Matija Bećković ulepšao proslavu 30 godina postojanja Sedmice iz Frankfurta

Jedan od najvećih srpskih savremenih pesnika i mislilaca Matija Bećković bio je gost Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta i sa njima i njihovim gostima obeležio veliki jubilej 30 godina postojanja ovog udruženja, za koje su mnogi rekli da je postala institucija.

Reklama

Mnogobrojna publika iz Frankfurta na Majni sa okolinom je došla u subotu uveče (17. maja) da čuje čuvene stihove još čuvenije pesnika, koji na najlepši mogući način oblikuje i oplemenjuje srpskih jezik i njenu bogatu kulturnu baštinu. Vladalo je veliko interesovanja i sam pesnik je na početku izjavio da je prijatno iznenađen koliko ljudi ima u publici, koji su došli upravo da čuju jednog pesnika. Čuvenog Matiju najavio je, toplo pozdravio kao i sve ostale goste predsednik udruženje Sedmice iz Franfurta Aleksandar Saša Jovanović.

Pesnik je rođen u Senti, osnovnu školu završio je u selu Velje Duboko, niže razrede gimnazije u Kolašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu. Školske 1958/59. godine upisao se na Filološki fakultet u Beogradu, na grupi za jugoslovensku i opštu književnost.

Prvu pesmu štampao je kao gimnazijalac 1957. u „Mladoj kulturi”. Iako je maturirao pre više od 60 godina i nakon završene gimnazije ne živi u Valjevu, uradio je za grad Valjevo više nego rođeni Valjevci. Valjevsku gimnaziju je podigao do nebesa

Divnim stihovima po svom izboru Matija je puni čas darivao publiku svojim pesmama, a publika je uzvraćala aplauzima, smehom, oduševljenjem… A moglo se čuti mnogo toga iz bogatog opusa legendarnog srpskog pesnika. Ipak Ako dođeš u bilo koji grad, Vera Pavladoljska su jednostavno se morale čuti. Skroman kakav je uvek bio na samom početku takav je ostao do samog kraja. I posle Večeri sa Matijom ostao je da se druži sa svojim gostima i gostima Sedmice i da razmenjuje lepe reči i potpisuje knjige.

Autor je velikog broja knjiga: Vera Pavladoljska, Metak lutalica, Tako je govorio Matija, O međuvremenu, Če – tragedija koja traje (sa Dušanom Radovićem) ,Reče mi jedan čoek , Međa Vuka Manitoga, Lele i kuku, Poeme, Služba Svetom Savi, O Njegošu, Kosovo, najskuplja srpska reč, Kaža, Čiji si ti, mali?, Dvadeset i jedna pesma, Nadkokot, Bogojavljenje, Moj pretpostavljeni je Gete, Knjižarnica Obradović, Služba, Ovako govori Matija, Univerzitetska riječ, Ovo i ono, Ćeraćemo se još, Pokajnica, Put kojeg nema, Tri poeme, Sto mojih portreta…

Matijini prozni i poetski tekstovi priređivani su za pozorište i izvođeni na domaćim i stranim scenama. Izvođene su i radio – drame na mnogim stanicama u Nemačkoj i u pozorištu u Vašingtonu. Mnoga dela su prevedena na strani jezike. Dobitnik je mnogih nagrada: među njima Milan Rakić, Oktobarska, Sedmojulska, Zmajeva, Disovo proleće, Belovodsku rozetu, Zlatni krst kneza Lazara, Ravnogorska, Stefan Mitrov Ljubiša, Velika Bazjaška povelja, Jovan Marić, Laza Kostić… Dobio je nagradu za životno delo Instituta Ivo Andrić iz Andrićgrada.

Za dopisnog člana SANU Matija Bećković izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine.

Izvor: Rasejanje.info