Kada se sjedine oštro oko pripovedača i veština da se viđeno i doživljeno prenese na papir, nastaje magija Jakovljevićevih suptilnih, a opet opominjućih priča, od kojih svaka nudi pouku ili mudrost, za bogatiji život u sadašnjem trenutku. I o tome je, pored ostalog, bilo reči na srpsko-mađarskoj promociji nove zbirke priča Dragana Jakovljevića.
Ponekad se čini da nam se život dešava u nekim kružnim ciklusima i u isto vreme, datumski, nađemo se na mestu na kom smo već bili. To se upravo desilo sa promocijom knjige „Kaldrma”, Dragana Jakovljevića, o čijem predstavljanju u Kulturnom centru Srpski venac smo nedavno pisali. Naime, pre tačno tri godine, kao kulturno dešavanje koje prethodi Ju-partiju, održana je promocija zbirke priča „Tajne Pavlove ulice”, od istog autora.
Sada, 10. maja, kao uvod za najnoviji Ju-parti, održana je promocija Jakovljevićeve najnovije zbirke priča. Baš kao i onda, i sada su se na sceni našli autor zbirke Dragan Jakovljević, u ulozi prevodioca sa srpskog na mađarski bila je Anamarija Novakov, a u ulozi moderatora Dragana Meseldžija. Ove večeri, novi na sceni bio je i maturant Pavle Macanović, koji je toga dana na svečanosti opraštanja maturanata u SOC Nikola Tesla, proglašen za Đaka generacije.
Prisutne je pozdravio domaćin ove manifestacije Vilmoš Šimon, koji je izrazio zadovoljstvo zbog ponovnog gostovanja Dragana Jakovljevića i predstavljanja njegove knjige. Pozdravio je dobro poznatu ekipu, a publici predstavio i gosta-maturanta.
U opuštenom razgovoru na sceni, publika je imala priliku da sazna nešto više o ovom delu, piščevoj inspiraciji, stvaranju i budućim planovima. Svakako je spomenut i Miki, havanski bišon, autorova tiha pratnja na putovanjima i stalna podrška koja, kako Dragan kaže, neretko na društvenim mrežama sakupi iznenađujuće mnogo lajkova.
Pavle Macanović je u toku večeri sa mnogo emocija pročitao tri priče iz ove zbirke, koje su, kako su prisutni na kraju večeri rekli, ostavile utisak na njih, prezentovanjem svakodnevnih, običnih i manje običnih situacija koje se dešavaju nama ili ljudima oko nas, iznetim emocijama pisca, njegovim promišljanjem vešto prenetim na čitaoce, kao i emocijama i borbama prepoznatim u svetu oko nas.
Kada se sjedine oštro oko pripovedača i veština da se viđeno i doživljeno prenese na papir, nastaje magija Jakovljevićevih suptilnih, a opet opominjućih priča, od kojih svaka nudi pouku ili mudrost, za bogatiji život u sadašnjem trenutku.
Anamarija Novakov se odlično snašla u zahtevnoj ulozi simultanog prevodioca i trudila se da u prevodu prenese suštinsku nit u izlaganju autora, iako sama kaže da je to za nju veliki izazov, jer treba da kanališe i sve te osećaje uz prevod, koji autor kroz svoja dela šalje čitaocima, da bi sve to imalo pravog smisla:
„Posle tri godine bilo je pravo uzbuđenje opet se naći s istim društvom. Za mene je ovo bila prava nostalgija. Ustvari, imala sam osećaj kao da nismo ni ustajali od tog stola, nego smo nastavili priču tamo gde smo prethodno stali”, rekla je Anamarija Novakov za Srpske nedeljne novine.
Izvor: Srpske nedeljne novine
