Predsednik francuskog udruženja Deca Jasenovca iz Pariza, David Jakovljević koji se zalaže da prvo Francuska, a potom Evropa i ceo svet sazna o stradanjima Srba, Jevreja i Roma na području nekadašnje Nezavisne države Hrvartske, boravio je protekle nedelje u Jasenovcu na svetoj liturgiji kada se obeležavalo 80 godina od proboja logoraša ovoj užasnog koncetracionog logora i u nedelju 27. aprila u Donjoj Gradini, u Republici Srpskoj.
Poziv da bude u Jasenovcu stigao je od vladike pakračko-slavenskog Jovana Ćulibrka a u Donjoj Gradini od administracije Republike Srpske.
Foto: D. Jakovljević
Odazvao se i jednom i drugom (pozivu) ne samo kao veliki patriota već i kao osoba, koja ne može da se pomiri sa činjenom, da svet skoro ništa ne zna o zlodelima, koja su počinjena nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom u NDH a posebno nad decom od par dana starosti kao i nad onom koja nisu imala priliku da budu rođena, već su ubijana u majčinim utrobama na svirep način kao i njihove majke.
U Jasenovcu, Jakovljević je bio sa predstavnicima svoga udruženja iz Srbije i Crne Gore a u Donju Gradinu je otišao sam. Iako je dobio poziv da zvanično bude odvezen iz Banja Luke do Donje Gradine on je odbio i putovao autobusom, koji je vlada R. Srpske organizovala za građane, koji su želeli da budu na mestu stradanja pretežno srpskog naroda u periodu između 1941. i 1945. godine. Koncetracioni logor Donja Gradina – (Republika Srpska) je sam produžetak kompleksa Jasenovac, gde mnoge masovne grobnice još uvek nisu otvorene i gde se nalaze stotine hiljada ljudi.
Foto: D. Jakovljević
„Želeo sam da upoznam ljude koji su, kao i ja, putovali iz Banjaluke u Donju Gradinu, pa sam odlučio da putujem autobusom kako bih razgovarao sa ljudima tokom puta. Čuo sam mnogo tužnih priča i jasno je da više ne mogu da podnesem ovu nepravdu prema srpskom narodu”, izjavio je Jakovljević za medijski portal Rasejanje.info.
Putovanje autobusom donelo je nova poznanstva. „U autobusu sam upoznao divnog čoveka sa divnim imenom – Vaskrsija Marčeta. Njegovo ime znači „vaskrsenje” i bili smo dosta zajedno tokom komemoracije i samog puta. Lično on kao i ja nikoga nije izgubio ni u Jasenovcu ni u Donjoj Gradini, ali je želeo da oda poštu svim stradalima. Posebno ističem njegov prvi susret i prolazak pored kazana, u kome se pravio sapun od srpskih leševa i kostiju. Duboko su me dirnule ne samo njegove suze, već i sam čin da niko ne može da ostane ravnodušan na sva zlodela koja su počinjena. Ono što za mene posebno važno je da smo svi tamo bili kao jedna porodica, koja je nekog veoma bliskog tamo izgubila. Bilo je dosta i mladih, što je za mene lično bio veliki podstrek da i sa njima razgovaram i saznam njihovo mišljenje”, dodao je Jakovljević za Rasejanje.info.
Vaskrsija Marčeta je vrlo emotivno u Donjoj Gradini izjavio da se oseća slabo i da mu je mnogo teško. On je sa Jakovljević prošao veći deo memorijalnog parka i svoje emocije nije mogao da sakrije, posebno pored kazana u kojima se pravio sapun od ljudi! „Plakao sam, suviše sam se slabo osećao, nije mi bilo dobro. Prijatelji moj dragi, iako mi niko zvanično nije stradao ovde osećam ove žrtve kao da su deo moje familije koja je stradala. Osećam ove žrtve veoma bliske kao da smo najrođeniji rod. Mnogo mi je žao tog našeg nevinog naroda i nemoći šta su sve zlikovci uradili i na koji svirep način su ubijeni”.
Foto: arhiva D. Jakovljević
U Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici služena je sveta arhijerejska liturgija. Banjalučki vladika, zajedno sa svim sveštenstvom i horom, odao je počast i održao komemorativnu versku ceremoniju u Donjoj Gradini. Vence i ruže položili su gosti iz Republike Srbije i Republike Srbije. Govorili su istoričari, preživeli zatvorenici, predsednici Republike Srbije i Republike Srpske, predstavnik jevrejskog naroda, izraelski ambasador i predstavnici romskog naroda.
Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina kao najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Jasenovac formirana je avgusta 1941. godine. Poslednji preživeli zatočenici ustaškog koncentracionog logora Jasenovac počeli su proboj 22. aprila 1945. godine da bi se spasili iz te fabrike smrti, najveće na jugoistoku Evrope.
Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je 700.000 žrtava ustaškog zločina, među kojima 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista. U Jasenovcu je stradalo 20.000 dece.
Po povratku sa komemoracije na putu ka autobusu, David Jakovljević je sreo sedamnaestogodišnju Anju Krečar iz Banjaluke. „Ova mlada devojka mi je prišla i objasnila da je nedavno iz emocija napisala pesmu „Deca Jasenovca” i da je sa njom osvojila četvrto mesto na takmičenju Republike Srpske, čija je tema bila obeležavanje 80. godišnjice pobune zatočenika logora Jasenovac. Pročitao sam pesmu, koja je mnogo emotivno pogodila. Ne krijem posebno me je dirnula što se pesma zove kao i udruženje koje sam osnovao Deca Jasenovca” naglasio je Jakovljević Dodao je da je posebno dirnulo što je opisala šta je prošle godine kada je prvi put bila na ovom svetom mestu osetila i kako je od tada poželela da stalno dolazi i odaje poštu nedužno stradalim civilima.
„Mnoge emocije obuzimale su svakog od nas, posebno kada smo razmišljali o tome šta se takom sve izdešavalo i šta su tamo počinile hrvatske ustaše čiji je cilj bio da unište druge narode, a pre svega srpski. Mir svim našim žrtvama koje nikada nećemo zaboraviti, to sam im obećao pre nepune tri godine u Jasenovcu kao i da ćemo svet upoznati sa njihovim stradanjem”, naglasio je Jakovljević.
Foto: D. Jakovljević
Prenosimo i sećanje zamenika komandira Prve čete Zdravka Munjića (zapisano u delu Milorada Gončina – Četvrta srpska NOU brigada, str: 388), po proboju prvog bataljona (Četvrte srpske NOU brigade), s komandantom Gojkom Injcem, političkim komesarom Kuzmanom Nikolićem i zamenikom političkog komesara Jovanom Paovićem, kada su ušli u Jasenovac 2. maja 1945. godine. „Ulazimo u selo Jasenovac. Na sve strane miris paljevine. Najviše nas je potresao miris spaljenog ljudskog mesa što potiče od zapaljenih logoraša koje su ustaše pobile pre povlačenja. Na sve strane samo se vide zgarišta koja još pušnjare i dogorevaju. Od zgrada su ostali samo zidovi. jer su krovovi, vrata, prozori izgoreli. Prizor je stravičan. Prošli smo ovaj deo strave i užasa i nailazimo na još jedan u polju iza naselja. Kod ovaca dečak star oko 8 godina. Od njega želimo da saznamo bar nešto o strahotama koje smo maločas videli. Dečko je, na žalost, izbezumljen i ništa nismo mogli doznati. Kasnije nam je neki meštanin objasnio da je dečko bio svedok kad su njegove roditelje ustaše bacile u vatru da živi izgore. Od toga jezivog prizora dečko je izgubio pamćenje”.
Katarina Krstić -Tadić, medijski portal Rasejanje.info
Foto: D. Jakovljević
