Dr Leon M. Koen je bio srpski hirurg, urolog, profesor univerziteta, osnivač i prvi upravnik Urološke klinike.
Rođen je 23. oktobra 1876. godine u Beogradu, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1895. upisuje Medicinski fakultet u Beču, a diplomira 1901. Tokom studiranja interesovao se za anatomiju, koju je studirao kod profesora Cukerkandla. Posle završenih studija vraća se u Beograd. Nakon odsluženog vojnog roka 1902. godine odlazi u Beč na specijalizaciju hirurgije. Tri meseca je proveo na Urološkom odeljenju profesora Friča na bečkoj poliklinici, pa je zatim prešao na Urološko odeljenje profesora Cukerkandela, gde ostaje do aprila 1903. godine. Iz Beča prof. Koen ide u Pariz na Urološku kliniku, kod profesora Gijona, na kojoj ostaje do kraja 1903. godine. Posle dvogodišnjeg rada u inostranstvu vraća se u Beograd i biva postavljen za lekara pomoćnika Hirurškog odeljenja Opšte državne bolnice. Šef tog odeljenja je bio dr Vojislav Subotić, kasnije prvi profesor hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Godine 1904. učestvuje na Prvom kongresu srpskih lekara i prirodnjaka. Sledeće godine je izabran za prvog sekundarnog lekara (položaj koji danas odgovara zvanju asistenta), i u tom zvanju ostaje do 1919. godine.
Zajedno sa Nikolom Krstićem, Lazarom Genčićem i Lj. Zdravkovićem, osnovao je 1912. godine, sanatorijum „Vračar”, prvu ustanovu te vrste u Beogradu.
U Balkanskom ratu 1912. godine učestvovao je kao rezervni kapetan I klase i prvi hirurg Divizijskog zavojišta Moravske divizije, a u ratu 1913. godine osnovao je u Skoplju Hirurško odeljenje, pri stalnoj Vojnoj bolnici. Postavljen je za šefa Hirurškog odeljenja, bio je rukovodilac privremenih bolnica. Posle demobilizacije dobija čin rezervnog sanitetskog majora.
U Prvom svetskom ratu bio je glavni hirurg Moravske divizije prvog poziva. Na toj dužnosti učestvovao je u Cerskoj bici i bitkama na Drini. Posle toga upućen je Smederevsku Palanku gde je bio hirurg velike ratne bolnice. U narednom periodu imao je više premeštaja i radio je kao šef hirurgije u bolnicama Ćuprije, Kruševca, Prištine, Prilepa. U Prilepu je teško oboleo od trbušnog tifusa i kao bolesnik bio evakuisan preko Albanije u Italiju, odakle je upućen u Francusku na lečenje.
Posle oporavka u Francuskoj upućen je u Solun na mesto komandanta Drugog hirurškog zavojišta Moravske bolnice. Sa istom divizijom učestvovao je u svim borbama na Solunskom frontu. Potom je premešten za hirurga Poljske bolnice Prve armije, a posle toga i za šefa hirurgije bolnice „Prestolonaslednik Aleksandar” u Solunu. Po potrebi službe upućivan je iz bolnice u bolnicu da bi stigao u Vojnu bolnicu u Skoplju. Tamo je radio do maja 1919. godine kada je demobilisan i upućen je u Beograd na svoju dužnost od pre rata u Opštu državnu bolnicu. Krajem 1919. godine dr Koen osnovao je Hirurško-Urološko odeljenje, gde je postavljen za šefa. Takođe se osniva i Hirurško-ortopedno odeljenje i za šefa je postavljen dr Nikola Krstić. Ova dva odeljenja bila su prva operativna odeljenja u Beogradu i retko specijalizovana u tadašnjoj Evropi. Načelnik Hirurgije je bio profesor Vojin Subotić. Godine 1931. Savet medicinskog fakulteta izabrao je dr Koena za vanrednog profesora Urologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i poverio mu osnivanje Urološke klinike. Klinika je bila smeštena u zgradi II hirurškog odeljenja Opšte državne bolnice, koja je bila sagrađena 1931. godine. Dr Koen je primio zgradu sa oko 200 bolesničkih postelja i tako je postao upravnik Urološke klinike i šef II hirurškog odeljenja Opšte državne bolnice. U novoj zgradi dr Koen je intenzivno radio ne samo urologiju već i abdominalnu hirurgiju, a posebno hirurgiju žučnih puteva, želuca i debelog creva. Profesor Koen tada ima već oko 30 saradnika na klinici i to postaje prava škola za opštu hirurgiju dok je za urologiju jedina u Srbiji, odnosno jedna o dve u Jugoslaviji (druga je bila u Zagrebu).
Početkom Drugog svetskog rata aprila 1941. godine, odmah po padu Beograda Nemačka vojska uzima zgradu klinike za svoje potrebe i otpušta svo lekarsko osoblje. Dr Koen biva uhapšen i deportovan do Graca u Austriji. Juna 1941. godine pušten je iz zatvora i vraćen u Beograd, odakle je početkom 1942. godine preko Italije otišao u London, gde je do kraja rata radio u Crvenom krstu.
Oslobođenje Beograda zateklo je zgradu Urološke klinike opljačkanu od strane okupatora, koji su je potpuno ispraznili. Šest dana po oslobođenju grada 26. oktobra 1944. godine profesor Koen se vraća u Beograd i odmah odlazi na Urološku kliniku, gde započinje rad na obnovi. Već prvih dana novembra Urološka klinika radi kao III odeljak Glavne vojne bolnice, primajući ranjenike s fronta, a u isto vreme i kao baza za nastavu iz hirurgije i urologije na Medicinskom fakultetu.
Godine 1947. profesor Koen izabran je za redovnog profesora urologije na Medicinskom fakultetu. Tada se vrše izvesne promene i Urološka klinika postaje II hirurška klinika sa odsekom za urologiju, a profesor Koen postaje upravnik te klinike. Međutim, on se uskoro razboleo. Njegovo srce nije moglo da izdrži naporan rad. Ipak, izvodio je planirane operacije, ne dozvoljavajući da se one odlažu. Umro je 26. maja 1949. godine u 73. godini života.
Dr Koen je bio jedan od najaktivnijih članova Srpskog lekarskog društva i jedan od najboljih saradnika Srpskog arhiva, predsednik Jugoslovenskog hirurškog društva (1936-1947), aktivan član Crvenog krsta, član Hirurške akademije u Parizu i drugih domaćih i međunarodnih udruženja.
Za vreme ratova 1912-1918 dr Leon Koen odlikovan je više puta: Ordenom belog orla V stepena, dva puta Ordenom belog orla IV stepena, Ordenom Svetog Save III stepena, Karađorđevom zvezdom IV stepena, Zlatnom medaljom za revnosnu službu, Francuskim ratnim krstom sa palmom.
Izvor: FB Rojalistički klub
