„Moje obećanje dato sebi sam kada sam pogledala film Svjedok u Štutgartu sam ispunila. Položila sam belu ružu na večnu kuću dr Zorana Stankovića”, rekla je za medijski portal Rasejanje.info Vera Gregović, društvena aktivistkinja i još veći patriota, koja iako je skoro pet decenija van Srbije i svoju zemlju i svoj narod poštuje, kao što su to radili naši preci. I tu ljubav je prenela i na svoju decu i na svoje unuke, kao i na svoje članove Moravce iz Štutgartu, zahvaljujući kojoj ovo društvo i postoji.
Vera je prvog dana po dolasku u rodni Beograd otišla na grob dr Zorana Stankovića i položila belu ružu. Kada je u Štutgartu početkom aprila ponovo pogledala film Svjedok Denisa Bojića, koji se prikazivao u prestonici nemačke pokrajine Baden-Virtemberg na svedočenje dr Stankovića u Hagu, Vera je između ostalog izjavila. „Njegove reči jasne upečatljive, sve potkrepljene dokazima. Ali ipak njihovi zločinci dobili su umerene kazne a naši još uvek jedan za drugim umiru u zatvoru. Ne kažem da i na drugim stranama nije bilo žrtava ali čisto sumnjam da je bilo ovako monstruoznih ubistava. Ratovi nikada nikome nisu dobra doneli ali činjenica jeste da smo mi Srbi uvek bili svima trn u oku”, dodala je Vera Gregović.
Foto: V. Gregović
Dr Stanković je preminuo 2021. godine od posledica korone. I kako na kraju filma reče njegova supruga on koji je predavao identifikovana mrtva tela majkama – ja sam morala njegovo telo da predam njegovoj majci, je još jedna činjenica koja je porazila prisutne na projekciji filma.
„Otišao je jedan izuzetan lekar, patolog a iznad svega čovek sa srcem. Ostala je ogromna dokumentacija generacijama koje ovo ne bi smele da zaborave već da prenose sa kolena na koleno. A to je baš ovaj film. Zato jedno veliko hvala Denisu Bojiću i njegovoj ekipi koji su revnosno sedam punih godina radili na sakupljanju dokumentacije za ovaj film. Žao mi je što dr Stanković nije dočekao da ga vidi. Izašla sam iz sale uplakana, slomljena sa jednom željom da ovaj film vide te vajne majke Srebrenice koje su svoje lažne suze znale dobro da unovče a i dalje rečima besomučne po srpskim žrtvama. Dugo mi je u ušima odzvanjalo, selo Kravice, selo Kravice”, dodala je Vera Gregović.
Izvor: Rasejanje.info
