Na današnji dan 1898. godine u selu Rabrovica kod Valjeva rođena je jedna od najistaknutijih srpskih pesnikinja, Desanka Maksimović. Pored pisanja pesama, bila je i pripovedač, romansijer i pisac za decu. Detinjstvo je u provela u Brankovini kod Valjeva.
Završila je studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je studirala svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti. Dopisni član SANU postala je 1959. godine, a 1965. godine izabrana je za redovnog člana.
Napisala je oko 50 knjiga poezije i proze, a ono što karakteriše njeno stvaralaštvo jeste ljubav i rodoljublje i odnos prema svetu.
Nakon streljanja u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine, kada su streljani i đaci, Desanka Maksimović je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama Krvava bajka.
Samo par dana pošto je od nepoznate osobe saznala šta se dogodilo, tog kobnog 20. oktobra 1941., u svom stanu, na dve strane papira đačke sveske (vežbanke), rukopisom koji „teče” kao reka, ispisala je svoj bol i sama ne verujući da se to dogodilo drugačije do u „bajci”. Masakr – normalnom ljudskom umu i srcu nezamisliv, neobjašnjiv i neprihvatljiv!
Foto: Lj. Ršumović
Svesna velikog rizika da porodicu i prijatelje izlaži opasnosti po život, ako bi pesma ugledala svetlo dana, sakrila ju je u jednu škrinju (onakvu u kakvoj se čuvala devojačka sprema tada u Srbiji). Ta škrinja, sa originalnim rukopisom, sada je prvi put izložena, kao centralni eksponat koji generiše celu priču postavke. U posedu je Kragujevačkog muzeja, a poklon je sestrića poetese, Branislava Milakare. Branislav je često isticao da se kao dete, pri poseti tetki, igrao pored tog sanduka u „malom predsobljicu”, sve dok ga tetka nije opomenula da to tu ne čini. Tek kasnije mu je bilo jasno zbog čega. 1977. „Krvava bajka” je kao već opšteprihvaćeni simbol doživljavanja i osećanja našeg naroda prema zlodelu fašista u Kragujevcu, kandidovala pesnikinju za Nobelovu nagradu. Desilo se da je baš tada Desanka Maksimović morala braniti pesmu od onih koji su u njenim poslednjim stihovima videli poruku religioznog karaktera i kao takve smatrali neusklađenim u ideološki koncept režima. Insistirali su da se pesma ubuduće štampa bez tih stihova. Nije se dala poetesa. Pesma je morala ostati celovita. O tome svedoči njeno pismo dušebrižnim „drugovima”.
Krvava bajka je bila i predložak za formiranje Spomen kompleksa „Šumarice”, a pesnikinja počasni član tela, koja su pripremala i sprovodila projekat.
Još za života Valjevci su joj se podigli spomenik i to mesto su nazvali Desankin trg.
