Zahvaljujući humanitarnim akcijama HO Srbi za Srbe mnogim porodicama posebno u Srbiji je olakšan život. Mnoga deca su dobila prave i tople domove sa kupatilom i normalnim načinom življenja. Među njima je i porodica Rašković iz Kuršumlije u Srbiji. Živeli su u trošnoj kući a nedavno su se uselili u novo dm
„Nekada su im orlovi bili komšije, a sada iz njihovog novog doma pruža se prelep pogled na Kuršumliju! Akcija koja je podstakla desetine hiljada ljudi na humanost uspešno je privedena”, istakli su predstavnici HO Srbi za Srbe.
Foto: HO Srbi za Srbe
„Emotivan sam, ovo su suze radosnice. Hvala svima koji su nam pomogli. Nadam se da ćemo se moja porodica i ja odužiti u budućnosti i učestvovati u akciji pomoći nekoj drugoj porodici” – rekao je otac Zoran, sa iskrenom zahvalnošću. Lutka je izrasla, u skladu sa imenom, u prelepu i plemenitu devojčicu. Nedavno nas je posetila na Beogradskom sajmu knjiga gde je podržala akciju za Stevanoviće iz Niša, a u međuvremenu je izrazila želju i da zajedno pomognemo još jednoj porodici, rekavši „Mnogo mi je drago što ste meni pomogli. Želim tako i ja da pomažem drugima!” Nesumnjivo će biti naš saradnik u Kuršumliji u budućem periodu! Realizacija akcije za Raškoviće je potrajala nešto duže s obzirom na vrlo ograničen izbor odgovarajućih kuća u Kuršumliji i druge probleme koji su se pojavljivali, a bilo je potrebno dosta vremena i da se reši papirologija. Strpljenje se, Bogu hvala, isplatilo jer su dobili prelepu i prostranu kuću sa svim neophodnim uslovima. Kuću o kakvoj su oduvek maštali!
Porodici Rašković kupljena je i adaptirana kuća. Urađena je fasada i zamenjena spoljašnja stolarija na gornjem delu kuće (prvi sprat i potkrovlje), gde je postavljena PVC stolarija. U prizemnom (podrumskom) delu, koji je bio na zemljanom podu, izvršeno je betoniranje. Prvi sprat kuće je kompletno sređen: zidovi su oguljeni, gletovani i okrečeni, a podovi su renovirani postavljanjem pločica u hodniku i kuhinji, dok je u sobama postavljen laminat. Kuća je opremljena nedostajućim nameštajem i belom tehnikom: ugrađena je kompletna kuhinja sa sudoperom i radnom pločom, dva ormara, tri kreveta sa dušecima, trpezarijski sto sa šest stolica, kao i dva radna stola sa radnim stolicama. Na kraju, pokriveni su i troškovi advokatskih i notarskih usluga. Ukupna vrednost pomoći iznosi 7.949.641 dinar.
Porodica Rašković živela je u staroj i ruiniranoj kući od blata u selu Svinjište na tromeđi opština Kuršumlija, Podujevo i Medveđa. Deca Lutka (14), Dušan (15) i Aleksandra (13) provodila su svoje slobodno vreme pomažući roditeljima u kućnim poslovima i baveći se poljoprivredom. Dom u kome su živeli predstavljao je izazov u svakom smislu – od zemljanog poda i krpljenog krova do ograničenog pristupa struji i vodi. Otac Zoran i majka Ivana trudili su se da pruže što bolje uslove za svoju decu, ali skromni prihodi i izolovanost njihove kuće predstavljali su veliki teret za porodicu.
„Ostvario mi se san. Imam svoju sobu i pogled na Kuršumliju. Sve što bi jedna devojčica poželela. Imam puno interesovanja, a sada mogu na miru da učim i radim na tome da jednog dana postanem programer” – rekla nam je Lutka.
Lutka je izrasla, u skladu sa imenom, u prelepu i plemenitu devojčicu. Nedavno nas je posetila na Beogradskom sajmu knjiga gde je podržala akciju za Stevanoviće iz Niša, a u međuvremenu je izrazila želju i da zajedno pomognemo još jednoj porodici, rekavši „Mnogo mi je drago što ste meni pomogli. Želim tako i ja da pomažem drugima!” Nesumnjivo će biti naš saradnik u Kuršumliji u budućem periodu!
Realizacija akcije za Raškoviće je potrajala nešto duže s obzirom na vrlo ograničen izbor odgovarajućih kuća u Kuršumliji i druge probleme koji su se pojavljivali, a bilo je potrebno dosta vremena i da se reši papirologija. Strpljenje se, Bogu hvala, isplatilo jer su dobili prelepu i prostranu kuću sa svim neophodnim uslovima. Kuću o kakvoj su oduvek maštali!
„Brat i ja smo od septembra krenuli u srednju školu koja nam je sada na samo 2 km. Nekada je do škole bilo potrebno 20 km” – objasnila nam je Lutka najveću promenu koju su ona i brat doživeli.
„Kad porastem, želela bih da budem kuvarica, pa mi znači što sada imamo kuhinju da mogu da spremam hranu!” – ushićeno nam je rekla Aleksandra. Posebnu zahvalnost duguju Kolu srpskih sestara pri Sabornom hramu Svetog Save u Beču, Srbima u Kini, učesnicima Trećeg vidovdanskog sabora Srba na Malti, SUR Đerdan iz Beograda, kompanijama App Crafters i Hidro-tan iz Srbije, anonimnim donatorima iz Srbije i Republike Srpske, Marini B. iz Norveške, Urošu P., Nemanji A. i Aleksandru L. iz Sjedinjenih Američkih Država, Privatnom preduzeću za ispitivanje iz Srbije, Nikoli A. iz Srbije, Crowe RS iz Srbije, KSC Tesla iz Nemačke i Varius Development iz Srbije, kao i svim posetiocima Humanitarne rok žurke u Beogradu. Predstavnici HO Srbi za Srbe se zahvaljuju svima koji su nakon apela javili direktno porodici i pomogli na razne druge načine.
„Život mi se jako promenio nakon objavljivanja naše priče. Iako je Srbija siromašna zemlja, ima još dosta dobrih ljudi koji žele da pomognu i koji su pomogli nama. Želim da se zahvalim organizaciji Srbi za Srbe” – poručila je Lutka, na kraju našeg razgovora, sa osmehom punim zahvalnosti.
Izvor: HO Srbi za Srbe /Rasejanje.info
