U sredu, 11. septembra 2024. godine, na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, i povodom sto desete godišnjice od rođenja Patrijarha Pavla, i u danima molitvenog proslavljanja Svetih novomučenika jasenovačkih svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetih apostola Petra i Pavla, u Kućancima, služio je, po blagoslovu episkopa pakračko-slavonskog Jovana, arhiepiskop diseldorfsko-berlinski i mitropolit nemački Grigorije uz sasluženje episkopa: pakračkog i slavonskog Jovana, buenosajreskog i južno-centralnoameričkog i administrator Eparhije zagrebačko-ljubljanske Kirilo i budimljansko-nikšićkog Metodija sa sveštenstvom i vernim narodom.
Mitropolit Grigorije je u svojoj besedi govoreći o svetitelju koga slave Jovanu Krstitelju naglasio da je on bio hrabar i verni sluga Božiji, koji je bio izuzetno smiren. Tako smireni čovek se nije plašio cara, nije se plašio nikoga osim Boga. On je bio sluga Reči koji je nije zadržao u sebi kada to nije trebalo da uradi. Na prestup zakona Jovan je Caru rečju ukazao. Ta reč koštala ga je života, ali ta reč donela mu je slavu koju Gospod izražava rečima da je Jovan najveći od žene rođen (up. Lk 7,28). Do danas slavimo svetog Jovana Krstitelja, a cara Iroda i Irodijadu pamtimo samo po tom neslavnom delu”.
„Danas, braćo i sestre, ovde, u ovom vašem Hramu, divnom selu, se sećamo i još jednog, sličnog Jovanu, svetitelja naših dana – Patrijarha srpskog gospodina Pavla. Po mnogo čemu on je bio sličan Jovanu: po uzdržljivosti, po isposništvu, po smirenosti, po hrabrosti, po odlučnosti, po rešenosti, po dobroti, po čovečnosti i po nepokolebljivoj veri u Reč Božiju – u Hrista Boga.
Njegova reč bila je odmerena, hrabra, ali uvek istinita i u pravi čas. Služio je trideset i tri godine na Kosovu i Metohiji, nepokolebljivo i hrabro, odlučno i stameno, ni u jednom trenutku da uzmakne u teškoj službi dobrog pastira svog stada. Kada je postao Patrijarh srpski, zatekla su ga zla vremena. U tim zlim vremenima nije dopustio da ni jedna ružna reč izađe iz usta njegovih, pa čak ni o neprijateljima. Ne samo da nije izašla ružna reč, već je svaka njegova reč bila jevanđelska, izvirući iz Jevanđelja”, naglasio je mitropolit Gligorije.
Tada je obeležen i jubilej deset godina otkad je vladika Jovan došao u eparhiju. „Od tog trenutka se eparhija pakračko-slavonska ona obnavlja na veličanstven, prijatan, duhovan, lep način: bilo da dođemo u Jasenovac, Pakrac, ovde, u Kućance, sve je uređeno, svetlo, milom Bogu pristupačno. Baš kako je predlagao patrijarh Pavle”, dodoa je mitropolit Grigorije.
„Patrijarh Pavle je rođen ovde, u ovom mestu, maloga rasta, ali velikoga duha. Nadahnuo se Patrijarh Pavle Duhom Božijim, a i nas je nadahnuo. Ostavio nam je ogromni duhovni kredit; da budemo srećni što smo živeli u njegovom vremenu, što smo služili sa njim, što smo se družili sa njim, što smo se učili od njega, ali i što smo videli kakav čovek može biti! Daj, Bože, da se uvek ovako sastajemo, u sve dane našega života i ovakve slave da slavimo! Amin”
Nakon svete Liturgije zasađeno je drvo ispred rodne kuće Patrijarha srpskog Pavla.
Izvor: Rasejanje.info
