Prof. Svetlana Matić iz Beča, autorka više knjiga, velika društvena aktivistkinja, članica više udruženja i osnivač ASKU Vilhelmina Mina Karadžić, Srbima u Beču, u Austriji, u rasejanju poklanja izložbu posvećenu Vilhelmini Mini Karadžić, ćerki Vuka Karadžića.
Sutra, u petak 21. aprila, izložbu će, u konzulatu Republike Srbije u Beču (Gumpendorferstr. 83, treći sprat) otvoriti ambasador Srbije u austrijskoj prestonici dr Nebojša Rodić.
Foto: S. Matić
Kako je istakla autorka Svetlana Matić, „Mina Karadžić je uz Katarinu Ivanović, prva srpska slikarka, prevodilac i književnica, koja je ostavila veliki trag u srpskoj umetnosti i kulturi. Nepravedno zaboravljena, a njene zasluge, u građenju mostova kulture između austrijskog i srpskog naroda u 19. veku, su srpskoj i austrijskoj javnosti bile nedovoljno nepoznate. To je bio jedan od razloga što sam, proučavajući lik i delo Vuka Stefanovića Karadžića, shvatila da bi njegov reformatorski put bio komplikovaniji i drugačiji, da ga sve do smrti, nije u radu pratila njegova Minka, koja mu je pomagala u prevođenju srpskih narodnih umotvorina na nemački jezik, vodila celokupnu njegovu korespodenciju sa oko 300 impozantnih imena u tadašnjoj Evropi, među kojima su, između ostalih, Ranke, Kanic, braća Grim, Gete, Njegoš, knez Miloš Obrenović, Milica Stojadinović Srpkinja i mnogi drugi”.
Mina je igrala u srpskoj narodnoj nošnji na Svetosavskom balu 1847. godine u Beču i inspirisala austrijskog pesnika Augusta Frankla da joj posveti pesmu. „Zbog svega navedenog, odlučila sam da joj posvetim knjigu Pevam danju, pevam noću-Pisma Mini Karadžić, koju sam prevela i na nemački jezik. Društvo koje sam osnovala nosi njeno ime. Ustanovljena je i književna nagrada koja nosi njeno ime za vrhunska ostvarenja u oblasti kulturnih i umetničkih delatnosti. Biblioteka koje ASKD Vilhelmina Mina Karadžić poseduje, takođe svojim imenom ponosito podseća na ovu izuzetnu ženu koja je išla ispred vremena u kome je živela”, dodala je prof. Svetlana Matić.
Foto: arhiva S. Matić
Kako je naglasila izložba o Mini Karadžić je kruna njenog dosadašnjeg rada na polju očuvanja srpskog jezika, ćirilice i našeg kulturnog i nacionalnog identiteta u rasejanju. „Zahvaljujem se dizajneru Dušanu Borisavljeviću, koji je svojom kreativnošću, ovu izložbu učinio dostupnom ljubiteljima kulture. Nadam se da će se uskoro ova izložba biti dostupna i na nemačkom jeziku”.
Prof. Svetlana Matić rođena je 19. juna 1966. godine u Beogradu gde je završila Pedagošku akademiju za obrazovanje nastavnika razredne nastave 1987. godine i Filozofski fakultet, odsek pedagogija 1993. godine. Diplomirala je 2014. na Višoj teološko-pedagoškoj školi u Štrebesdorfu kraj Beča i stekla zvanje nastavnika pravoslavne veronauke.
Završila je jednogodišnje školovanje na IT Academy 2022. godine u Beogradu na smeru Design&Multimedia i stekla zvanje Certified new Media designer. Radila je kao nastavnik razredne nastave u OŠ Vuk Karadžić u Ripnju i OŠ Filip Filipović u Beogradu. Profesor je maternjeg jezika u bečkim osnovnim školama. Predaje bosanski, hrvatski i srpski jezik. Učesnica je mnogobrojnih naučnih i stručnih skupova. Saradnica je pedagoških časopisa i listova, kao što su Učitelj, Prosvetni pregled, Nastava i vaspitanje, Spoji itd.
Po dolasku u Beč, bila je deset godina direktor marketinške službe na Radio telefonu 1510 koji je bio jedno od najpoznatijih dugogodišnjih informativnih glasila na srpskom jeziku u Austriji. Nakon završenog obrazovanja za zastupnika i posrednika u osiguranju, poseduje licence za rad u Srbiji, Hrvatskoj i Austriji. Angažovana je kao pedagoški savetnik u Školskoj direkciji grada Beča, u savetovalištu Fabe, za decu migrantskog porekla sa prostora bivše Jugoslavije koja imaju poteškoća u učenju i ponašanju.
Juna 2011. uručeno joj je specijalno priznanje za uspešan savetodavno – pedagoški rad od austrijskih školskih vlasti. Nosilac je značajnih nagrada i priznanja među kojima je Vukova povelja, koju joj je dodelio Pedagoški pokret Srbije na VII Vukovom pedagoškom saboru u Tršiću 2009. godine za vrhunska ostvarenja u razvoju obrazovanja i nacionalne kulture. U junu 2010. dobila je nagradu Bečkog školskog saveta za izuzetno zalaganje i angažovanje u školskoj pedagoškoj praksi.
Objavila je do sada sledeće knjige i udžbenike: Naš jezik, bukvar, Prosvetni pregled, Beograd, 2010; Nastavni listovi za nastavu na maternjem jeziku, Prosvetni pregled, Beograd, 2010; Krštenje u nastavi pravoslavne veronauke, na nemačkom jeziku, 2015; Dečji biseri, autorsko izdanje, Beograd, 2011; Igra, Knjiga za decu i odrasle, autorsko izdanje, Beograd, 2013; O ljubavi s ljubavlju, zajedno sa Aleksandrom Čotrićem, Pčelica, Čačak, 2014; Majka, Pesme za decu i odrasle, autorsko izdanje, Beograd, 2016. Pevam danju, pevam noću/Pisma Mini Karadžić, BKC, Novo Miloševo i SPKD Prosvjeta, Beč, 2018; Ich dichte am Tag dichte in der Nacht – Briefe an Mina Karadzic, Jugoslovensko-nemačko kulturno društvo Hilden, Hilden, 2019; Pozdrav Milici Stojadinović Srpkinji, Prometej, Novi Sad, 2019; Srbi u Austriji, zajedno sa Markom Lopušinom, Prometej, Novi Sad, 2019. godine; Serben in Österreich, (Srbi u Austriji), zajedno sa Markom Lopušinom, Zajednica srpskih klubova u Beču, Prometej, Novi Sad, 2021. godina.
Redovni je član Matice srpske, Udruženja književnika Srbije, Udruženja Milutin Milanković, SPKD Prosvjeta — Austrija, Udruženja Sedmica iz Frankfurta itd. Dopisni je član Srpske kraljevske akademije inovacionih nauka SKAIN u Beogradu — Odeljenja društvenih nauka. Potpredsednica je Udruženja Vukova porodica. Osnivač je i prva predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva “Vilhelmina Mina Karadžić”. Živi i radi u Beču.
Foto: arhiva S. Matić
Rečeno je o knjiži „Pevam danju, pevam noću – pisma Mini Karadžić”
Naša ugledna spisateljica Svetlana Matić, autorka sedam knjiga različitih žanrova, koja živi i radi u Austriji kao profesorka srpskog jezika našoj deci, sazdala je osobenu knjigu posvećenu Vukovoj kćerci Mini (Vilhelmini) Vukomanović Karadžić, našoj zapaženoj umetnici (pesnikinji i slikarki) i intelektualki toga doba. Osobenost ove knjige ogleda se najpre u samoj zamisli. Minin život nam nije predočen na uobičajen način, kao priča zasnovana na hronološkom sledu arhivskih podataka, već na originalan način – kao pisma Mini. Ovo je utoliko dragocenija ideja što su samoj Mini pisma toliko značila u komunikaciji sa rođacima i prijateljima da se epistolarno obraćanje može označiti kao jedno od bitnih obeležja njene ličnosti.
Vitomir Teofilović
Svetlana Matić je, prema ostvarenom delu i zamašnom broju nagrada, prepoznatljivo ime u književnom sazvežđu. Njena najnovija knjiga je višestruko zanimljiva i značajna. Knjiga je strukturirana kao svojevrsni zbornik pisama koji je Svetlana uputila Mini. Epistolarna forma je gotovo stara koliko i potreba ljudi da komuniciraju formom rukopisa, gde je adresant mogao da promišljeno, uzvišenim stilom koncipira svoje misli i namere i tako ih jasno i lepo saopšti bez bojazni da će mu neko vaditi reči iz konteksta, ili će nešto dodavati. Ova pisma će trajati, jer imenovanjem adresata Mini Karadžić, čije ime obeleženo trajanjem, neminovno moraju biti konsultovana kad god neko od književnih istoričara, ili istraživača prošlosti XIX veka hoće da razume lik i delo Vilhelmine Mine Karadžić.
prof. dr Predrag M. Jašović
