mitić i Milisav Đurić su zajedno sa autorkom Aleksandrom Vojinović iz Beograda održali veoma interesantno književno veče u Biblioteci grada Beograda. Ljubitelji pisane reči su te večeri, do poslednjeg mesta, ispunili Rimsku dvoranu, a tokom večeri smenjivala se poezija i proza gostiju iz Švajcarske, kao i Aleksandre Vojinović.

 Program je vodila pesnikinja Jelena Sarić Cvetković, osnivač udruženja Mladi umetnici kulture. Ona je ujedno pisala i recenziju za zbirku poezije Žakline Marković Mitić „Neposlušne misli”. Jasmina Sarić Cvetković je prisutnoj publici istakla da je Žaklina „još jedan sjajni pisac moderne književnosti čiji stil pleni ženstvenošću. Njen roman sagledavamo iz ugla romantične heroine koja pokušava da nađe svoje mesto u svetu”. Pitkim stilom živo su dočarane nedaće glavne junakinje. „Pravo je osveženje pronaći u modernoj književnosti žene pisce kao što je Žaklina koje svojim knjigama daju notu lirskih osećanja i čija proza pleni nežnošću i romantikom”, istakla je Jasmina i dodala da prvo što obuzme dok se čita Žaklinina poeziju je „tiha čežnja za boemskim danima koje niste doživeli, ali ste ih upoznali kroz dela naših najpoznatijih liričara. Žaklina svojom rimom pruža nepretenciozan užitak u poeziji bez slobodnog stiha, koja nas vraća u vreme kada se pesma po rimi raspoznavala. Njena unikatnost je u iskrenosti, jednostavnom, ali spretnom zamajcu kojim pogodi pravo u metu − tamo odakle izviru iskonske emocije, pitanja i odgovori koji se kriju u svakoj ženi”.

Potpisivanje knjiga
Foto: arhiva Mitić/Đurić

Za Milisava Đurića je istaknuto da je njegova poezija i proza, „ljubav je u sitnicama i u detaljima. U komadićima od kojih, kao kaleidoskopom, stalno sastavlja novi lik. Čekamo svetlost posle nadanja u noći da igra opet započne. Veličina majke, porodice- čuvara prošlosti i zaloga za budućnost- mera je sadašnjice i poezije u nekom čudnom vremenu nad kojim se oblak crni nad nebom svio”. Za Đurića je naglašeno da se predstavlja i pričom i pesmom, duhovitim i mitskim istovremeno. „U poeziji on zadržava sadašnje trenutke koji izgaraju u čoveku i prate ga u savremenom dobu. Briga za porodicu, nemir ljubavi i strasti modernog doba, ono što tinja u duši čoveka kao prizor iz života, kao nežna nostalgija za rodnom gradom, za domovinom”.

Aleksandra Vojinović je učestvovala kao gost u zborniku Zaveštanje, koji već 18 godina izlazi u Švajcarskoj na ćiriličnom pismu. Ona je pisac priča sa dalekih putovanja. „Putopisne proze kojom skicira sećanja i tragove koji ostavljaju ljudski pogledi. Traži po sopstvenoj mapi sveta, ono što je najlepše u ljudima” istaknuto je na književnoj večeri.

Njeno delo „Sećanja na Alžir” je na konkursu Biblioteke grada Beograda o sponama među kulturama, osvojilo drugo mesto. To je prva knjiga o dubokoj vezi Alžira, u kom je provela „najlepše godine pod suncem Afrike” i ljudi sa naših prostora, sa akcentom na ulogu žene. „I knjigu koja je nastavak tog traganja „Put povratka” unutar koje je mnogo priča, kao bezbroj odraza u ogledalu. To su kadrovi iz sećanja, sačuvane kao, najveće dragocenosti. To je knjiga povratka i vraćanja u sopstvene beskrajne krugove”, rečeno je na književnoj večeri u Biblioteci grada Beograda.

Aleksandra Vojinović i Žaklina Marković Mitić
Foto: M. Đurić