Početna Zanimljivosti Sećanje na Veru Nikolić, slavu jugoslovensku i srpsku atletičarku

Sećanje na Veru Nikolić, slavu jugoslovensku i srpsku atletičarku

Vera Nikolić je bila jugoslovenska i srpska atletičarka i atletski trener. Rođena je 23. septembra 1948. u selu Grabovici kod Despotovca u porodici kovača Mike Nikolića.

Sa 13 godina je pobedila je na školskom krosu u Ćupriji. Tu ju je zapazio atletski stručnjak Aleksandar Petrović i predložio joj da zajedno rade.

Nakon godinu dana zajedničkog rada Vera je počela pobeđivati na krosevima Srbije i Jugoslavije. Ostvarila je dobre rezultate kao juniorka.

Sa 16 godina je postala reprezentativka i prvakinja Balkana. U septembru 1966, s nepunih 18 godina, učestvovala je na Evropskom prvenstvu u Budimpešti i u trci na 800 metara osvojila je prvo mesto rezultatom 2:02,8 pobedivši iskusniju Žužu Sabo. To je bila prva zlatna medalja na evropskim prvenstvima za Jugoslaviju. Zbog tog uspeha je dobila naziv Zlatna Vera. Krajem godine je po izboru lista Sport proglašena za sportistu godine u Jugoslaviji.

Posle godinu dana, 20. jula 1968, Vera je postavila svetski rekord na 800 m rezultatom 2:00,5 na londonskom Kristal palasu u trci s britanskom atletičarkom Lilijan Bord.

Ljubitelji atletike su očekivali da na Olimpijskim igrama u Meksiku osvoji zlatnu medalju, ali je Vera odustala u polufinalnoj trci. Odlučila je da promeni sredinu i prešla je u AK Dinamo iz Zagreba kod trenera Lea Langa.

Nakon oporavka, na Evropskom prvenstvu u Atini 1969. osvojila je bronzanu medalju. Imala je još dva uspeha pre napuštanja aktivnog bavljenja atletikom: na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju 1971. osvojila je zlatnu medalju, a na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. osvojila je peto mesto s novim jugoslovenskim rekordom 1:59,5. Atletiku je napustila 1974. godine

Do 2007. radila je kao atletski trener u Kruševcu.

Dana 21. januara 2021. doživela je moždani udar i otad se nalazila u indukovanoj komi. Umrla je 28. juna 2021. u Beogradu. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Godine 1976. udala se za Paju Ćasića (koji je radio u MUP-u Hrvatske, rodom iz Bučja kod Pakraca), s kojim je imala ćerku i dva sina. Pošto je 1991. dobila otkaz na radnom mestu u Skupštini opštine Dubrava u Zagrebu, gde je dotad bila zaposlena, i nakon različitih oblika pretnji, privremeno je napustila Zagreb i otišla roditeljima u Ćupriju s decom. Nakon toga joj je uhapšen muž u Zagrebu na radnom mestu, ali je u decembru 1991. razmenjen, pa je i on napustio Zagreb.

Živela je u Kruševcu sa suprugom. Imala je 6 unuka.

Izvor: FB Rojalistički klub