U 53. godini u Baru, na godišnjem odmoru, okružena svojim najdražima u ponedeljak 5. avgusta iznenada je preminula Suzana Bunčić iz Štutgarta. Supruga, majka, baka, prijateljica, drugarica, društveni aktivista, saradnica na svim poljima, vlasnica firme sa svojim suprugom, osoba koja je uvek za sve a posebno za najdraže bila na pravom mestu i u pravom trenutku… Tuga, neverica, šok… Kako dalje? Kako o tako veseloj i pozitivnoj osobi, koja je imala i vremena i razumevanja za sve, pričati u prošlosti? Kako objasniti unucima Davidu i Dušanu da bake, za koju su bili toliko vezani, više nema?
Foto: arhiva J.Bunčić
Rođena je 27. maja 1972. u Augzburgu, u Nemačkoj, u kome je odrastala do polaska u školu. Osnovno i srednje obrazovanje je završila u svom Kordunu. U srednjoj školi je upoznala Janka, budućeg supruga, sa kojim je živela u skladnom braku 38 godina. Krajem osamdesetih su došli za Nemačku, u Štutgart i tu ostali. Majka dve ćerke, baka dva unuka. Sreći nije bilo kraja jer javljeno da je na putu još jedno unuče.
Vrlo brzo su se Suzana i Janko uključili u rad srpskog društva Sveti Sava u Štutgartu. Nakon par godina aktivnog rada, krajem devedesetih Janko je postao predsednik toga društva. I društvo Sveti sava je postalo druga kuća za celu porodicu. Svi zajedno su bili nosioci mnogih događanja, posebno kod mladih. Kao i svaka majka, Suzana je u tome prednjačila, više je razumevala potrebe mladih. Suprugu je neumorno pomagala da se mladima izađe u susret svuda gde je bilo moguće. Jednom rečju bračni par Bunčić je svima, a posebno srpskoj omladini u društvu Sveti Sava ispunjavao skoro sve želje. Razumeli su odlično njihove potrebe. Vodili su ih svuda, organizovali mnoge žurke i susrete, o svoj deci se brinulo kao o sopstvenoj.
Foto: J. Bunčić
Suzana je, kao i cela porodica Bunčić uvek imala lepe reči za sve članove. Ipak posebno poštovanje je iskazivala je prema starijima, koji su je mnogo voleli i cenili. Njen karakter je bio takav – uvek pozitivna, nasmejana i kada je teško, pronalazila je prave reči za sve, što su stariji članovi posebno cenili. I tako je ostalo do Suzaninog poslednjeg dana. Uvek verni svome društvu, uvek su tražili načina da pomognu i kada više nisu bili u upravi. Koliko im je značilo ovo društvo govori i podatak da kada su nastali problemi u društvu i kada su se članovi osuli njihova ćerka Jasmina koja je u to vreme u Srbiji, došla je da stane na kormilo ovog udruženja. I desna ruka za sve su joj bili roditelji, posebno mama Suzana.
Suzana je svu borbu nosila uz osmeh. Pobedila je rak. I za vreme borbe je živela punim plućima, borila se, a borba je itekako bila potrebna jer su tu bili unuci. I pored bolesti putovala je sa njima svuda, čuvala, vaspitavala, igrala se….
Posebnu ljubav je pružala suprugu Janku, od koga se 38 godina nije odvajala. Kako Janko kaže „Bila je žena kakvu bi svi hteli da imaju. Uzorna, vredna, pozitivna, nasmejana, uvek spremna na akciju…., prava majka, supruga, ćerka, baka, prijatelj. Radili smo zajedno, nismo se odvajali…Kako ću ja sada bez nje? Ništa nije ukazivalo na nesreću. Bili smo na brodu, veseli, nasmejani, slikali smo se. Samo je rekla da joj je loše. Pozlilo joj je, brzo je izbila svest. Puls je bio tu, imao sam osećaj da je nešto ozbiljno, davao sam joj i veštačko disanje… Kako nismo bili u luci već par minuta dalje okrenuli smo se i pošli ka Baru. Pozvali smo hitnu pomoć i obavestili šta se dešava. Ljudi su reagovali odmah kako treba, čak su nas pustili da se usidrimo gde staje vojska i policija. Hitna pomoć je bila tu, čak su bili spremili i čamac da dođu do nas, ali smo mi bili brži. Dali su sve od sebe, ali spasa nije bilo. Kada ju je hitna preuzimala više pulsa nije bilo“, kroz suze je ispričao suprug Janko.
Foto: J. Bunčić
„Kada su izjavili saučešće pustili su me da budem sa njom. Bio sam preko jednog sata. Molio sam je da se probudi, da otvori oči. Da bude sa nama. Jasno je meni sve bilo, umrla mi je na rukama, ali želja i potreba da bude tu sa nama i uz nas je naravno preovladala. Ovo je trebao da bude poseban odmor, počeli smo ga vrlo radosno, uz to da ćemo dobiti još jedno unuče, a mi ostadosmo bez naše Suzane“, dodao je Janko, koji je sa svojom Suzanom od prvog dana negovao sve prave vrednosti jednog braka. Po skladu življena cele porodice i načinu vaspitavanja ćerki bili su primer drugima. Uvek složni, iako su govori da se nisu u svemu slagali, ali su se uvek dogovarali, redovno komunicirali. 38 godina su zajedno proveli, zajedno radili, bili vrlo tolerantni i puni ljubavi i razumevanja kako prema sebi tako i prema svojima i prema drugima.
Suzana će biti sahranjena u subotu, 10. 08. 2024. na groblju Barunovac u Rumi (Srbija). Opelo će početi u 12.30 časova na groblju u Rumi a potom će Suzana biti sahranjena uz članove uže i šire porodice, prijatelje, poznanike, drage sunarodnike kluba Sveti Sava iz Štutgarta, poslovne partnere, komšije…kao i uz svog dragog psa Bosa.
Suzana Bunčič je bila i veliki prijatelj medijskog portala Rasejanje.info.
Počivaj u miru draga Suzana, hvala ti za svu toplinu, ljubav, nežnost, reči podrške, savete, ljubav prema svome narodu, želji da uvek pomogneš i svojima i svome narodu. Neka te anđeli čuvaju!
Izvor: Rasejanje.info
