U Srbiji se danas obeležava Dan srpske diplomatije. Vlada Republike Srbije je 2015. godine donela Odluku o ustanovljenju Dana srpske diplomatije. Osnivanje Knjaževske kancelarije inostranih dela 1839. godine se smatra početkom profesionalne diplomatije u Srbiji i to je preteča nastanka današnjeg Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.
Avram Petronijević, lični sekretar Miloša Obrenovića, bio je na čelu prve institucije nadležne za sprovođenje spoljne politike, tadašnje Kneževine Srbije, koja je u doba osnivanja, imala 13 činovnika. U to vreme, Srbija je imala predstavništva, jedino u Turskoj, Rusiji i Austriji. Danas imamo diplomatska predstavništva na svim kontinentima i u mnogim državama sveta.
U delu „Diplomatski protokol” Zoran Veljić ističe da je „zadatak diplomatije da prati, unapređuje i ostvaruje međunarodne odnose, otklanja i rešava nesporazume i probleme u odnosima subjekata međunarodnog prava i međunarodnih odnosa”.
Diplomatija nije samo poziv, već i način rešavanja nesporazuma i sporova kroz dogovore i kompromis. Ona je vid promovisanja saradnje i prijateljstava između država i naroda.
Srbiji su danas, neophodne nove generacije diplomata, koje će posedovati široke vidike, utemeljena znanja, toleranciju i profesionalizam. Neophodno je da poznaju svetske jezike, posebno da znaju jezike zemalja u kojima će predstavljati svoju zemlju, ali i da vladaju informatičkim veštinama. Ivo Andrić je isticao da dobrog diplomatu čini idealan srazmer njegovih pozitivnih osobina, pre nego vrednost svake od tih osobina pojedinačno.
Kako ističe istoričar Ognjen Karanocić, diplomatskom službom, u periodu između dva svetska rata, Ivo Andrić se svrstao u red srpskih intelektualaca, u prvom redu književnika, poput Jovana Dučića, Branislava Nušića, Milana Rakića, Miloša Crnjanskog, Svetislava Basare, Dušana Kovačevića, Vide Ognjenović i drugih, koji su svoj pripovedački dar stavili na polzu nacionalne bezbednosti svog naroda i države.
Trenutno u Austriji, ambasador Marko Blagojević predstavlja Republiku Srbiju, u kojoj prema nekim procenama živi preko 300 hiljada Srba. ASKD Vilhelmina Mina Karadžić se kroz svoje mnogobrojne kulturne manifestacije bavi kulturnom diplomatijom.
Foto: arhiva S. Matić
Zbog toga smatramo da je neophodno da se u Beču, najvećem gradu srpskog rasejanja, otvori Srpski kulturni centar, koji bi objedinio sve srpske intelektualce, kulturno-umetnička društva, srpska udruženja, umetnike, istraživače, izdavačku delatnost i na najbolji način omogućio da se Austrijancima prikažemo kao narod sa bogatom kulturno-istorijskom baštinom i da očuvamo svoj kulturni, jezički, verski i nacionalni identitet. Nadamo se da će nam u ostvarenju ovog cilja, pre svih, pomoći predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao što je omogućio da, između ostalih zemalja, u Podgorici, zasija „Srpska kuća” posebnim sjajem, na čemu mu iskreno čestitamo.
Čestitamo svim predstavnicima diplomatije i nadležnom Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije njihov dan – Dan srpske diplomatije. Živela Srbija!
Akademik prof. Svetlana Matić, predsednica ASKD Vilhelmina Mina Karadžić – Beč, 29. maj 2025. godine
