Novi cilj predsednika udruženja Deca Jasenovca Davida Jakovljevića iz Pariza je da u Jasenovcu pred hrvatskim zvaničnima i predstavnicima celog svega jasno i glasno kaže: „ovde je bio genocid i danas smo svi ovde saglasni da su ovde vladali demoni. Svi stojimo zajedno da kažemo nikad više, da se ovako nešto ne ponovi. Ovde, u Jasenovcu, su stradali najviše Srbi, ali su stradali i drugi narodi: Jevreji, Romi, Hrvati, Bošnjaci… I da svi zajedno ponovimo: nikad više!”
David Jakovljević, predsednik francuskog udruženja Deca Jasenovca iz Pariza, našoj javnosti je poznat po borbi za priznavanje genocida učinjenim nad srpskim narodom na prostoru nekadašnje Nezavisne države Hrvatske.
O tome je redakcija medijskog portala Rasejanje.info u više navrata pisala kao i o akcijama ovog udruženja. Takođe kao što smo naveli, ove godine na treći dan praznika Vaskrsenja Hristovog Jakovljević je direktno došao iz Pariza, kako bi boravio u Jasenovcu, gde je obeleženo 80 godina od proboja ovog ozloglašenog logora.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Da ponovimo: proboj logora Jasenovac bio je 22. aprila 1945. godine kada je 600 od preostalih 1073 logoraša, zatočenih u ciglani, shvatilo da ih čeka sigurna smrt. Proboj je preživelo samo njih 90. Istog dana, proboj je izvršilo i 147 zatočenika u Kožari, od kojih je preživelo 11 njih.
Zbog čega Jakovljević često poziva svoje Srbe da se sećaju mučenika i novomučenika, zbog čega je od osnivanje svoga udruženja svakog septembra u Jasenovcu, zašto poneke velike duhovne praznike provodi na ovom mestu, zašto se bori da se prizna genocid na Srbima, Jevrejima i Romima u NDH može se naći u arhivi medijskog portala Rasejanje.info. Ipak zamolili smo Jakovljevića za novi komentar koliko to sve njemu znači i šta želi još da postigne.
„Odvojiti vreme i dati sebe u toj borbi je pravi put i dokaz da ništa nije uzalud. Ja kao što znate i kao što sam već rekao nisam potomak žrtava u Jasenovcu jer mi, koliko znam, niko iz familije nije stradao ni u Jadovnu ni u Jasenovcu. Iz Loznice sam, nisam iz ovih krajeva gde su ustaše vladale na najgori način i sejali smrt na još gori način. Alergičan sam na nepravdu i neizmerno volim svoj narod. To je jedina moja motivacija i svaki dan dokazujem tu moju ljubav prema srpskom duhu kojeg često pominjem”, naglasio je David Jakovljević za portal Rasejanje.info.
Foto: arhiva D. Jakovljević
„Moji su se borili i protiv i ustaša i protiv Nemaca. Jedan deda, sa mamine, strane u partizanima (iako je tajno slavio Svetog Nikolu) drugi deda sa očeve strane u vojsci Kraljevine Jugoslavije pa je dobio kasnije naziv četnika. Baka koju sam zvao nana mi je iz Nevesinja i njena porodica je preživela samo što su na vreme pobegli u Srbiji, gde je kasnije upoznala dedu mog. Zašto to preciziram? Zato što sam za vreme liturgije u Jasenovcu o tome razmišljao. Znate razna su mi pitanja prolazila kroz glavu kad sam video koliko nas je malo bilo naspram činjenice koliko je nas moglo biti i tada sam shvatio koliko volim naš narod iz srpske krajine, iz Bosne i Hercegovine koji je stradao i to dva puta: 1941-1945 i 1991-1995. Priznajem između dve molitve mi je ipak prošlo ovo kroz glavu : „Davide, ti više voliš jedan narod u jednom regionu iz kojeg nisi nego oni sami sebe. Pređeš 1800 kilometara za jedan ovakav važan dan na kojem se pominje muka i borba za život a oni koji bi trebali da stoje tu možda umesto tebe i koji su mogli doći nisu tu. Svako ima svoj razlog i naćiće (razlog) da ne ide, da ne dođe. To su iskušenja na koje je čovek slab i posluša ih i ne dođe. Kad je svadba ili neko veselje, uvek se nađe vremena i način biti taj pozvani gost. Eto to mi je palo malo na srcu ali sam pojačao molitvu prema njima koji su se napatili i zatražio od Boga da mi oprosti te tužne misli”, istkao je Jakovljević.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Po liturgiji je sa svojim saradnicima iz Srbije Bogdanom Kneževićem i Nikolom otišao prema memorijalu gde se održavao centralni pomen hrvatske strane. Bili su tu visoki hrvatski zvaničnici, predsednik i premijer, predstavnici stranih ambasada, članovi porodica stradalih. David, Bogdan i Nikola nisu ka centralnoj komemoraciji koju je priredila hrvatska strana, već ka humkama da odaju poštu stradalom srpskom, jevrejskom i romskom narodu. Prišla su im četvorica mladica, četiri studenta iz Beograda i počeli su da pričaju. „Objasnili smo im šta se ovde izdešavalo za vreme NDH, šta je bio kompleks Jasenovac, Gradina, kako su ubijali…. Sve… i na svaka njihova pitanja smo odgovorili. Jedno od pitanja koje je postavljeno je bilo kad smo došli do memorijala gde smo videli predstavnike preko 2000 Hrvata i jevrejske zajednice zašto nismo i mi tu. Objasnih da upravo zbog svega toga što se izdešavalo mi govorimo u ime Srba, u ime naših žrtava i to pred svetom. Naš je odgovor bio lak i to je svrha postojana našeg udruženja Deca Jasenovca: Hrvati zvanično na tu komemoraciju ne pominju reč holokaust prema Srbima, Jevrejima i Romima. I ovo mesto nije mesto za svađu. Pred kamen cvet se niko ne svađa. Doćićemo i reći jednog dana, ono što treba da se kaže i što ceo svet treba da zna. Omladina je postavila isto pitanje koje sam ja sam sebi često postavljao. Na primer, na prvoj komemoraciji jasenovačkim žrtvama u mestu Dransi pored Pariza, kada smo održali prvi pomen 2023. nisu govorili Francuzi u naše ime nego mi. I postavih novi cilj da se kako umem i znam uguram jednog dana tamo, dođem do mikrofona i kažem pred svim prisutnim Hrvatima i svetom: ovde je bio genocid i danas smo svi ovde saglasni, ovde su vladali demoni i svi stojimo tu zajedno da kažemo nikad više, ovde su stradali najviše Srbi, ali su stradali i drugi narod: Jevreji, Romi, Hrvati, Bošnjaci... I da svi zajedno ponovimo: nikad više!”, podvukao je jasno i glavno David Jakovljević iz Pariza.
Od osnivanja udruženja, od pre tri godine (28. april 2022.) bio je ovo prvi put da je Jakovljević prisustvovao na ovaj veliki dan u Jasenovcu i da je zajedno sa svima kojima ovo mesto i ovoj dan znače puno obeležio Dan sećanja na sve stradale u manastiru Jasenovac. Sa svojim udruženjem Deca Jasenovca je Dan sećanja na sve stradale u manastiru Jasenovac obeležio dva puta u Francuskoj. Prvi put pre dve godine u mestu Dransi, odakle su Nemci deportovali Jevreje iz Francuske u logor smrti u Aušvic (1942. godine) i drugi put ispred spomenika Kralju Petru Karađorđeviću i njegovom sinu Aleksandru od Jugoslavije u Parizu u opštini. Ove godine je veliki jubilej vukao da se dođe u Jasenovac. Svetu liturgiju u Manastiru Jasenovac služili su episkop pakračko-slavonski Jovan, administrator Eparhije zagrebačko-ljubljanske episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo i episkop dremvički David iz Makedonske pravoslavne crkve.
Katarina Krstić -Tadić, medijski portal Rasejanje.info
Izvor: Rasejanje.info
